Ћирилица Latinica
21.01.2018.
Друштво

Сјећање на Миладина Фолића, истинског родољуба и добротвора

Аутор: Редакција 4 Оставите коментар

Пише:

Миленко Јовановић

 

Данас се навршило четредесет дана откако се тихо, како је углавном и живио, у Царство Небеско, преселио  угледни Сутоморанин Миладин Фолић (1929-2017). Старије генерације је сувишно подсјећати да je ријеч о човјеку који је својим доброчинствима и великим личним одрицањима задужио не само Сутоморе и Бар, и житеље овог подручја.

Миладин Фолић рођен је у Сеоцу код Андријевице, од оца Јова и мајке Милице, рођене Ћулафић. Имао је само четири године када је са породицом 1933.године доселио у метохијско село Шаптеј. У том мјесту, недалеко од Дечана, Фолићи, као и остали насељеници из Црне Горе, остају до избијања Другог свјетског рата, када бивају прогнани од стране балиста и италијанских и њемачких окупатора.

Принудно се тада Миладин, као дванаестогодишњак са својом породицом враћа у родно село у Васојевиће. Исте године остаје и без оца који умире од последица рана задобијених у рату. Од тринаесте године већ бива принуђен да ради тешке пољопривредне послове, будући да му је старији брат Милутин био увелико мобилисан, а млађи, Радомир, био је стар само годину дана када је остао без оца.Са тек навршених 15 година, и Миладин ступа у партизански покрет 1944 године. У прослављеној Другој пролетерској бригади учествује у свим борбама за ослобођење Београда, на Сремском фронту, али и у другим борбама.

Не тако давно, већ времешни Миладин је потписнику овог текста са посебним емоцијама говорио о својим сјећањима на ноћно марширање по блату на Сремском фронту, према ослобођеном Шиду,о пјевању родољубивих пјесама и ослободилачким усклицима.

Говорио је како не постоји ништа узвишеније од борбе за слободу. Присјећа се како је у прољеће 1945. демобилисан као премлад, и враћен у родно село.

 Недуго затим, већ у јесен 1945.године,у слободи, пошто је и са остацима окупаторских трупа завршено, Миладин са браћом и мајком поново долази у село Шаптеј односно Горњи Битеш, у Метохији. Ступа без оклијевања међу прегаоце који раде на обнови ратом порушене и опустошене домовине.

Основну школу похађао је у селу Добрић, у општини Ђаковица, а Шумарску школу и први степен права у Приштини, гдје стиче звање правника.У активној служби најприје обавља дужност потпредсједника тадашње метохијске општине Грамочељ, потом постаје управник Сељачке радне задруге, а седам година проводи и у Шумском газдинству у Ђаковици.

Шездесетих година минулог вијека ради као службеник Скупштине општине Ђаковица, те као секретар тамошње Основне школе, одакле одлази за Свилајнац за секретара Комуналног предузећа.

Двије године касније постаје секретар и замјеник директора Културног центра у Барајеву, да би почетком марта 1971. године дошао у Сутоморе, на мјесто шефа Мјесне канцеларије, гдје је остао до краја свог радног вијека.

Волонтерски је обављао невјероватно велики број партијских и других функција, од најраније младости па до пензионисања.

Посебно је запажен његов рад на отклањању посљедица разорног  земљотреса који је задесио Црногорско приморје априла 1979.године.

Дом Миладина Фолића препун је одликовања и признања које је овај прегалац завриједио. Издаваја се  његова медаља за храброст, спомен књижица Ослободиоца Београда и повеља Ослободиоца Београда.

Како је говорио Миладин, да је он био у прилици да додјељује значајна признања, онда би оно најсјајније припало његовој такође почившој супрузи Боси, јер је надљудским напорима успјела да истрпи све његове активности и одсуства за добробит друштва, земље и породице.

Извјесно је да ће Миладин Фолић остати упамћен као ријетко ауторитативан и поштован човјек за кога није било нерјешивих ситуација.  Памтиће се и као непоколебљиви родољуб и патриота, чији потомци заиста имају на кога да буду поносни. А зашто не рећи, и те како је и Миладин с разлогом био поносан на своје синове и њихове породице. Са каквим је само поносом говорио о унуцима који се остварују као најобразованији, најспособнији, најнапреднији и најузорнији млади људи.

Била је привилегија познавати Миладина Фолића. Његови савјети, подршка  која није изостала  у најтежим животним моментима за многе породице у Сутомору, Бару и широм Црне Горе,те његова очинска, братска и пријатељска пажња којом је задужио безброј људи, обавезују на вјечну захвалност.

 

 

Коментари
Ratka dašić
Ratka dašić: Kad sam došla iz C. Gore, družili sam se sa porodicom Folića, sećam se svakom je pomogao i objasnio što treba, i šla sam u Šaptej kod pok Rajka i pok Veljka, dobra je to porodica bila, u Piskote je pok Veljko živeo, Miladine,počivaj u miru, Anđe li nek te čuvaju, xvala ti i večna slava,
21.01.2018 13:04
Slobo
Slobo: Divan clanak o divnom covjeku.
21.01.2018 14:51
Saska Nedic
Saska Nedic: Nas prijatelj divni covjek Miladin Folic!
21.01.2018 17:38
Marija
Marija: Milenko Bekin Jovanovicu, Bog ti dao dar da ovako pises, a imao si od koga i da naslijedis. Ali si naslijedio i ljudske vrline od svog oca da ovako s nacinom i dirljivo podsjetis na ljude i djela kao sto si u ovom slucaju sa dobrim cika Miladinom, nasim Metohijcem. Zaplakala sam.
21.01.2018 22:16
Оставите коментар
Име / надимак:
Коментар:
Latinična verzija
Пишите нам
Редакција:
redakcija@barskiportal.com

Уредник:
urednik@barskiportal.com
Подијелите садржај на:
Издавач:
Српска народна читаоница - Бар