Ћирилица Latinica
16.11.2019.
Друштво

И Црмница представљена на Руско - балканском самиту народне дипломатије у Ворожењу

Аутор: Редакција 6 Оставите коментар

Дана 12. новембра у просторијама Вороњешког државног универзитета одржан је први Руско-балкански самит народне дипломатије. На самиту су учествовали познати балкански и руски политичари, политиколози, новинари, културни и јавни дјелатници.

Црну Гору, али и завичајну Црмницу, представљао је Гојко Раичевић, челни човјек Удружења Црмничана "13. јул" и предсједник предсједништва Уније за војну неутралност Црне Горе.

На почетку скупа организатор и домаћин Љубомир Радиновић поздравио је присутне и пожелио успјешан рад учесницима самита уз наду да ће овакав формат дијалога постати традиционалан.

Скуп су поздравили: губернатор Вороњешке области Александар Гусев, предсједник Чеченске Републике Рамзан Кадиров, депутат Државне Думе и предсједник партије Родина Алексеј Журављов.

Путем видео линка скупу су се обратили познати руски књижевник, публициста и предсједник Изборског клуба Александар Проханов, Владимир Соловјов, предсједник Савеза новинара Русије као и представници локалних органа Вороњешке области и РПЦ.

 

Кадирову захвалница

Предсједник организационог одбора Љубомир Радиновић уручио је захвалницу предсједнику Чеченске Републике Рамзану Кадирову за допринос унапређењу односа између Русије и балканских држава. У име педсједника Чеченије захвалницу је примио Џамбулат Умаров, министар у влади Чеченије.

Организациони одбор самита прихватио је кандидатуре Београда, Грозног и Бања Луке за одржавање Другог Руско-балканског самита. О коначној одлуци јавност ће бити накнадно обавијештена.

Усвојена Резолуција првог Руско-балканског самита народне дипломатије
Објављујемо резолуцију коју је донио први «Руско-Балкански Самит народне дипломатије», који је одржан у граду Вороњежу 12. новембра 2019. године.

1. У тренутној међународној политичкој ситуацији у свијету стварају се повољни услови за јачање мултилатералне сарадње између народа Русије и Балкана на основу равноправног дијалога, духовног, историјског и културног сродства.

С тим у вези, политичким руководствима Русије и балканских земаља се препоручује да изврше одговарајуће промјене у сарадњи између наших народа, узевши у обзир нову европску стварност.

 2. Наша је огромна препорука шефовима балканских држава које су се придружиле санкцијама Запада против Руске Федерације да та ограничења укину зато што су она у директној супротности са исконским интересима наших народа.

3. Најважније питање у вези са Косовом и Метохијом мора се рјешавати дијалогом на основу резолуције Савјета безбједности УН број 1244, којом се на основу међународног права територија Косова и Метохије сматра јужном покрајином Републике Србије.

4. Оштро осуђујемо ширење НАТО-а на Исток, као и укључење Црне Горе у његов састав без одговарајућих демократских процедура и исказивања воље њеног народа. Изражавамо забринутост због тога што се слични покушаји упорно чине у односу на Македонију, Босну и Херцеговину, па чак и Србију.

5. Позивамо балканске народе на миран суживот, на рјешавање свих међусобних отворених питања дијалогом, на превазилажење непријатељстава и изолације, уз показивање сталне бриге за очување добросусједских односа свих народа који живе на Балкану, независно од њихове религије. Дугорочни мир на Балкану нема алтернативу.

6. Морамо се пажљиво односити према јединственом, цјеловитом, традиционалном језичком и културном словенском простору.

7. «РУСКО-БАЛКАНСКИ САМИТ НАРОДНЕ ДИПЛОМАТИЈЕ» одржаваће се сваке године.

Списак учесника Руско-балканског самита:

Леонид Ивашов, генерал пуковник, предсједник Академије за геополитичке проблеме, доктор историјских наука.
Живадин Јовановић, министар спољних послова Југославије 1998-2000, предсједник „Београдског форума за равноправност“.
Џевад Галијашевић, професор експерт за безбједност – Утицај религијског фактора на ситуацију у БиХ
Горан Петронијевић, адвокат – Утицај рада Хашког трибунала на генерисање нових сукоба на Балкану
Џамбулат Умаров, министар за национална питања, штампу и спољне послове Чеченске републике.
Јелена Гускова, доктор историјских наука руководилац Центра за Истраживање савремене балканске кризе Института за славистику РАН, члан Академије наука Републике Српске, сенатор Републике Српске.
Драган Тодоровић, министар саобраћаја Републике Србије 1998-1999
Љубинко Ђурковић, пуковник и предсједник Извршног одбора Покрета та Србију, командант одбране Кошара – Тема излагања: Кошаре, геополитичка битка за Србију против НАТО. Битка која још увек траје.
Олег Бондаренко, шеф фонда за прогресивну политику и оснивач портала Балканист – Медијски аспекти Руско-српске сарадње
Змаго Јелинчич, лидер Словеначке националне странке, посланик у парламенту Словеније.
Јасминка Аџић Сикирић, члан предсједништва Странке Ивана Пернара – Статус Хрварске у Европској унији
Јевгениј Баранов, телевизијски новинар и политички коментатор првог канала руске државне телевизије.
Гојко Раичевић, предсједник предсједништва Уније за војну неутралност Црне Горе – Информативни ратови на примјерима
Драгана Трифковић, члан Предсједништва Двери, шеф Центра геостратешких истраживања – Утицај косовског питања на будићност српско-руских односа
Демо Бериша, предсједник Уније Албанаца – Српско-албански односи, проблеми и перспективе
Миленко Недељковски, македонски телевизијски новинар – Прећутна забрана слободе говора на прагу насилног увлачења Македоније у НАТО
Гуљнара Хаџимурадова, доктор филозофија доцент катедре за демографску и миграциону и политику МГИМО МИД РФ, виши научни сарадник Института социјално-политичких студија РАН – Савремени миграциони процеси на Балкану: узроци и последице
Миломир Савчић, генерал, предсједник организацје ратних ветерана Републике Српске – Улога руководства Републике Српске у постизању мира 1992-1995. и разлози наставка нестабилне ситуације у БиХ
Горан Шимпрага, продуцент и директор Медија центра Ногина и Куриноја Руски експрес – Руско-српске културне везе и њихово значење у актуелном политичком тренутку
Фјодор Бирјуков, шеф Института слободе – Интерпартијске друштвено-политичке везе Русије и Балкана као важан инструмент народне дипломатије
Григорис Бичахчијев, шеф грчке грчке заједнице Вороњешке области, члан Националне коморе области – Актуелни односи између Грчке и Русије
Владислав Бојовић, директор Института за сарадњу између Црне Горе, Србије, Републике Српске, члан предсједништва Демократске народне партије Црне Горе – Црна Гора на геополитичком раскршћу
Артјом Чекмарјов, лидер омладинског покрета Тигрови Отаџбине – Русија и Балкан, поглед генерације 21. века
Албена Накова-Манолова, замјеник директора Института за социолошка истраживање Бугарске академије наука
Дмитриј Сагал, експерт Изборског клуба, магистар педагогије, члан Савјета за национална питања Владе града Москве – Нови путеви Евроазијске међународне сарадње и народне дипломатије.

 

ИН4С

Коментари
Limljanin
Limljanin: Cast je Crmnice i Crne Gore što njihov časniji dio predstavlja vitez srpski Gojko
16.11.2019 19:29
🇲🇪🇲🇪
🇲🇪🇲🇪: Gojko Raicevic predsjednik udruzenja Cica Draza vitez Koja mogao je samo da predstavlja 30% Crmnicana i velje srba iz CG. Trenutno tako vam stoje stvari pa kome se svidja svidja a kome se ne svidja neka pati. DA JE VJECNA🇲🇪🇲🇪
16.11.2019 22:18
Nada
Nada: Gojko je primjer čojstva i morala. Nije slučajno baš on bio kod Putina.
17.11.2019 18:14
Zabrinut
Zabrinut: Opet ova Nada nesto palamudi pocela je cesto da se javlja. Sad vidim u kom grmu lezi zec to je drveni advokat Gojka i Iveka a veliki postovalac FRONTA. E pa nado za nas nema nade dok je DPSa i Fronta i tebi slicnima koji ih podrzavate.
17.11.2019 19:40
Božo
Božo: Gojko carinik je primjer čojstva. Crmnica je ponosna na njega. Borac za duvan bez akciza to je Gojko i neka je. 7
17.11.2019 22:57
GUDRA
GUDRA: Gojko kaze Boki borac za duvan a zna li Boki ko je glavni za gudru posto je on njihov pacijent.
18.11.2019 02:41
Оставите коментар
Име / надимак:
Коментар:
Latinična verzija
Пишите нам
Редакција:
redakcija@barskiportal.com

Уредник:
urednik@barskiportal.com
Подијелите садржај на:
Izdavač:
Srpska narodna čitaonica - Bar