Ћирилица Latinica
17.02.2019.
Друштво

Душан Вујовић за "Барски портал": "УРБАН РАДИО" је сасвим нови медијски - хит пројекат

Аутор: Редакција 15 Оставите коментар

Бар и Црна Гора добили су недавно нову радио станицу – УРБАН Радио.

Сасвим нова станица, на старој фреквенцији (87,6 MHz) доскорашњег Радија „Ф“. Урбана, прије свега музичка прича, за урбани град.

Од отварања нове радио станицe Барани, нарочито млађе и средње генерације, с разлогом очекују пуно. Јер, на чело малог али одабраног креативног тима стао је, иако још увијек млад, већ потврђени новинар и водитељ Душан Вујовић.

О Урбан радију и плановима нове црногорске медијске приче, али и о њему самом - новинарским почецима, стицању првих искустава у незахвалној бранши у којој се стицајем животних околности обрео, разговарали смо управо са уредником овог медија.

Вујовићева прича дефинитивно заслужује пажњу….

*********************************************************

 

„Барски портал“: Откуд уопште љубав према радијском новинарству?

  Д.В:  Искрено, љубав према радију, до неких тинејџерских година, никада није постојала. Додуше, чудно је, са ове дистанце, како ми је једна од најдражих „играчака“ са 5- 6 година био огромни касетофон који сам носио са собом кроз кућу. Брзо сам научио да снимам самог себе, па бих, до изнемоглости, лупао разноразне глупости, преслушавао и самог себе засмијавао. Није ни чудо што се тај касетофон брзо покварио.

Тек са чегтрнаест година моја мајка, Татјана, пронашла је у избјегличком центру „Фиделинка“ у Сутомору фреквенцију Радио Бара. Осми разред основне школе (тада завршни) остао ми је у лијепом сјећању и због те навике да се будим уз хитове - Бијелог Дугмета, Парног Ваљка, Рибље Чорбе и осталих звучних имена Екс ЈУ рок сцене коју сам, баш тада, интензивно почео да слушам и пратим.

Три године касније, Радио Бар је расписао конкурс за волонтере (подразумијева се, без икакве новчане надокнаде), а на исти се пријавило 67 људи. То је најбољи показатељ како се радио, као медиј, волио тада. Лично сам јурио кући, из Гимназије, да ухватим почетак емисије и обавезно је било звање четвртком и тражење музичке жеље….

 

„Барски портал“: Још само годину и по, па ћеш прославити солидан јубилеј – 15 година у новинарству. Када си заправо тачно почео да радиш на радију, сјећаш ли се можда датума и неких занимљивости које су обиљежиле те прве дане у твојој, сада већ, респектабилној каријери?


 Д.В.: Мој први улазак, званичан, у програм био је 21. јула 2005. године у емисији „Споредни колосјек“ код аутора и водитеља Горана Крекуна. Најискреније ово кажем: био сам убедљиво најгори водитељ спикер у историји Радио Бара!

Поред паралишуће треме, усхићења и жеље да се докажем морао сам да водим рачуна и о ијекавици. Мој природни дијалекат је екавски и никада ми није излетјела ниједна ријеч на „ије“ па сам морао да пишем све ријечи које се другачије изговарају на ијекавском дијалекту, а тај исти папир сам три године носио са собом.

То је било осјетљиво вријеме пред референдум и све се гледало под лупом и тумачило како не треба. Касније сам се толико испраксирао да чим станем пред микрофон или камере „свичујем“ (пребацим се на ијекавицу). И једини пут када сам као дописник РТС-а 2014. године могао да причам екавски, намучио сам се да се опустим.

Од волонтера постао сам хонорарац Радио Бара и ту сам остао до децембра 2007. године. Међутим, нама је јасно стављено до знања да нова управа радија не рачуна на хонорарце и да су им сувишни, па сам конкурисао, са закашњењем, за мјесто водитеља на Радио Корони која је тада била четврта по слушаности у Црној Гори.

Јако брзо се отворила и телевизија гдје сам се почео градити у својој најдражој области – спортском новинарству, али је увијек остајао жал за радијом и радијским програмом. Како у Корони тако и у Радио Бару добро сам „пречешљао“ њихове фонотеке, узимао дискове, кући преслушавао и уживао јер је за мене то био и посао и уживање. Како је Корона почела да стагнира на свим пољима, са радијским микрофоном сам се све мање дружио. А реално у Корони није ни било потребе за радијским програмом поред телевизије која је имала сву пажњу надлежних.

„Барски портал“: Сарађивао си са значајним бројем медија. Награђиван си заслужено. Издвајаш ли нека искуства као нарочито значајна за тебе и твоју каријеру ? 

Д.В.: Послије дугогодишњих телевизијских искустава (ТВ Цорона, ТВ Будва, РТС, РТВ) указала ми се прилика да будем на, годинама, најслушанијем комерцијалном радију у Црној Гори – Другачијој Радио Станици (ДРС).

На истој сам добио праву слику о радију у овом 21. вијеку. Искрено, ни у лудилу нисам замишљао да рад на радију може бити тако захтјеван да се, реално гледано, граничи са тежином телевизијске припреме. Иако је било напорно пролазити вишемјесечну обуку (пет дана узастопно по неколико сати) ипак дугујем огромну захвалност Урошу Богдановићу што ми је отворио неке нове видике и што је настојао да ме „исциједи“ до максимума како у креативном дијелу тако и у изведби припремљеног брејка.

Урош је био дугогодишњи водитељ Индексовог радија у Београду. Његово име и презиме нама у Црној Гори ништа не значи, али су нам познати неки његови „радови“ као што је „АЈВАР ФЕСТ“, односно буквални препјев страних пјесама на српски језик. Такође, звао је оглас у САД-у јер је неко објавио да се продаје кућа 50 ЦЕНТ-а, славног репера. Урош је ступио у контакт са продавцима и рекао им је да иако кућа вриједи 50 центи (тако је буквално и гласио оглас, ако изузмемо чињеницу да знамо ко је 50 Цент) он нуди цио долар да му је продају. Једном ријечју он је лудак, у најпозитивнијем смислу ријечи!

Самовољно сам отишао са ДРС-а због приватних разлога и остала ми је велика жал што у том савршеном техничком свијету нисам стигао да до краја спроведем свој напредак са Урошем. Истини за вољу, нисмо се 100 посто поклапали и разумјели у идејама. Аргументовано сам му говорио о неким ситницама, али, сумма суммарум, мимоилазили смо се у 20 посто ствари.

 

„Барски портал“: А сад, нешто више о Урбан Радију да нам кажеш. Најавио си већ превазилажење стереотипа. Шта слушаоци могу да очекују ? Шта сте нам то свима спремили ново ?

  Д.В: Почетком године, мање више случајно и спонтано, ступио сам у контакт са Милићем Драговићем, момком који је преузео власништвом над „Ф“ Радио станицом. Мићо и ја нисмо се познавали предобро. Знали смо се из пролаза, тј лифта зграде гдје је била Корона и један период његов музички студио. Тада смо и најдуже причали јер сам желио да усавршим свирање бубња, а он је имао људе који би мени односно нама пријављенима држали часове. Дакле, спојила нас је музика.

Наш први разговор тицао се мог ангажмана као водитеља на, још увијек, "Ф" Радију. Међутим, Мићо је први приватни власник неке, опет апострофирам, приватне медијске куће који признаје да неке ствари не зна. До тада сам се сусретао са људима који нису један дан провели на другом медију и који су се „гађали“ терминологијом, при чему нису знали ни да се „је ли“ пише одвојено.

Мићо ме је пажљиво слушао о свим стварима које сам научио од Уроша Богдановића кога, да имам буџет, сјутра бих довео у свој програм, свој радио. Прво: поклопили су нам се музички укуси. Друго: упознао ме је са циљевима које има од ове радио станице. Треће: објаснио ми је функционисање софтвера које је инсталирао, будући да је то његова бранша, техника и четврто: показао је да је човјек према запосленима рекавши да не жели да иједном раднику плата касни ни дан, макар он годину дана евро не узео од тог радија.

Тога дана сам чуо толико новитета да сам се искрено препао да се спрема нека апокалипса јер на свим горе споменутим медијима ништа слично ниједна руководећа особа није изрекла!

"Ф" Радио је отворен 2005. године у Бару као Фолк радио станица (Д+ тада није могао да се чује у Бару) и са тим музичком пројектом су, како би се слободније рекло, развалили! И финансијски и са слушаношћу.

Радници су имали веома добре плате за наше услове (моја телевизијска, новинарска је била еквивалентна њиховим из тог периода), али је тај радио, временом, изгубио свој идентитет. Био је комерцијални, микс радио, па чак и искључиво техно радио станица шест мјесеци, када су  Руси били власници овог радија.

Мићо је исказао жељу за промјеном ријечима: „Дуле, ја бих волио да то буде неки, како да кажем, урбани радио са квалитетном музиком!“, на шта сам рекао: „што да не? Нека буде РАДИО УРБАН“ и тако је 18. јануара ове године радио добио своје име.

Те ноћи, усмено, смо се усагласили каква музичка шема треба да буде. Који извођачи и због чега не смију бити емитовани, а који су сасвим пожељни. Скроз спонтано, радећи оно што највише волим, креирајући програм по мојим параметрима и анализама, Мићо ме је именовао у уредника Урбан Радија.

 

„Барски портал“: Какво стање је уопште затечено у „Ф“ Радио станици када сте је преузимали и какав то „идентитет“ Урбан Радија планирате да изградите ?


 Д.В: Стање које смо затекли у задњим данима Ф Радија било је хаотично! Први проблем имали смо са тонцем који је у зацртаном периоду од 16 до 18 часова предвиђеном за стране хитове (термин програма назван „URBAN Classic") на своју руку емитовао најновије хитове, односно ТОП 40 неке радио станице.

Његово образложење је доказало моју тврдњу да чак и људи који се баве (или желе да се баве) овим послом немају перцепцију како се радио слуша.

Образложење је гласило: „Зато што су се сада људи тек вратили са посла, укључили су радио, а ми не емитујемо новитете уопште“. Па, ко још данас у четири сата поподне кући окреће радио!? Ок, можда има неко, негдје, али баш тешко. Друго: новитете сам у првих пар дана скрајнуо како бих могао да их селектирам и асортирам тако да се са њима може лакше руковати, али свакако је био предвиђен и блок за њих од 18 до 22 часа . У првих седам дана разлетио сам се на десет страна „скупљајући“ музику коју сам остављао на медијима гдје сам радио. Без икаквог проблема колеге из Радио Бара су ми пребациле сав материјал који сам им тражио и то је најбољи показатељ како у неким медијима нема сујете.

Остатак сам скупљао, као у пjесми Миладина Шобића „Од друга до друга“.
Рад на другим медијима доноси много нових познанстава. Од силних тонаца, продуцената, Миладин Станојевић Холбах је на мене оставио најјачи утисак у продуцентском смислу. Његов боравак у Бару, на Корони, био је кратког даха, али смо он и ја одржали контакт за то вријеме. Затрпао сам га обавезама које и даље завршава, а то је продуцирање: џинглова, маски, шпица…

Он је у овај посао ушао кад сам се ја родио, али га то ни у једном моменту није спрјечавало да ми послије сваке „испоруке“ каже да му обавезно сугеришем ако нешто није урађено по мојој замисли.

Годинама сам анализирао програм других радија и, реално гледано, све се своди, мање више на исто. Локални јавни емитери имају тај луксуз да пуштају шта они желе на уштрб маркетинга, док радио станице као што је ДРС окренуте су тоталној комерцијали (ДРС у својој бази пјесама за емитовање нема ни Rolling Stones-e и Pink Floyda).

Циљ УРБАН Радија је дефинитивно нека златна средина, с тим што смо одмах из наше базе елиминисали људе, пјеваче, пјевачице, бендове који ни сами не могу да дефинишу шта свирају (нпр. Амадеус бенд). Фасцинантно ми је како је Радио "С" одједном направио бум са „излизаним“ пјесмама и хитовима, па сам се одлучио да у блоку када 3-3 (три домаће три стране пјесме) по две буду „излизане“, а у средини нумера за коју већина људи није чула.

„Барски портал“: Некако је опште мишљење да се радио, генерално, све мање слуша. Претпостављамо да ћете овјежити медијски простор новим садржајима. Какав заправо програм планирате да емитујете уопште ?

Д.В: Једно од главних питања је „Ко још слуша радио?“ – па сви. У било који кафић да сједнете увијек свира неки „радио“. Нажалост, због непотребне, сувишне и често бесмислене приче људи квалитет радија оцјењују по томе да ли има или нема водитеља. Радио се више не слуша као некад, сада се он слуша пасивно и у тој пасивности треба окупирати пажњу конкретном, занимљивом терминологијом.

Оно што ми је циљ да „изгурам“ до краја је да људи науче да на УРБАН Радију могу да чују нешто другачије, духовитије, забавније. Да наше информације неће бити ту презентоване тек тако да се попуни програм, већ да имамо разлог због чега радимо неки брејк.

Примјер који стално наводим је недавна ситуација када је са једног аута отпао пакет-детонатор на булевару у центру града. Сви радијски медији су пренијели ту вијест са портала тако што су је прочитали од А до Ш. Она јесте била актуелна, причало се о њој, али јој је фалио још један елемент да брејк буде комплетиран. Забаву од тога нисмо могли да правимо, али је могла да садржи бенефит. Лично бих назвао надлежне органе да нас у најкраћим цртама упуте шта се ради у таквим ситуацијама и ако се иста понови, како да се понашамо. Дакле, морамо бити креативни.

Постоје разни начини уласка у програм, разни елементи који се користе, а 3ЕБ (Tri elements brejk) се показао и на страним медијима као најпродуктивнији. 3ЕБ су три просте чињенице, тврдње и могу бити: име пјесме, име водитеља, име радио станице, тренутна температура у граду, констатација, лични утисак на претходну пјесму.

Постављање овог система није лако. Нарочито не у нашим крајевима (Србија, Црна Гора) гдје је радио у плусквамперфекту и гдје се уредници и власници труде само да га продају наредном власнику. Међутим, истрајни људи и власници су од радија, као фирме, отварали телевизије, а остали су ширили своју фреквенцију и постајали радио са националном покривеношћу. Да отварамо телевизију? Нека хвала, али да будемо урбани на подручју цијеле Црне Горе, то желимо.

 

Разговарао:
Миленко Јовановић

Коментари
Тома
Тома: Све честитке, па да оправдате очекивања слушалаца.
17.02.2019 11:04
Drago
Drago: Urbani intervju za Urbanu priču. Želim uspjeh Duletu i svima oko njega.
17.02.2019 11:08
Vanja
Vanja: I vrh im je sve posebno od 12. Zvali su bili popa iz kladiinice 😆😂😂😂
17.02.2019 11:23
Fiki
Fiki: Znaci, ode jedini pismeni covjek sa Corone.... Kakav raspad sistema....
17.02.2019 11:35
Balša
Balša: Srećno Dule! I da vratiš jednog dana RITAM SPORTA sa TV Budva
17.02.2019 13:58
НЕ БОЈ СЕ!
НЕ БОЈ СЕ!: Дуле је заслужио много више и у телевизијском свијету. Једина је особа коме и Шофранац одаје признање, али џаба када је радио код оних јадова из Короне. Честитке Дука, али нема помака ни теби ни другима ако ниси у ДПС-у.
17.02.2019 14:09
Sonja NS
Sonja NS: Čestitke dragom kolegi sa kojim smo sarađivali u Novom Sadu! Pratićemo ga :)
17.02.2019 15:07
Johnny
Johnny : Bravo!!!
17.02.2019 15:51
Milan
Milan: Jedino na Koroni šta je valjalo bila je emisija Sve o sportu, lično jedino kad sam je okrenuo bilo je zbog tebe Dušane, šteta što te Radio Bar nije uočio na vrijeme. Svaka čast pa da potrajete!
17.02.2019 21:07
Милош Обилић
Милош Обилић: Корона је најгори облик једног медија! Никада ми није било јасно што човјек тог капацитета тражи код оних ликова. За те ниједна особа у граду ништа лијепо не може рећ.
17.02.2019 23:20
Nikola
Nikola : Bravo Vujke!
21.02.2019 00:06
Maja
Maja: Danas sam slušala, baš prijate za uši
25.02.2019 17:58
Radmila
Radmila: Dusan je dobar, korektan i vaspitan momak, Samo nemoj da radio bude politicki obojen molim te, ako je ime vec URBAN onda to podrazumjeva ogromnu sirinu i odgovornost.
27.02.2019 08:45
Petar
Petar: Korona je PINK Copy, toliko o ljudima koji su pobjegli s Kosova navodno radi terora Albanaca a medijski iz Bara dje im je udobno dje su docekani kao gospoda a to nisu, sada brljaju i prenose informacije koje su kontra onoga sto su interesu srpskog naroda na Kosovu, Inace Kosovari su takvi bilo koje religije da su. Inace brat mi je pomocnik trenera KK Kosova.
27.02.2019 08:48
Zoran
Zoran: O ovim đivđanima , a sada velikim crnogorcima, odnosno, Milogorcima treba poseban napravit osvrt. Ja sam član DPS-a i žena od jednog ne izlazi i moljaka na sve načine da uđu na buđet. Neko moje društvo je tamo radilo prije nekog vremena i zajebao ih je za pare. O tome poseban članak pisati treba.
05.03.2019 00:17
Оставите коментар
Име / надимак:
Коментар:
Издвајамо
Latinična verzija
Пишите нам
Редакција:
redakcija@barskiportal.com

Уредник:
urednik@barskiportal.com
Подијелите садржај на:
Izdavač:
Srpska narodna čitaonica - Bar