Ћирилица Latinica
27.10.2018.
Друштво

Маркуш: Бројни су докази да је црква на Румији постојала

Аутор: Редакција 19 Оставите коментар

Митрополија је вербално оптужена да демонстрира силу избјегавајући да се постави логичко питање: да ли је онај који је срушио православни храм у 16. вијеку демонстрирао силу, или Митрополија црногорско-приморска која је обновила свој православни храм који је некада постојао на врху Румије?

Последњих дана, али и година подигла се расправа око рушења цркве Св. Тројице на Румији, чија је изградња, односно обнова био сан православних вјерника преко 400 године.

Након изјаве премијера Црне Горе Душка Марковића може се догодити да по први први пут у историји Црне Горе православни храм сруши не окупатор него сама држава.

Као главни аргумент представника албанских партија који траже рушење храма помиње се да он наводно нарушава међувјерски склад. Мало се међутим, помиње битна чињеница да црква није просто подигнута „хиром“ Српске православне цркве већ да се ради о обнови храма, на темељима претходне коју су у 16. вијеку срушили турски освајачи. Тај храм, тада није сметао за међународни суживот ником сем Отоманима.

Бројни су историјски записи научника, књижевника и публициста остављени током 19. и 20 вијека, подсјећа публициста Јован Маркуш који наводи неке од њих.

Храм је подигнут још у византијско доба, из којег је и име планине Румија. Кад тачно се не зна, али записи о постојању храма воде до у 13. вијек.

Након рушења цркве Св. Тројице обичај ходочашћа на врх планине добио је нови елемент: свако ко је излазио износио је један камен – материјал за будући храм. Управо су симболичност и сврху изношења камена заборавили представници албанских странака и свих оних који траже његово рушење.

О томе пише Томо П. Ораовац, књижевник и публициста, 1913. године, у студији „Арбанашко питање и Српско право“.

Говорећи о крсту св. Јована Владимира каже: „Барани су за овим историјским крстом ишли сваке године о Тројичину дне на Румију, гдје је била црква посвећена св. Тројици, коју су Турци порушили, да се не би народ прикупљао“.


Манастир подигли пустињаци из Палестине


Маркуш наводи најраније записе о томе ко су могли бити црквени наимари. У свједочанству римокатоличког свештеника Доната Фабијанића наводи се да се радило не само о храму, већ о манастиру.

Фабијанић 1863. године, у трећем поглављу своје књиге које се односи на период од 1288. до 1297. године (Padre Donato Fabianich, Storia del fratri minori dai primorde della loro istituzione in Dalmazia e Bossina, Задар, 1863, стр. 60) наводи да су „неки пустињаци из Палестине“ подигли манастир на врху брда Румија: „il celebre monastero eretto da alcuni romiti della Palestina sul culmine del monte Rumia“.

О постојању храма на врховима Румије свједочи и руски конзул у Скадру Призрену и Солуну познати научник Иван Јастребов. Он 1880. у Гласнику српског ученог друштва у својој студији „О православним српским старим и новим црквама у Старој Зети – садашњем Скадарском округу“ пишући о цркви Пречисте Крајинске каже: „У овој цркви чуван је био знаменити крст, који Мрковићи носе на гору Румију, гдје је црква св. Тројице“, а пишући о предјелу Мрковића код Бара каже: „Близу села Микулића налази се црква св. Александра и св. Јована, и св. Тројице на врху Румије“.

 

Црква старија од 13. вијека, позната и као „Света краљица“


Храм је међутим морао бити старији од 13. вијека. Претпоставка је утемељена на чињенице да се у 13. вијеку већ догађа и рестаурација.

Пјетро Балан 1885. године, у књизи која је штампана у Ватиканској штампарији (Pietro Balan, Delle relazioni fra cattolica e gli slavi dela Bulgaria, Bosnia, Serbia, Erzegovina sagio del Pietro Balan, Ватикан, 1885, стр 60), наводи да је краљица Јелена, жена Стефана Уроша, рестаурирала манастир на брду Румија: „Essa ristoro il monastero del monte Rumia“.

Црква је након тога постала позната и као Света краљица.

Павел Аполонович Ровински, етнолог и географ свјетског гласа, 1897. године у књизи „Црна Гора у прошлости и садашњости“ (том 1) пишући о поријеклу назива планине Румије у Црној Гори каже:

„О којој Арнаути причају да је на њеном врху изграђена црква урум-краљица, тј. грчка. Изгледа, међутим, да је то иста она црква коју Срби називају Света краљица, подразумијевајући под тим именом Јелену, жену Урошеву и мајку Милутинову и Драгутинову“.

Да је камење изношено за будући храм, наводи и Никола Ј. Вучинић. Он у 1889. године, у књижевном мјесечном листу „Нова Зета“ у прилогу „Завјет Мркојевићки-излет на Румију“ пише:

„Треба свако да одоздо собом по један ками на врху изнесе, и то што виши „то задушније“, да се ту црква гради која је некад давно завјетована.То свак у руке износи без разлике вјероисповијести“.


Да су Румију поштовали и муслимани као светиње својих предака те да су скоро до Вељег рата налагали бадњаке наводи поп Јован Вујановић. Његово свједочење говори и о томе да су хоџе покушале да затру обичај међу муслиманима да ходочасте на врх планине.

Вујановић који је био парох у Улцињу, 6. марта 1897. године у прилогу „Биљешка о православној цркви у Улцињу“, наводи и следеће:

„Мркојевићи, то данас најаче мухамеданско племе, једнако задржали су много што од православља и од српскога, и ако се данас највећма труде неке хоџе, да затру те прађедовске успомене, улијевајући таковима мухамедански фанатизам, заклањајући се за леђима Богу и њиховом негамберу Мухамеду, који како они веле, хоће тако."

Претходно, нек буде речено, да то племе нема ниједнога још из своје средине за хоџу, већ странце, који им сакате и обичај и језик српски, те ово изгледа, као да их данас турче: проповиједају противу женске слободе, која је још међу њима отворена, врло уљудна и несродна ономе, што би они отуда хтјели. Но свакако још они, ако и кријући припитују за свеце старог календара, које су им предци недавно славили: иду о Тројичину – дне за својим крстом на Рујију, којега су им преци отели од Крајињана: поштују прах – гробље својих ђедова, па ту и на рушевинама некадашњих својих цркава, остављају завјете у вуни, свијећама и новцу: и најпосље, све до посљедњег рата 1876., ложили су бадњаке и преливали вином“.

Постоји још један запис о покушају да се обичај спријечи, који се такође не би могао назвати „вишевјековним међувјерским складом.

Тако Андрија П. Јовићевић, познати етнолог, 1922. године, у монографији „Црногорско приморје и Крајина“ пишући о ношењу крста св. Јована Владимира на Румију о Тројичину дне каже:

„Многи су побожни поклоници, при ношењу крста на Румију, носили на рамену по један повећи камен и износили га на Румију, те данас постоји на врху Румије повећа гомила камења… Негдје око 1885. када су Мрковићи, под притиском вјерских и муслиманских политичких старјешина, стали напуштати обичај, да уз крст излазе на на Румију, због чега је и овај обичај имао престати, црногорски митрополит Митрофан нареди Сеочанима, Крњичанима и Шестанима, да на Тројичин-дан у маси изађу на Румију, да тако увеличају ову свечаност; и када су Мрковићи дочули за ово, побојаше се крсту, па њих стотина момака пође под оружјем уз крст на Румију, да га брани, ако буде потребно„.

 

Вјековна жеља вјерног народа

 

Јован Маркуш ипак истиче да данас није познато како је изгледао храм Свете Тројице, или манастир како се наводи у римокатоличким изворима.

Вјековна жеља вјерног народа коначно се испунила 2005. године. Трудом и прегалаштвом вјерника Црквене општине Бар конструкција храм је направљена од метала (попут сличних који су у богослужбеној употреби на бродовима) и из два дијела пренијета хеликоптером на тешко приступачни врх Румије.

Свечаност је увеличао један Француз који се тог дана крстио и добио име Жан Владимир.

„Очигледно не познајући суштину вјере и намјену храмова, основне замјерке су биле: шта је на том мјесту саграђен храм, као да раније није ту постојао,шта је конструкција храма направљена од метала, као да у историји храмовног градитељства не постоје храмови од прућа, дрвета, метала или чак од леда, зашто је пренесена конструкција војним хеликоптером, као да је битно чијим превозним средством је транспорт обављен, али не помињу да је возило које је превозило дјелове храма до парохијског дома дошло у пратњи полиције, као ни то да је управо војни хеликоптер својевремено 1972. године био подршка из ваздуха за рушење цркве Светог Петра Цетињског и Његошевог гроба на Ловћену…итд“, казао је Маркуш и упитао:

„Митрополија је вербално оптужена да демонстрира силу избјегавајући да се постави логичко питање: да ли је онај који је срушио православни храм у 16. вијеку демонстрирао силу, или Митрополија црногорско-приморска која је обновила свој православни храм који је некада постојао на врху Румије?

Неки политичари у свом очигледно антиправославном бијесу, траже чак и рушење храма, али нијесу саопштили суштину захтјева за рушењем православне светиње на Румији.

Претпостављамо да храм смета више политичарима него вјерницима других вјероисповијести. Али не треба заборавити да се ради о истом духу који је срушио цркву Светог Петра Цетињског и Његошев гроб на Ловћену“.

www.in4s.net

Коментари
KKK
KKK: PA pokazi ti Markuse taj dokumenat da je postojala.
27.10.2018 10:42
Којо
Којо: Ево ти читај крелче,пише у тексту, куд ћеш боља документа ?
27.10.2018 13:32
Sonja Tomaševic
Sonja Tomaševic: Onaj ko je nije pravio neka je i ne ruši...zašto smeta crkva , idiotizam ljudi pokazuje vrijednost njegovu !
27.10.2018 13:36
St.BAR
St.BAR: Ajde recimo da je sve istina a nije nista tacno a to je ova vlast znala i tada kao i sada e pa kad je dozvolila tada i posijala sjeme razdora medju narod zasto bi je sada rusili i opet jos veca steta nego korist neka ostane kao svjedok ove vlasti koja nebira sredstva radi sopstvenog interesa.Da je srece bilo i malo dobre volje trebalo je u startu zabraniti a drzava napraviti jedan objekat koji bi se zvao po drzavi u kojoj se nalazi CRNOGORSKA KUCA i na jedan nacin pomiriti sve tri vjere a plus da turisti kad obilaze vrh rumije imaju dje odmoriti.Posto ova vlast to tada nije uradila nemora sada pokazivati snagu drzave evo im tara i neka se stim i ostalim promasajima zabave.Mi ostali koj se neosjecamo kao srbi i koji neidemo vise na rumiju trazimo od ove drzave da odobri da Crnogorci Muslimani Albanci i Katolici mogu na okolna brda napraviti po jednu crkvu ili dzamiju kako ce to izgledati to sami bog zna ali ce bar biti legalno.Posto se ispod lisinja nalazi selo mrkojevici napraviti dzamiju na vrh sutormana Cg crkvu posto je rumija velika na jednom dijelu albanci neka prave dzamiju a katolici neka biraju dje god hoce dao je bog bar planina imamo na pretek.Manje drzave a ludjeg naroda i bezakonja istorija nije zabjelezila.
27.10.2018 14:31
Mustafa
Mustafa: Nama Mrkojevicima ne smeta crkva na Rumiju ovo je.sve politika mi imamo crkvu i kod nas u Velje Selo i mlogo jos crkava i crkvista ne stidimo se srpske proslosti i pravoslavlja aj zdrao
27.10.2018 14:35
Za.Mustafu
Za.Mustafu: Izvini ali ti si ili velika BUDALA ili si na neku drugu terapiju ali normala nisi sigurno a posto se uvlacis u dupe velje srbima uzmi zastavu crne gore stavi fes naglavu i za trojcin dan podji sa bracom na vrh rumije pa ces onda pisati o utiscima .zaboravio si devedesete kad je punkt bio kod murava kako su vas ponizavali i maltretirali zato blavoru ne lapardaj suti onda si mnogo pametanBUZDOVANE avetni.
27.10.2018 15:13
St.Bar
St.Bar : Napisah jedan komentar ovom KKK sto ga neobjaviste isto kao lopov je lopov pa ma koje vjere bio tako isto vazi i za lazova budite nezavisni i bez favorita pozdrav za redakciju toplo hladno.
27.10.2018 15:21
Za .Mustafu
Za .Mustafu: Neznam kolko si pismen i koliko imas godina dali si cuo za knjigu putopis Evlije Celebije ako imas kompjuter ukucaj kolko je bilo dzamija u BG a kolko u Uzice i ostalim gradovimaa kolko ih ima danas mozda ce ti biti malo jasnije neke stvari .Amfilohije se hvali da je obnovio 600 crkava i to sve srpske pa nije ovo sbija nego CG jadan Mustafa cega se pametan stidi BUDALA se ponosi pitas li se da nisi mozda od Crnogoraca ili bas od srba palis li badnjak Mrco mrceni knjigu uruke pa uci cutuku.
27.10.2018 15:46
St.Bar
St.Bar: Pozdrav za BRATA KKK objavih jedan komentar kao podrska jednom odmjerenom obazovanom covjeku a i velikom Crnogorcu ali nazalost gospoda iz portala ga neobjavise po obicaju neki mogu sve neki ponesto nek je vjecna CRNA GORA
27.10.2018 15:51
Mustafa
Mustafa: Izvinite ako sam uvredio kog, al u Mrkojevice se niko ne osjeca ko bosnjak ili crnogorac. Te nacije ranije nisu postojale nego Srbi po naciji a po vjeri je drugo ali nebitno sad crnogorci postoje ko oce nek se pise tako. Znam samo da smo mi vaspitani da smo Srbi a po vjeri muslimani. Mi vecinom pricamo i ekavicom
27.10.2018 15:53
za mustafu
za mustafu: grom te gadjao iz vedra neba ovaj predhodik napisa da si budala a ja bih dodao ortodoksna budala ili zlo govedo dovijeka june ti nisi nas uvrijedio vec sebe i svoju familiju pa hajvanu sto nepromijenis ime to je bar lako a dali ko u tvoje selo drzi svinje u obor ili ces ti prvi poceti u koju se crkvu molis bogu sta slavis od slava koja si imena dao djeci od kad nisi pio tablete skroz si prolupao kad bi mrkovici saznali koji si ledja bi ti bila meksa od stomaka splacino izrode TOVARU.
27.10.2018 16:32
Iso
Iso: Fala Boze donjeli su odluku se crkva ne rusi. Ne bih volio ni da se dzamije ruse tako ni crkve, neka vjera i Bog pobjedjuju svugdje i vazda. Markus zbori istinu. Pozdrav, nece nas zavadit u Mrkojevice niko sa Srbima i mi smo to bili nekad i bili pravoslavni i sta sad ima tu da se prica vise kad svi znaju i hiljade knjiga ima...
28.10.2018 12:51
Mrkotan
Mrkotan: Niti je Mustafa a ni iso iz mrkojevica to se neko lazno predstavlja mi jesmo zadnji primili islam ali mi postujemo pravoslavlje kako srpsko ali na prvo mjesto crnogorsko i nemojte nam spocitavati i pisati kojestarije a lazno se predstavljati viste Ivica i Marinko sio mi ga djura.
28.10.2018 16:04
List Crne Gore
List Crne Gore: Gospodine Markus, argumentovano ste potvrdili nesto sto se prenosilo s koljena na koljeno. Svi znaju svoj korijen, svoje porijeklo. Hvala Bogu, zive su cijele familije u Baru koje su se vratile u svoju iskonsku vjeru, ali nikada se nisu otudjili niti zaboravili svoje rodjake, u okolini Bara, koji su ostali priklonjeni vjeri koju su preuzeli. Obostrano se postuju. Sta je sada zasmetalo narodu? Vjerujte nista. Jedan je Bog. Narod je izmanipulisan pokiticarima i njihovim " igrankama". Ovdje moxe biti i Pravoslavna angolska crkva, samo da nije SRPSKA! To je bit. No, lijepo su se Layinjani izrazavali : "Aliud homini aliud bovi" Vi ste covjek, a volova, eto citajte komentare i to ne samo za ovaj Vas tekst nego za svaki gdje se pominju Srbi i Srpstvo. Strahota!
29.10.2018 07:30
Iso za lažnog Mrkotana
Iso za lažnog Mrkotana: Mrkotane, neces mi davat imena po svojoj zelji, ako te boli sto sam ja svjesan svojih predaka ne mogu ti nista. Ne ulazim u politiku, no da ne bude da ne znamo od koga smo. Ti vjerovatno ne znas a ja znam, a ti nisi nikakav Mrkotan vec si ti Ivica, Marinko, Radoš, Puniša ili slično, i nemam ništa protiv tih imena no su mi mila i draga. Ja sam Musliman, Iso, i to cu biti do groba, a ti budi sto oces. Sam si pematan ako imaš veze sa Barom.
29.10.2018 09:57
Za Isa
Za Isa: Ajde izrode kazi prezime kad se nestidis da znamo skim imamo posla i da te ne vrijedjamo tebe i ovog Mustafu i da vam nedolazimo na bajram nego na bozic koja ti je krsna slava nemozes biti i Musliman i Srbin izaberi jedno sretno ti bilo.
29.10.2018 14:03
Iso
Iso: Majmune ne primam na Bajram, slavim ga sa velikom i vjernom porodicom i prijateljima u slavu Alaha a savjest i učenje od oca mi ne dozvoljava ni da zaboravim da nam je krsna slava bila Sveti Nikola 19 decembra i redovno dajem priloge za crkvu od svoje muke al sve casno i posteno a ti si bez vjere, ko god da si, i mlogo si mali da ja tebi govorim prezime. Vidi se da pojma nemas o Mrkojevicima i Baru.
30.10.2018 08:47
Za Isidora
Za Isidora: Ti si jedno obicno govedo nego dami se nenaljute goveda.Dali se sjecas 90setih i punkta kod skretanja za cikmirovice ko je maltretirao mrkovice ja da ti kazem balego jedna vojska iz Nisa i okoline nisa od koga su ti se krili otac i rodjaci po tudjim kucama ili posto si veliki patriota mozda si ti ili neko tvoj bili malo do dubrovnika nebi me cudilo zato suti i ne brukaj se buzdovane jedan.Nemoras ti reci ptezime zbog mene nego zbog tvojih komsija da znaju kakvim bravom zive i izrodom koji nezna oce li tamo ili ovamo a to mi zovemo ni vin ni voda ajde Isidore ili Nikola ugurala ti bilo.
30.10.2018 10:34
alfred huertgen aacen
alfred huertgen aacen: ako ne cjenite svoje necete ni tudje a ako ne cjenite tudje necete ni svoje e onda je u vase tjelo i dusu usla sotona i tu i nema mjesta za hrista
06.11.2018 08:47
Оставите коментар
Име / надимак:
Коментар:
Издвајамо
Latinična verzija
Пишите нам
Редакција:
redakcija@barskiportal.com

Уредник:
urednik@barskiportal.com
Подијелите садржај на:
Издавач:
Српска народна читаоница - Бар