Ћирилица Latinica
14.12.2017.
Друштво

Др Срзентић: Власници бесправно подигнутих објеката моћи ће покренути поступке легализације

Аутор: Редакција 0 Оставите коментар

Ступањем на снагу Закона о планирању простора и изградњи објеката, власници бесправних објеката у Црној Гори могу у општинама на чијој територији се налази некретнина поднети захтјев за легализацију, а законски рок је до 14.јул 2018. године.

Предсједник општине Бар др Зоран Срзентић у разговору за портал Једро каже да се поступак легализације може покренути за све бесправне објекте, и то подношењем захтјева за легализацију у Грађанском бироу. Уколико објекат није уклопљен у плански документ, поступак се прекида до доношења Плана генералне регулације Црне Горе. Власник бесправног објекта који не поднесе захтјев за легализацију, у законском року, дужан је да плаћа годишњу накнаду за коришћење простора јединици локалне самоуправе, која се утврђује посебним прописом и може да износи по м2 од 1,5% до 2,5% просечне цијене грађења м2 новоизграђеног стамбеног објекта у Црној Гори.

О висини и начину плаћања ове накнаде ће бити донети посебни прописи.

Колико објеката је бесправно саграђено у барској општини, према подацима којима располажете?

СРЗЕНТИЋ: Према подацима Управе за некретнине, на територији општине Бар је у 2016. години било 5544 бесправно саграђених објеката. Опште мишљење је да је ових објеката много више, а њихов тачан број ће се знати након упоређивања података са орто фото снимка који је у фази израдеи идентификације објеката .
Законска обавеза је да катастар, након израде орто фото снимка, изврши преклапање са постојећим дигиталним картама, тако да ће се тек након тога утврдити тачан број бесправних објеката. До тада не би требало вршити произвољне процјене броја нелегалних објеката.

За које од тих објеката је могуће започети процедуру легализације?

СРЗЕНТИЋ: Бесправни објекат је стамбена, пословна и пословно-стамбена зграда на којој су изведени груби конструктивни грађевински радови најмање једне етаже, која је изграђена без грађевинске дозволе, односно супротно грађевинској дозволи. Осим тога, бесправним објектом се сматра и дио зграде изграђен без грађевинске дозволе, односно супротно грађевинској дозволи и помоћни објекат у функцији зграде.
Поступак легализације може се покренути за све наведене објекте, И то подношењем захтјева за легализацију надлежном органу локалне управе. Уколико објекат није уклопљен у плански документ, поступак се прекида до доношења Плана генералне регулације Црне Горе.

Шта је потребно за „први корак“ легализације објеката ?

СРЗЕНТИЋ: “Први корак” у поступку легализације је подношење захтјева за легализацију (образац у грађанском бироу) , уз законом прописану документацију су: елаборат премјера изведеног стања изграђеног објекта израђеног од стране лиценциране геодетске организације који овјерава Катастар, и доказ о забиљежби постојања објекта у катастарској евиденцији односно извода из катастра непокретности или друге одговарајуће евиденције непокретности.

Која је процедура за легализацију бесправних објеката чија је намјена основно становање?

СРЗЕНТИЋ: Бесправним објектом основног становања сматра се објекат нето грађевинске површине до 200м2, у којем станује власник бесправног објекта и чланови његовог породичног домаћинства, који имају пребивалиште у мјесту у којем је изграђен објекат, ако власник и чланови његовог породичног домаћинства немају у својини други стамбени објекат на територији Црне Горе. За објекте основног становања не прилажу се пројекат и ревизија изведеног стања, као ни изјава ревидента да је објекат изведен у складу са пројектом.
За објекат основног становања у којем се не обавља дјелатност, може се умјесто анализе статичке И сеизмичке стабилности и изјаве да је објекат стабилан и сигуран за употребу доставити изјава власника објекта, овјерена од стране овлашћеног лица, да је одговоран за штету причињену трећим лицима насталу употребом објекта.
Поред наведене документације, за објекат основног становања, достављају се и следеће исправе: броју чланова породичног домаћинства; пребивалишту у мјесту у којем је изграђен бесправни објекат, да власник и чланови породичног домаћинства на територији Црне Горе не посједују други стамбени објекат, односно стамбену јединицу подобну за употребу.
Ако власник бесправног објекта основног становања или члан његовог породичног домаћинства посједује други стамбени објекат на територији Црне Горе који није подобан за становање, уз захтјев за легализацију прилаже изјаву о неподобности објекта са подацима о идентификацији. У том случају, надлежни орган локалне управе, по службеној дужности, прибавља налаз и мишљење судског вјештака грађевинске струке о подобности објекта за становање, о трошку подносиоца захтјева.

Шта ако власник бесправног објекта не поднесе захтјев за легализацију?

СРЗЕНТИЋ: Власник бесправног објекта који не поднесе захтјев за легализацију дужан је да плаћа годишњу накнаду за коришћење простора јединици локалне самоуправе, која се утврђује посебним прописом И може да износи по м2 од 1,5% до 2,5% просјечне цијене грађења м2 новоизграђеног стамбеног објекта у Црној Гори коју објављује орган управе надлежан за послове статистике. О висини И начину плаћања ове накнаде ће бити донијети посебни прописи.

 

Извор: jedro.me

Оставите коментар
Име / надимак:
Коментар:
Latinična verzija
Пишите нам
Редакција:
redakcija@barskiportal.com

Уредник:
urednik@barskiportal.com
Подијелите садржај на:
Издавач:
Српска народна читаоница - Бар