Ћирилица Latinica
07.01.2019.
Друштво

Бадњи дан: Подсјећање на вјенчање Бара са Црном Гором

Аутор: Редакција 3 Оставите коментар

У Бару је Бадњи дан прослављен према традицији ложењем бадњака пред храмом Светог Јована Владимира. Бадњак су, такође  према традицији донијели Црмничани, а освештали су га барски свештеници. Бројне вјернике је благословом поздравио протојереј-стафрофор Слободан Зековић, намјесник барски.

У име Црмничана Баране је надахнутим говором поздравио предсједник Удружења Црмничана "13 јул" Гојко Раичевић.

Његово обраћање преносимо интегрално...

Данас, заједно, долазак Христов, дочекујемо на обали мора које краљ Никола вјенча са Црном Гором након ослобођења Бара прије 141. Годину (1878). Тужни, јер његови Призрен, Ђаковица, Пећ и српско Косово, као и његова Црна Гора опет чезну за слободом.

Српска Марсељеза ”Онамо намо” данас има смисао као и онда кад је написана 1867. Ехо њених стихова, као и оне величанствене поруке „Вјенчавам те српско море, са слободом Црне Горе“, никада се, изгледа, гласније није чуо него ових дана. Па ето нека и данашњи Бадњи дан и Божић и сваки дан у години буде пригодан да се понављају ријечи које су изречене управо овдје у нашем Бару.

Такође, ми се данас радујемо Божићу, на мјесту гдје се овај празник празновао од кад је успостављен, од кад су хришћани у 4. вијеку дочекали слободу. Ваља напоменути да се овдје Божић славио као празник цијелог града. Али, то је било онда.

Дуга је историја барских бадњака. У њима је сачувана историја слоге и неслоге, љубави и мржње, напретка и сиромаштва, рата и мира. Ипак, какво год вријеме да је било бадњак се налагао. Некад је тињао, а некад би се се распламсао. Оно што је сигурно, свака искра божићног бадњака освјетљавала је исти пут - пут ослобођења и уједињења.

Љубав према Бадњаку и Косову, жеља да цио наш народ живи под једним државним кровом није увезена, она је наша од памтивијека и припада свима. Па чак и онима који је се данас одричу и негирају. И њима су је њихови ђедови оставили као и нама наши, чисту и узвишену.

Та љубав, тај јаки патриотски призив да цио наш народ живи под једним државним кровом није смишљена осамнаесте, већ много прије. Ако је ишта “из бића цијела народа”, онда је то било то.

Као што Косово и Божић славимо од када знамо за себе, тако памтимо и све окупаторе, њихове “истине”, покушаје да од нас направе слуге по мјери њихових потреба. Колико су они бивали захтјевнији у том науму толико смо ми одлучнији да се одупремо, колико су они били агресивнији ми смо били борбенији. Свакако, све би било теже да свети бадњак није био ослонац.

Као и свака борба и ова је имала жртава, имала је и своје последице. Са некима смо се помирили, прихватили реалност, али никада као знак слабости већ као знак своје ширине. Били смо широки и нудили руку братског помирења. Често би та рука, пуна братске љубави, била одбијена, понекад и одгрижена. Одгрижена као по правилу, у времену кад смо против себе имали моћне непријатеље.

Памтимо наше жртве, памтимо њихове злочине, али памтимо и злочине који су урађени у наше име. Ми треба да покренемо питање ко је у нашем Бару 1945, извршио злочин ужасних размјера над косметским Албанцима. Овај злочин је добио име по нашем Бару, Барски покољ. Такође, ко је у наше име извршио злочин без оправдања над голобрадим Бокељима. Братоубилачка рука је побила 1944. њих 79 овдје у Старом Бару. Паштровиће, Поборе, Маине, Грбљане, Кртољане. Ми дугујемо Бокељима објашњење за ова недјела направљена у наше име.

Вјерујем да истина лијечи, да се истином треба борити и онда када она боли.Не желим са овог места да шаљем поруку која се може тумачити као политичка. Свакако не можемо славити Божић и правити се да је све на таман.

Таман кад смо помислили да смо слободни вратише се и Турци, Талијани, Њемци, Шпанци, Французи и сви који су икад окупирали ове просторе, само овога пута сви заједно и још помогнути од оних који су нам били савезници у два рата. Истина савезници који су нас и тад убијали са висина. Тако да данас имамо против себе све историјске непријатеље и овај наш најгори, изрођени дио заједно са њима. Против нас, против Србије, против Русије, против здраве памети и против Бадњака.

Космет је био под Турцима пет вјекова па никад није био заборављен и остављен. Проћи ће и ово. Нека наш бадњак искри, а гдје искри ту ће и да пламти.

Био је наш народ и пред већим искушењима, а бројна су свједочанства.

У библиотеци САНУ у Београду, чува се литургијска књига Светог Јована Златоустог, који је рукописао јеромонах Сава Очинић - будући митрополит цетињски. Јеромонах Сава је био један од писменијих људи свога времена и водио је преписивачку школу. Њега су Црногорци изабрали за владику 1692, али је хиротонисан тек 1694 у Херцег Новом. До своје хиротоније он пребива као јеромонах у манастиру Добрска ћелија близу Цетиња, који је тих неколико година сједиште Митрополије и црногорске слободе. Манастир је срушен уочи његовог избора за владику 1692, исте године када се упокојио владика Висарион. Уколико тој и таквој слици додамо да је патријарх избјегао у Аустрију, да велики рат траје и да су Турци око њега јасно је у каквим је условима живио још увјек нехиротонисани владика. Опште безнађе. Тих дана на полеђини поменуте књиге потписа се отпрлике овако:

"Ја, јеромонах Сава, посљедњи калуђер Цетињског манастира".

Десет година касније владика Данило Петровић ће, благодарећи руској помоћи, обновити манастир тј.направити овај данашњи. Али, о томе Сава није могао знати ништа.

Он не зна за будућу историју Петровића и будућу сарадњу са Русима. Њему се чини да је све изгубљено и пропало. Зато пише ове апокалиптичне ријечи, не слутећи да је спасење ту, близу и да ће за коју годину кренути свеопшта обнова и промјена гео-политичких односа.

Владика Сава је није дочекао. Умро је 1697. послије свог кратког трогодишњег владиковања.

Разна времена су доносиле разне невоље. Губила се вјера у народ, у цркву, нада у боље сјутра. Било је времена у нашем трајању, кад би пали, обезбожени и обезнађени Заборавили би и на поријекло и на светог Саву.

“Има, има зечева и кукавица у Српскоме роду који издају Светога Саву, издају своју душу, издају своју Цркву; има их и међу свештеницима и монасима, авај, можда и међу владикама.”

Рече свети Јустин, а знамо да је свети знао шта говори, да су његове ријечи осликавале реалност оног времена, али знамо да свако доба донесе Милоша, Лазара и Гаврила.

Моје вечерашње празнично слово није окренуто историји тек само ради историје, него управо ради будућности. И док, чекајући долазак Сина Божијег, поред бадњака тражимо пламен божанске топлине да се упали у нашим срцима будимо у мислима макар на трен са онима који, бојим се, остадоше обезнађени на нашем Космету. Помислимо и на оне којима је нарушено здравље, на нашу браћу и сестре који су недужни заточени и које невине прогањају и стављају на стуб срама.

Моја је жеља, да се пред овим светим бадњацима сјетимо како све долази у своје вријеме.

Како нас Библија учи, некад се море отвори и направи пут, а некад оно исто повуче за собом онога који се бори против Бога. Дочекајмо Божић у слози и здрављу, подигнимо главу без страха, јер немамо се кога бојати до Бога.

"А ако је Бог са нама, ко ће против нас"?

 

Мир Божји Христос се роди! 

 

 

Коментари
Leko
Leko: Tako je Gojko ponosu crmnicki i cijele Crne Gore. Onog neokaljanog dijela Crmnice i Crne Gore. Vazda odanih Srbiji i Rusiji. Hristos se rodi !!!
07.01.2019 15:03
KIKI
KIKI: STO NE OBJAVITE INFORMACIJU O NALAGANJU BADNJAKA CRNOGORSKE PRAVOSLAVNE CRKVE NA SETALISTE KOD DVORCA ? FORSIRATE SAMO SRPSKU CRKVU A OVO JE CRNA GORA !
07.01.2019 15:06
XXX
XXX: Zar i nadasnji dan moras politiku uvlaciti i kukumavciti ko crna kukavica dobro ti je Risto sastavio govor ali to su samo puste zelje. Pliva patka pliva guska nikad ovo nece biti ni ruska ni srpska ni turska vec CG samostalna evropska i suverena. Nek je vjecna.
07.01.2019 17:41
Оставите коментар
Име / надимак:
Коментар:
Latinična verzija
Пишите нам
Редакција:
redakcija@barskiportal.com

Уредник:
urednik@barskiportal.com
Подијелите садржај на:
Издавач:
Српска народна читаоница - Бар