Извор, фото: Баринфо
Аутор: Миленко Ратковић
У својој породичној кући у Поповићима на Тројчиндан, у 95. години преминуо је професор Петар Пеко Шоћ.
Рођен је 1928. године у Улцињу. Када је имао само мјесец дана, породица се преселила у Стари Бар, гдје је одрастао. Основну школу и нижу гимназију завршио је у Бару, а даље школовање пресјекао је рат.
Отац, брат и сестра су му били интернирани у логоре, а он је остао са болесном мајком без икаквих средстава за живот. Чувао је туђу стоку и радио за надницу.
У јесен 1944. године одлази у Народноослободилачку војску Југославије. Имао је 16 година када је постао ратни војни инвалид.
Послије демобилизације завршио је Учитељску школу у Херцег Новом и Курс за наставнике музичког васпитања на Цетињу.
Планском расподјелом кадрова упућен је за учитеља Основне школе Тобут, на Мајевици. Неко вријеме био је васпитач у Дјечијем дому на Палама код Сарајева, потом директор Основне школе у Сребрници, просвјетни инспектор среза сребрничког и начелник одјељења за просвјету и културу у Зворнику.
Од 1957. године био је директор Прве осмогодишње школе “Југославија” у Бару. Као директор Радничког универзитета у Бару организовао је Средњу управну школу, Средњу туристичку школу, Школу за основно образовање и Школу страних језика.
У Барској гимназији радио је као професор филозофије. Са положаја директора Основне школе “Југославија” 1984. године отишао је у пензију.
Објавио је романе: “Огњишта под спилама” и “Старобарском калдрмом”, збирку пјесама “Пој дивљега нара” и књиге за дјецу “Зов дјетињства”, “Пчелињак у стијени” и “Пјесмице из корпице”, као и монографију “Манастир Рибњак”.