Ћирилица Latinica
24.09.2018.
Друштво

Синановићу "Плави вал Монтенегра"

Аутор: Редакција 3 Оставите коментар

Капетан Вахид М. Синановић овогодишњи је добитник признања “Плави вал Монтенегра”.

Петнаест година је од утемељења пројекта “Омниа вита еx маре” (“Читав живот са морем”), покренуот од стране Медитеранског центар фотографије (МЦП) са циљем очувања темељних вриједности Медитерана.

За афирмацију препознатљивог лица Бара - Јужних врата Јадрана - у далеким лукама свијета, понукани сјећањем на изванредно самостално командовање током 9 мјесеци на м/б  “Бијело Поље”, заробљеног по налогу УН у луци Хонг Конг за вријеме санкција уведених СРЈ, укрцавање и едукацију наших кадета на бродовима којима командује - одлука је Управног одбора МЦП да признање “Плави вал Монтенегра” додијели поморском официру цапт. Вахиду М. Синановићу – стоји у образложењу одлуке.

Капетан Синановић рођен је 1964. године у Старом Бару. Основну и средњу школу завршио је у Бару, а Вишу поморску започео у Дубровнику - дипломирао у Котору. Био је стипендиста “Прекоокеанске пловидбе Бар”, поморске компаније за примјер, познате широм свијета.

Први пут се укрцао на путнички брод “Његош”, са првом посадом, на обавезној пракси од двије недеље, а продужио ју је све до почетка сколске године као “мали од кужине” осамдесетих година.

Као стипендиста “Прекоокеанске пловидбе”, добија укрцај на позицији кадета на легендарном м/б “Вирпазар”, а 1983. године успјешно полаже за звање поручника трговачке морнарице и почиње каријеру као трећи официр палубе. Десет година касније унапријеђен је у звање заповједника брода. Прву самосталну команду добио је на м/б “Бијело Поље”. Са посадом и бродом био је “заробљен” по налогу УН, у луци Хонг Конг.

* * *

"Модерна средства комуникације дозволила су да лауреату на далеком мору саопштимо одлуку МЦП и подсјетимо се из прве руке на доба санкција СРЈ" - преносе из МЦП.

Поноћна ФБ веза - наш разговор почиње.

“Хонг Конг је посебна прича” - куца у инбокс капт. Синановић – “Нема хране, нема воде, нема горива, нема пара. Заповједник сам брода, одговоран за брод и посаду, а са посадом на милост и немилост Бога једнога. Предузеће немоћно. Прву руку помоћи пружају мисионари из ‘Сеаман Клуба’ и англиканска црква при Флyинг Ангелс, као и католичка црква при Стелла Марис (обје дјелују у оквиру ‘Сеаман'с клуба’).

Мисионари ми помажу да стигнем до највиших инстанци Хонг Конга и тако добијем храну и новчану помоћ са избјеглицама и социјалним случајевима како бих прехранио посаду.

Пастор Еллис из англиканске цркве ме именује као домаћина при дочеку принцезе Ане -сестре принца Цхарлса. Тако ми се остварио и контакт код гувернера Хонг Конга Цхрис Паттерна. А онда сам изашао у хонгконшким новинама, након чега су ми сва врата у Хонг Конгу била отворена. На броду почињемо тако да живимо мало нормалнији поморски живот.

Мада сам успио да обезбиједим и прве смјене посаде које су биле обустављене, агент није хтио ни прстом да мрдне због дуга који се нагомилао. Након скоро 9 мјесеци ме одлуком компаније мијења најстарији и најригорознији капетан Рајко Ражнатовић. Долазим у Стари Бар кући, остављајући брод у одличном стању и спремног за комерцијалну пловидбу.

Након “Прекоокенаске пловидбе”, “лутам по странцима”, а Бару се враћам на позив тадашњег директора Раца Орландића да барској компанији помогнем у обнављању флоте.

Почиње прича са (црвеним) “Светим Стефаном” и “Албом”. У том периоду била је тешка ситуација за нас. Била је непрестана економска “борба” противу страних компанија које покушавају да нам отму линију. “Алба” на којој проводим највише времена, брод којег су италијани звали "nave fantazma" из више разлога (посебно бих издвојио кад ИМО уводи резолуцију о потреби ВДР на путничким бродовима (тзв. “црним кутијама”) и како тада ниједан наш није имао то, а за “Албу” није било потребно јер је била Ро-Ро), почиње даноноћну пловидбу на линији Бар-Бари-Бар са ненормалним протоком путника и возила за њене капацитете.

Када су се наши путнички бродови опремили са ВДР, “Алба” и даље остаје на линији због моје добре сарадње са италијанским властима. Старобарским марифетом добијамо, да не кажем “отимамо”, путнике и возила другима страним компанијама и возимо максимално фулл укрцање терета и путника на ро-ро “Алби”.

Да подсјетим поморце који ово читају - били смо по defaultu везани за гат луке у Барију поред бродова “Дуцхесс М” и “Аззурро” који су нам били директни конкуренти у поморском превозу, а сјећам се детаља и брода “Јадролиније” “Марко Поло”, често везаног у позицији крма - крма.

Она са далеко већим капацитетом вози пар аута на својој рути, “Алба” испловљава пут Бара пуна до рампе. Били смо добра искусна екипа старих прекаљених помораца која је тукла далека мора на бродовима “Прекоокенске пловидбе”.

Наравно, заслуге дијели и наша агенција, управа, али у крајњој линији искусни, провјерени, доказани барски поморци.

А онда се од 2003/04. враћам на “странце” (танкере) и од тада сам заповједник брода на њемачкој компанији “Ернст Јаkоб”.

Стално се трудим да укрцавам наше младе људе кадете на бродовима компаније за коју радим, да поморски посао науче квалитетно као што су и мене старији поморци научили много томе, што у књигама не пише, но живот, мука, море, олуја... Радујем се да су моји кадети већ почели да преузимају команде на неким бродовима. То ми је можда и највећи успјех. Тренутно сам на сидришту испред Бразила - Трамандаи Јусни, дио обале Бразила тј. ванка, није то класичан порат” – завршавамо поноћну ФБ комуникацију.

* * *

Први добитник признања “Плави вал Монтенегра” Медитераснког центра фотографије био је поморац Ћиро Марић, актер многобројних спасилачких акција на мору. Упамћен по акцији 11. августа 2002. када је остварио подвиг, због кога је доспио на странице свих дневних листова - за четири сата, сам је спасио десеторо купача, које је на отворено море одвукла јака бура, са ударима и до 25 чворова. Друго признање је додијељено легендарном поморском kапт. Бранку Ђуровићу који је на далеком Атлантику радио-телефонским инструкцијама обавио операцију слијепог цријева морнару на броду којем је живот висио о концу. Има још много тога што га је учинило најпознатијим поморским капетаном ових простора.

Лауреату  Синановићу признање ће уручити Љубо Караникић, потпредсједник Медитеранског центра фотографије, на пригодној свечаности у коноби “Спиља” - Стари Бар, по доласку капетана са дуге пловидбе у родни град.

 

Извор: Медитерански центар фотографије (МЦП)

Коментари
Sejo
Sejo: Cestitke Vajo
24.09.2018 10:39
Маја
Маја: Честитке Вахиду, али зашто у називу награде Плави Вал Монтенегра, као имамо једино званично и исправно име наше лије Црне Горе !?
24.09.2018 11:31
HAHAHA
HAHAHA: neka ovaj kapetan navede imena kadeta iz rodnog starog bara kojima je pomogao da zavrse kadeturu
24.09.2018 23:47
Оставите коментар
Име / надимак:
Коментар:
Издвајамо
Latinična verzija
Пишите нам
Редакција:
redakcija@barskiportal.com

Уредник:
urednik@barskiportal.com
Подијелите садржај на:
Издавач:
Српска народна читаоница - Бар