Ћирилица Latinica
09.04.2018.
Друштво

Барке из Бара путују за Арабију

Аутор: Редакција 0 Оставите коментар

Пише: Радомир Петрић

Још неких десетак дана, и у чувену Краљевску марину у Абу Дабију стижу три Баранке; тачније -“Баранке”, оједрене дрвене барке које се у овом моменту налазе на Малти, у такозваним флет-рек контејнерима. Ово је први извоз у Арабију једног домаћег финалног производа створеног у Бару, не само у овом вијеку, а дрвене љепотице дјело су познатих барских калафата Ненада Нена Боковца и његовог оца Пера.

“Баранке” су кренуле на пут 14. марта из Бара, на палуби контејнерског брода. Контејнери сада на Малти чекају прекрцај на брод за терминал Џебел Али код Дубаија, а одатле је крајња дестинација Краљевска марина. До нових власника у Уједињеним Арапским Емиратима испраћене су са барског “шквера” код Управне зграде АД Лука Бар гдје су и створене из знања, зноја, љубави и енергије мајстора калафатске радионице Боковац. А ко је, односно, шта је калафат?

“Па, постоје два значења ријечи калафат, која се користи и у Италији и у Хрватској. Прво, то је мајстор који ставља кучину између дасака, а друго, то је главни мајстор. Дакле, то је мој отац Перо који је калафатање у Бару покренуо још 1965. године, а и дан-данас надгледа све радове на дрвеним бродовима којима је и посвећен овај за једне занат, а за друге - умјетност”, прича Ненад за “Вијести”.

Оједрене дрвене барке Боковаца већ четири године блистају љети на везу испред хотела “Регент” у Порто Монтенегру, гдје су их и видјели пасионирани љубитељи једрења из УАЕ, које су потом задивиле перформансе ових бродова. Дошли су у Бар, одушевили се када су видјели да Боковци бродове граде традиционално, без епоксидних смола, и поручили им три “Баранке”.

“Био је то веома тежак задатак, различити модели - пет, шест и девет метара, а када радите серију истих димензија, све је много лакше. Рок израде од 12 мјесеци скратили смо за десет дана, уз велику организацију посла били смо у радионици по читав дан, а на завршетке свих папира чекало се пар мјесеци и ево, коначно, сада иду у Краљевску марину”, каже с поносом Ненад.

Његова супруга Радомирка-Лала истиче да је ово велика ствар и за барске калафате и за црногорско поморство, круна дугогодишњег рада “да сами као породица направимо извоз бродова у Уједињене Арапске Емирате”.

“Славимо, иако је била неповољна економска ситуација и није било подршке. Код купаца из УАЕ ништа није мањкало са финансијске стране, а са наше стране није недостајало љубави према раду и одговорности према овом послу. Јако је битно да смо бродове назвали ‘Баранке’, да је ово сада црногорски бренд који смо заштитили. Имамо и жиг, то је нови тип брода који смо ми направили, били смо и радници и калафати и инжињери”, додаје Лала.

Сем Ненада и Пера, данас на овом дијелу приморја нема више таквих мајстора. Каже Нено, има неких столара који су дошли са стране, али,”калафат је посебна врста столарије, не може ипак то столар да ради”. Дружење са длијетом, стругом, пиљевином, Нено је почео још од малих ногу, пратећи у радионици оца како вјешто и неуморно удахњује нови живот времешним дрвеним баркама.

“Почео сам са татом, откад знам за себе. Све је ишло редом, имали смо сервис, ремонтовали барке, па смо направили комплетну дрвену кочу ‘Јадранка’, за њом је кренула и производња барки ‘арсеналки’, сада и ‘баранки’…”, додаје саговорник “Вијести”.
Боковци у градњи користе “наше дрво”- мурву, мулику, багрем, убаце понешто тиковине и махагонија, “то је козметички дио”. Вели Нено, мурва је веома лака кад је сува, а јака је и трајна, мулика такође, па бродови од њих “са финим одржавањем” лако могу да издрже скоро читав вијек! То се очекује и од њихових барки које су оједрили - опремили латинским једром. Та иновација је отворила ново поглавље у животу ових дрвених бродова.

“Продужили смо живот ‘Арсеналки’, која је настала у бившем Арсеналу, тиватском војно- ремонтном заводу гдје је сад Порто Монтенегро, преузели смо градњу по том типу, да не би замро. Дугачка је 4,75, широка 1,70 м,тешка око 450 кг, модификовали смо је према потребама једрења, и почели да их правимо 2013. године. Црна Гора има мало својих типова дрвених бродова, а овај смо добро познавали јер смо га ремонтовали цијели живот. Добили смо велику брзину са латинским једром, на моменте и 11 наутичких миља, што је конкурентно у читавом свијету, у свим класама. Желимо да направимо националну класу оједрених ‘арсеналки’, за што је потребно седам бродова. На прољеће ћемо имати осам идентичних, моћи ћемо да позовемо госте из цијелог свијета да једримо”, наставља Ненад.

Прве двије оједрене “арсеналке” добиле су имена по ћеркама - “Анђела” и “Андреа” и оне су сада породични мезимци. Кроз производњу ових бродова, и Ненад је почео да једри - држи се само латинског једра, “да не бих побркао параметре”.

Све је почело и завршиће се са дрвеним баркама

“Дрвени брод је за културу и традицију једне поморске земље чудо, да је среће. Треба их одржавати, имамо мало модела, то је национално благо једне државе, и историја и будућност поморства, све је почело са тим дрвеним баркама, и све ће се завршити са њима”, истиче Ненад.

“Маркиша” од 118 љета прошао поправку код Боковаца

Прецизне евиденције колико су Перо и Ненад поправили пловила нема, али, не само у Бару, сви дрвени бродови прошли су кроз њихове руке, Нено вели да је најстарији који је поправљао био “Маркиша” на везу у барској марини - чак 118 година!

“Квалитет дрвеног брода у односу на пластичне и металне је његова стабилност на мору, сигурност… Но, његово одржавање је тешко и скупо, тако да не треба узимати дрвени брод ако не волите да радите око њега. Не каже се тек тако да је човјек са дрвеним бродом срећан два пута - први пут кад га купи и други пут када га прода”, прича млађи барски калафат.

Извор: Вијести

Оставите коментар
Име / надимак:
Коментар:
Издвајамо
Latinična verzija
Пишите нам
Редакција:
redakcija@barskiportal.com

Уредник:
urednik@barskiportal.com
Подијелите садржај на:
Издавач:
Српска народна читаоница - Бар