Ћирилица Latinica
16.04.2019.
Друштво

"Срећни су они који су након земљотреса жалили само кућу"

Аутор: Редакција 0 Оставите коментар

Како је и најављено, мултимедијалним програмом "Бар априла 1979" синоћ у Дворцу краља Николе Општина Бар одала је пошту сјенима страдалих у разорном априлском земљотресу прије четири деценије, али и свим херојима обнове града.

Трибини је претходило отврање изложбе фотографија истим поводом, а приказан је и документарни флим “Сјећања” Дејана Сенића.

Отварајући изложбу градоначелник Душан Раичевић је казао да је за само три мјесеца у Бару 1979. подигнуто 240 станова и 300 кућа, те обновљено 400 станова. Он је нагласио значај покојних Блажа Орландића и Чеда Чејовића у обнови Бара. 

Модератор трибине "Сјећања која опомињу", новинар и публициста Жељко Миловић истакао је да је то било вријеме у којем је на овом простору “страх био примарна људска емоција”, али и вријеме херојства у којем се Бар “невјероватно брзо опоравио, уз солидарност читаве Југославије”.

Миловић је подсјетио да је Јосип Броз Тито  истог дана обишао приморје, позвао југословенске народе да помогну обнову порушеног, а његова се тада, како је казао, није порицала.

"Гледајући видео записе из тог доба, двије су ми се реченице посебно урезале у памћење: тада петогодишња Драгана Остојић описала је моменте земљотреса ријечима да је мислила да се руши дан, док је старија госпођа у Црмници, која је изгубила укућане, рекла да је срећан онај ко након земљотреса жали само кућу", казао је поред осталог Миловић.

Тадашњи потпредсједник Извшног одбора Скупштине Општине Бар и командант Штаба цивилне заштите Јусуф Каламперовић казао је да су у земљотресу највећи губитак били људски животи, “а у Бару је било тачно 49 погинулих, мртве су редали на трави”.

Тадашњи директор Опште болнице Бар др Љубо Живковић подсјетио је да је болница  била тешко оштећена у земљотресу, те да су сви покретни болесници смо послати кући, непокретне извели на Малу Мировицу, стотину кревета и стотину болесника под ведримнебом..

Како се присјетио, тријажу је радио најискуснији хирург др Данило Малић, најтеже случајеве слали су хеликоптером у Титоград.

"Матуранти из Крагујевца који су били на екскурзији у Чању, дошли су да дају крв, медицинска екипа из Марибора и Љубљане донијела је пољску болницу, Црвену крст СР Њемачке поклонио нам је монтажну болницу са 20 барака коју су монтирали Њемци, а отворио крајем маја њихов амбасадор, дошли су и четири љекара из Шапца да нас одмијене. Медицински центар Бар званично је проглашен за најбољи од свих на земљотресом погођеном подручју, добили смо шест ордена заслуга за народ", рекао је др Живковић.

Живковић је нагласио да је Бар имао срећу да му тада на челу буде Блажо Орландић, визионар који је презирао површност и импровизацију, који је знао шта може и хоће. У спомен на њега Живковић је и посветио своје сјећање.

Тадашњи потпредсједник Извшног одбора Скупштине Општине Бар задужен за обнову и изградњу Милош Шуштер истакао је да обнови Бара мног помогао славни пољски архитекта Циборовски савјетима да се без страха приступи обнови, и то према плановима. У Бару је тако за 42 дана урађено пет урбанистичких планова, “радило се на паус папиру, исправке су рјешаване жилетом, а планове су цијели дан и ноћ правили урбанисти из Скопља предвођени сјајним Крстем Тодоровским”.

По његовим ријечима, у обнови од посљедица земљотреса Бар је урадио највише од свих других градова јер је тада “имао моћну државу иза себе, а општине су имале већу самосталност и бољи кадровски потенцијал”

Проф. др Срђан Јанковић са Грађевинског факултета Универзитета Црне Горе подсјетио је посјетиоце и учеснике да је Црна Гора изузетно трусно подручје и да ће “бити још земљотреса”, па је зато веома корисно да се развија свијест о смањењу сеизмичког ризика.

Сјећања на априлске дане 1979. евоцирала је Ирина Дабовић, тада Зоњић, која је била чланица четворочлане новинарске секције Гимназије која је помагала екипи Радио Бара, радио-аматер Горан Драговић који је истакао да су у свијет први вијест о разарању послали радио аматери клуба “Волујица” Рајко Радуловић и Горан Секуловић. Војо Бановић, тадашњи предсједник омладине Бара, причао је о томе како је формирано омладинско насеље у ОШ “Мексико” које је примило шест радних бригада “и било проглашено за најбоље на приморју од шест таквих насеља”. Игор Гојнић је говорио о наступу селекције Бара на тада веома полуларним међународним ТВ Играма без граница у Кјођи у Италији, “послали смо поруку свијету да је Бар жив” .

 

Оставите коментар
Име / надимак:
Коментар:
Издвајамо
Latinična verzija
Пишите нам
Редакција:
redakcija@barskiportal.com

Уредник:
urednik@barskiportal.com
Подијелите садржај на:
Издавач:
Српска народна читаоница - Бар