Ћирилица Latinica
08.06.2020.
Друштво

Први српски светац Јован Владимир, владар српске кнежевине Дукље

Аутор: Редакција 12 Оставите коментар

Јован Владимир био је владар Дукље, најистакнутије српске кнежевине тог доба, од око 1000. до 1016. године. Његова владавина одвијала се током дуготрајног рата између Византије и Самуиловог царства.

Био је у савезништву са Византијом, што му није помогло да заштити своју земљу од цара Самуила, који је освојио Дукљу 1009. или 1010. године, а њега утамничио у Преспи, на југозападу данашње Македоније.

Према Љетопису Попа Дукљанина, Самуилова кћерка Теодора Косара је, заволевши заробљеног кнеза, измолила оца да је уда за њега. Цар је дао Косару за жену Владимиру, а затим свог новопеченог зета вратио на дукљански престо да влада као његов вазал.

Ово је вероватно народна, улепшана и романтизована верзија брака из интереса. У стварности, овај брак је могао бити резултат политичке процене Самуила, који је можда сматрао да ће му Владимир као зет бити вернији и кориснији вазал.

Решивши на овај начин питање Дукље, цар се могао боље концентрисати на Македонију и Тесалију, где је било главно жариште сукоба са Византијом, пише Историјски забавник.

Како било, након ослобођења Владимир се вратио на престо, а са собом је довео и краљицу. Он и Косара су живели у складом браку, али нису имали деце.

Крст у истој породици већ вековима

Реликвија везана за Светог Јована Владимира је крст за који се верује да га је држао у рукама када су га погубили.

Тај крст се традиционално чува у породици Андровић из Вељих Микулића код Бара. Сваке године на Тројичин дан износи се пред литијом на врх планине Румије. Свети Јован Владимир се сматра небеским заштитником овог града.

Народно предање памти Владимира као побожног, праведног и мирољубивог владара. Ништа не указује на то да је Владимир на било који начин учествовао у ратним напорима свог таста. Тај рат је кулминирао 1014. године византијском победом над Самуилом.

Цар је недуго након тога преминуо, а по наређењу његовог синовца Јована Владислава, који је преузео власт над царством 1015. године, Владимир је на превару убијен 22. маја 1016. године. Одрубљена му је глава испред једне цркве у Преспи, где је и сахрањен.

Недуго потом признат је за свеца и мученика и тако је постао први српски светац.

Косара је, према предању, пренела његове мошти у манастир Богородице Крајинске, у цркву близу његовог двора на југоистоку Дукље. Од 1381. године мошти су чуване у манастиру Светог Јована Владимира код Елбасана, а од око 1995. године у Саборној цркви у Тирани, седишту Албанске православне цркве.

(Б92)

Коментари
Veliki Knez
Veliki Knez: Jel to onaj što 856 godina posle njegove smrti, nekako nijeste znali za njegovo žitije? A sve li falsifikujete o kukavi srbi ugaseni!,
08.06.2020 12:16
rolls royce
rolls royce: Blaženi Ivan Vladimir, Dukljanin, prvi Crnogorski knez i svetac.
08.06.2020 12:42
Тања
Тања: Црногорци дан данас не постоје а не тада. Тј постојали су али су се звали Срби
09.06.2020 06:55
1 Pirke
1 Pirke: E tako to rade pametni ljudi. Ne znaju sami u svoju kucu ko kad sta i dje nego dodju drugi da im kazu. O lele tekst sa B92 e oni iz Beograda znaju sto je u moj Bar bolje nego ja i moji svi pradjedovi. E zato ja kazem na ovakve stvari. O KUKAVNO SRPSTVO UGAŠENO 😉
09.06.2020 07:34
Enis
Enis: Tanja bravo, cudna je danasnja istorija, nego njih je muka da to priznaju..oni se nicega ne stide,ni koverte ni ostalog. Obraz kao cizma.
09.06.2020 12:42
BANJO
BANJO: Za rollsa,KOJI CRNI BLAZENI,TOMPSONE!?DA NIJE CRVENI CROAT!?SVETI JOVAN VLADIMIR,SRBIN.PA I TVOJ ARHIBISKUP BAN DOBRECIC JE BIO SRBIN,A UZ TO I PRIMAS SRPSKI.MALO VISE CINJENICA,A MANJE POLITIKE,ROLLSE U POKUSAJU.
09.06.2020 19:47
rolls royce
rolls royce: za Banja, možda je pop Dukljanin bio Srbijanac?Sv. Ivan Vladimir nije bio Srbijanac, jer da je bio to što bi te vi voljeli, njegovo posljednje počivalište nikada ne bi bilo u Albaniji.U Bugarskoj sv. Vladimir ima titulu cara.Opće je poznato da srbi nisu ni znali za sv. Ivana Vladimira, niti jedne freske nisu imali u crkvama, niti spomena o ovom svecu kod srba.Blaženi sv. Ivan Vladimir je Dukljansko-Crnogorski knez koji nema veze sa srbima.Za Dobreca sam ti sve rekao u prethodnim postovima.Čovjek je izdao svoju naciju, moguće iz straha za svoj život, novčane koristi ili nečeg drugog.On je nebitan za katolike na ovim prostorima.Dukljanskog kneza prisvajaju idioti, otimači tuđe kulture i historijske ostavštine.
10.06.2020 11:48
Enis
Enis: Rolls i Banjo laprdaju. I moja baba je sahranjena u Al.pa je Cg. Bolje da batalite istoriju i bavite se ,,present,, pitanjima.. koverte,brodovi i propale privatizacije. Vi koji to gledate a cutite vi ste isti ka oni
10.06.2020 14:31
Станислав
Станислав: Ајнхард 822.г ту спомие Србе, а Фралати, Колети и остали ЈЕЗУИТИ,АУТОРИ Светог Илирика, Владимира зову краљем СРБА. REX SERBLORUM. Црнојевићи 1494. га немају у коледару али славе НЕМАУ КАО ПУНО ЦРВЕНО СЛОВО... Толико о Зећанима, а Црногорци, настали од Срба Зећана и Срба Херцеговаца св Саве су славили и друге србске светитеље.
10.06.2020 23:36
Dzoni
Dzoni: Crna gora i srbija to je jedna familija uvijek bilo i bice milogorci gotovi ste
11.06.2020 13:11
Korominjas
Korominjas: Ne vidim stvarno poentu prisvajanja svetaca. Sveti Jovan (Ivan) Vladimir je bio vladar Duklje,kada Srbije kao drzave nije ni bilo. Cinjenica je da su se nakon razdvajanja hriscanstva svi ovdasnji vladari priklonili Vatikanu,te s toga imamo barsku nadbiskupiju kao prvu vjersku zajednicu na ovim prostorima ali nekima je tesko da uzmu knjigu u ruke,tako da u sustini,vece pravo na ovog sveca polazu katolici od pravoslavac. Nije tesko provjeriti ni da je prvi vladar u dinastiji Nemanjica Stefan Prvovencani krunisan od strane pape,ali naravno ovo neki uveliko prikrivaju!
12.06.2020 16:54
pionirka
pionirka: Dzoni,stojane,enise,dino i ostala "plejado",procitate li vi to sto napisete,pa ostanete zivi?Boze sacuvaj,lupetate i brukate se.
14.06.2020 23:04
Оставите коментар
Име / надимак:
Коментар:
Издвајамо
Latinična verzija
Пишите нам
Редакција:
redakcija@barskiportal.com

Уредник:
urednik@barskiportal.com
Подијелите садржај на:
Izdavač:
Srpska narodna čitaonica - Bar