Ћирилица Latinica
10.04.2018.
Друштво

У сусрет стогодишњици фудбала у Бару (5.): Темпо забранио клуб са његовим именом

Аутор: Редакција 5 Оставите коментар


Из претходних дјелова: Од првог клуба  из 1921. године НК “Четник”, 1923. године настаје НК “Црнојевић”. У годинама између два рата клуб је одиграо бројне утакмице а понајвише пријатељске. За вријеме II свјетског рата одиграо је и неколико утакмица са против Италијанског окупатора. Након рата, први клуб на Пристану звао се “Јадран” и “Напредак” (Стари Бар), онда “Обнова”, па “Темпо”.


Пише: Лазар Мацановић. проф.

“Сутјеска” ће и те 1948.  године бити шампион лиге, а у друштву републичких лигаша су, и новајлије које су до ове лиге стигли кроз квалификације организоване у љето и јесен 1948. године: “Искра” (Даниловград),” Ика” (Беране) и “Темпо” (Бар). 

“Темпо” је у квалификацијама био бољи у два сусрета од “Јединства” из Херцег- Новог. У првој утакмици у Бару, “Темпо” је побиједио са 3:1. У реванш утакмици у Херцег- Новом 21. октобра, “Јединство” је побиједило “Темпа” са 1:0. 

“Темпо” се међутим није добро пласирао на крају првенства, јер из четири првенствене утакмице није освојио ни један бод, а и гол разлика му је била веома лоша (4:18), заузео је последње осмо мјесто. 

1. коло: Арсенал - Темпо није одиграна због неподесног терена

2. коло: Искра - Темпо 3:2

3. коло: Ловћен - Темпо 5:0 (3:0)

4. коло: Ика - Темпо није одиграна

5. коло: Јакић - Темпо није одиграна због недостатка превозних средстава

6. коло: Бокељ-Темпо 5:1 (одиграна 19.12.)

7. коло:Темпо - Сутјеска 1:5 (одиграна 26. децембра)

8. коло: Темпо - Арсенал није одиграна из техничких разлога

9. коло: Сутјеска -Темпо није одиграна


1. Сутјеска 7  6  1  0  20:2   13

2. Ловћен 6  3  2  1  11:5    8

3. В.Јакић 4  2  2  0   7:3    6

4. Бокељ 6  3  0  3  13:1     6

5. Арсенал 3  1  0  2   5:7   2

6. Искра 5  1  0  4   8:18  2

7. ИКА 3  0  1  2   2:6    1

8. Темпо 4  0  0  4  4:18  0


Првенство је имало доста нерегуларан ток. Лош календар такмичења, поништавање утакмица, неодигравање сусрета и друго. Табелу завршног првенства нијесмо успјели пронаћи, али је извјесно да је “Сутјеска” првак јер се следеће године такмичила у Трећој савезној лиги.

Путовања су представљала велики проблем. На гостовања се ишло, углавном, камионима. На каросерији би се поставиле дрвене клупе све под шаторским покривачем.

Макадамским прашњавим путевима се обично стизало пред сам сусрет. Одмах након утакмице, слиједио би повратак у Бар.“Темпо” је био састављен искључиво од играча из Бара (Пристана) и да би се што боље припремио за одлучујуће утакмице у квалификацијама, “Темпо” је одиграо неколико пријатељских утакмица.

У Бару је 17. и 18. јануара 1948. године, гостовао “Синдикат” из Скадра. Домаћи “Темпо”  је био бољи и побиједио са 6:2. Састав “Темпа” је изгледао овако: Барнаба, Савић, Зеновић, Мекић, Радовић, Ивановић, Секулић, Маровић, Нухановић, Брајовић, Мартиновић.

Барски “Темпо” је те године одиграо и двије пријатељске утакмице са “Арсеналом” у Тивту. На првој је Темпо катастофално поражен са 13:1. Гол “Темпа” бранио је Леонардо Барнаба.

Други пријатељски сусрет између “Темпа” и “Арсенала” који је одигран у Тивту завршена је побједом “Темпа” од 2:1. Сусрет је одигран 17. јула.Након завршетка првенства, због лошег резултата, народни херој Светозар Вукановић - Темпо, по које је и клуб носио име, забранио је да се клуб убудуће зове тако. Клуб од 1949. године добија назив "Морнар".

Година 1949.  

Годишња скупштина Спортског друштва “Морнар” из Бара одржана је у просторијама биоскопа „Побједа”. Дотадашње друштво је носило име „Темпо”.

Сада је промијенило име и добило ново: “Морнар”. Краћа информација о овом догађају објављена је у „Побједи” од 29. јануара 1949. године.У Бару је 24. априла одиграно друго коло првенства Црне Горе гдје је домаћи “Морнар” високо поражен од “Ловћена” са 6:0.

Табелу за 1949. годину је било тешко саставити. Утакмице су обиловале бројним инцидентима. Пред почетак другог дијела првенства кажњена је фудбалска секција “Бокеља” са 5 мјесеци неиграња реди неспортског понашања, док је “Морнар из Бара само дјелимично учествовао у другом дијелу првенства. 

У такмичењу за куп Југославије “Морнар”је у првом колу, које је одиграно 31. јула 1949. године, поражен од Фк “Могрен” са 3:1.Пријатељска утакмица одиграна је у Бару између “Морнара” и “Милиционара” (Цетиње) 1:2, у децембру 1949. године. Једини гол за “Морнар” дао је Леонардо Барнаба.

Тренерски посао су, онако успут, обављали Марко Дрецун или Андрија Перовић. Трчали су око игралишта, пуцали на гол и то је било све  никакав систем. Играло се борбено и, наравно, бесплатно, из задовољства.

Година 1950.  

И те године клуб се такмичи под новим именом “Морнар”, који је послије успјешних квалификација на крају сезоне заузео шесто мјесто, у лиги осам клубова, уз гол разлику од 19:30.

Прије почетка квалификација за учешће у републичкој лиги, “Морнар” је одиграо неколико пријатељских утакмица. Пријатељска утакмица у Херцег- Новом, Јединство (Херцег Нови) - Морнар 1:1. У “Побједи” од 21.јануара 1950. године. Металац (Титоград) - Морнар (Бар) 9:0 (3:0). Пријатељска утакмица одиграна на стадиону Буду]ности. Вијест објављена у Побједи 2. фебруара 1950. године.

Услиједиле су квалификације:У квалификацијама за улазак у црногорску лигу 1950. године било је је седам врло јаких екипа. Прву утакмицу “Морнар” је изгубио са 4:0 од “Јединства” из Бијелог Поља, да би у преосталих пет утакмица забиљежили исто толико побједа и пласирали се у републичку лигу.

Фудбалери “Морнара” су оставили нарочити утисак на титоградску публику, која их је прозвала “Мађари барски”. Послије тог успјеха, на жељезничкој станици на Пристану приређен је незапамћен дочек. Окупило се много свијета, направљена је велика “фешта”.  

Квалификације за Црногорску лигуУ Титограду се одржало квалификационо такмичење за улазак у Црногорску фудбалску лигу. Турнир је почео 30. марта 1950. године и трајао је 4 дана.

Учествовало је 6 екипа: “Арсенал” (Тиват), “Јединство” (Херцег - Нови), “Морнар” (Бар), “Графичар” (Цетиње), “Црвена застава” (Рогами) и “Братство” (Бијело Поље).

Свакодневно су се играје по три утакмице.Прво коло: Братство - Морнар 4:0. Друго коло: Морнар - Црвена застава 3:1. Треће коло: Графичар - Морнар 0:1. 4. коло: Морнар - Арсенал 2:1. Пето коло: Морнар - Јединство 4:2. Пласман: Арсенал, Морнар, Братство, Графичар, Јединство, Црвена застава.

  Нови чланови Црногорске лиге су: Арсенал, Морнар и Братство.


Утакмице за првенство Црне Горе:

1. Бокељ 14  10  1  3  32:11  21

2. Арсенал 14    9  2  3  30:13  20

3. Брзник 14    8  1  5  26:19  17

4. Раднички 14    6  4  4  29:20  16

5. Искра 14    3  6  5  20:24  12

6. Морнар 14   5  2  7  19:30  12

7. Ловћен 14    5  1  8  19:28  11

8.Братство 14    1  1  12  6:38   3


Послије успјешних квалификација, почело је пето послијератно првенство Црне Горе. “Морнар” је на стару првенства 7. маја 1950. године високо поражен. У Тивту је било  Арсенал - Морнар 7:0, недељу дана касније 14.маја у Бару,нешто боља игра “Морнара” али само бод  из утакмице са “Бокељом”,  Морнар-Бокељ 0:0.

Прва побједа остварена је на свом терену само три дана касније, 17. маја Морнар-Искра 2:0 (1:0).У тиму “Морнара” лијепом игром се истакао Ђоно Поповић. Упркос поразу барског тима на Цетињу, одличну игру приказали је  голман Божо Калуђеровић, утакмица је одиграна 21. маја а играли су: Ловћен - Морнар 4:1 (1:1).

Убрзо затим услиједио је још један пораз и то у Пљевљима гдје су 4. јуна играли Брезник -  Морнар 2:0. Након утакмица: 7 јуна, Братство - Морнар, и 11. јуна, Раднички - Морнар, “Морнар” се у Бару 18. јуна реванширао Пљевљацима и завиљежио високу побједу: Морнар - Брезник 5:0.

Услиједила је утакмица са “Ловћеном” у Бару 25. јун: Морнар - Ловћен 2:2 (0:0), прекид 12 минута прије краја утакмица регистрована 3:0 за “Морнар”. На утакмици: Морнар - Ловћен у Бару било је 2:2, изједначујући гол за “Ловћен” дао је Беговић.

Судија је због приговора искључио гостујућег играча Уљаревића и 12 минута прије краја прекинуо утакмицу због инцидента који су изазвали фудбалери “Ловћена”. На крају  услиједила су два висока пораза са којима је “Морнар” завршио овосезонско такмичење: 22. јула Искра - Морнар 5:1, и  30. јула Бокељ-Морнар 4:0.

У другом колу “Купа маршала Тита” састали су се у Бару “Морнар” и “Арсенал”из Тивта. Гости су били бољи и славили побједу од високих 9:0.  
Анто Радовић.

Анто је са 16 година заиграо за “Црнојевића”. И то случајно, на утакмици “Црнојевића” против Италијанске окупаторске војске 1943. године, један од играча “Црнојевића” је закаснио па је Анто ушао у игру.

Није имао копачке па му је Мирко Радоњић дао патике и дрес. На савјете Марћела, Италијана који је играо за “Црнојевић”, чувао је њиховог најбољег играча. Уклизавао је Анто и борио се за сваку лопту, стално је био уз свог играча који је био велики техичар и који је сваки Антов старт примао са осмјехом.

На крају му је и честитао на доброј игри.Анто Радовић је од те утакмице одиграо небројено мечева за “Црнојевић”, “Обнову”, “Темпо” и “Морнар”. Играо је пуних 25 година.

Опростио се од фудбала у љето 1968. године на утакмици против подгоричке “Будућности”, за коју је бранио Бранко Бујић. Послије двадесет минута, судија је дунуо у пиштаљку, а Анто је отрчао почасни круг око игралишта под Даровим тополама, праћен овацијама.

Затим је скинуо дрес са бројем 5 и предао га сину Јовану. Тај меч је завршен 1:1. “Морнар” је изједначио голом Бата Крцаловића, директно из корнера. Анто је био стандардни центар-халф, играч који се одликовао бескомпромисном борбеношћу и брзином, што га је красила током цијеле фудбалске каријере. 

Од бројних анегдота из свог четрт вијека фудбала, центархалф “Морнара”, који је потурао главу тамо гдје други фудбалери нијесу смјели ни ногу, издваја се један готово невјероватан догађај из 1947. године.

Играо је за тадашњу “Обнову”. Био је ученик Угоститељске школе у Улцињу, када му је једне недјеље око 9 сати стигао телеграм из Бара да дође на куп утакмицу против “Бокеља” која је била заказана у два сата. Отишао је на аутобуску станицу, иако је знао да је аутобус за Бар отишао још у 8 сати.

Понадао се да ће пронаћи неко превозно средство. Дрес “Морнара” за њега је био светиња. Чекање је било узалудно, нигдје живе душе. Погледао је на сат, било је 10,05. Више није било времена за губљење, кренуо је трком за Бар, преко Бијеле Горе,  Можуре,  Куња, Кру та, Печурица, Добре воде, Заљева и Мировице и стигао на Пристан.

“Морнарево” игралиште је било одшпартано и постављене су биле заставице, али пусто. До почетка утакмице било је остало 45 минута, значи  36 километара од Улциња до Бара прешао је за 3 сата и 10 минута. Око 20 минута до два дошли су његови суиграчи, и рекли:

“Ево, Анто је стигао!” и дали му опрему. Послије утакмице коју су добили са 2:0, пришао му је тренер Андрија Перовић, пружио руку и казао: “Добро си играо, али си могао још боље”. Када му је рекао да је непосредно прије меча претрчао 36 километара, остао је запањен.

Онда га је пољубио и узвикнуо: “Свака ти част”. Касније су га повели на вечеру и нашли Омера Палангића - таксисту, да га поведе назад за Улцињ.Анто Радовић нарочито памти реванш утакмицу за улазак у Црногорску лигу против подгоричке “Младости”  из 1953.

У првом сусрету у Бару резултат је био 1:1 и на реванш смо отишли са малим шансама да се пробијемо у наредно коло. Кренули смо камионом за Подгорицу, реда ради,  ни сами нијесмо вјеровали у успјех.

На Комарну смо коначили. Из једне бистијерне захватили смо хладне воде, а ручали смо добар комад сланине и хљеб из барске пекаре. Неочекивано, до ногу смо са 5:0, потукли фаворизоване Подгоричане и пласирали се у Црногорску лигу.

У Бару смо дочекани као прваци свијета.“То су била тешка времена када сам играо” - присјећа се Анто, “сами смо куповали копачке, нисмо имали ни плате, ничега, био сам жељан да се наједем.

Дешавало се да се наједем мурава да не бих био гладан. На путовањима смо спавали по приватним кућама, ако нас ко прими. Једном смо спавали на једној жељезни`жчкој станици на столицама, па ујутру утакмица. А играли смо добар фудбал.

Старим Пристањанима је позната анегдота са Антом, када је дошао са једног путовања. Задивљен је данима причао како је видио у Бразилу да један одбрамбени играч на центаршут противника лагано главом умири лопту и дода је голману.

На следећој утакмици “Морнара” и Анто је пробао нешто слично али је постигао један од најљепших аутоголова на овим просторима - у сами угао гдје се спајају статива и пречка. Наравно, барска публика је аплаузом поздравила ефектан гол. - “Морнар” ми је дао све - прича Анто.

Послао ме је на угоститељски занат, захваљујући коме сам обишао пет континената и видио читав свијет. Пловио сам петнаест година. Послије тога био сам управник хотела “Инекс - Златна обала” пуних 20 година, све до пензионисања.”

Слике:

1. Екипа “Темпа” из 1947 - 48. год: Божо Савић, Леонардо Барнаба, Нешо Брајовић, Анто Радовић, Мето Дивановић, Срето Мартинић, Кика Ивановић, НН, Илија Лалевић, Никола Јанковић


2. Никола Никезић, Енрико (Рико) Прелевић, Ђуро Маровић, Франо Прелевић

3. “Морнар” из 1950. Детаљ са утакмице

4. Анто Радовић, са Лазом и Батом Крцаловицем

5. Ђуро Маровић

Коментари
Fudbaler
Fudbaler: Ovo je sjajno, iz nedelje u nedelju jedva čekam nove nastavke.
10.04.2018 18:56
Medenica
Medenica: Profesore Macanovicu, zaduzili ste Bar svojom knjigom o fudbalu u Baru i ovim feljtonom koji je iz nje. Genijalan poduhvat.
10.04.2018 19:07
Bodin
Bodin: Velicate cetnistvo knjigom. Podmetnuli ste da se prvi klub zvao Cetnik. To je istorija koju su pisali srpski okupatori Crne Gore od 1918. Je li ovaj feljton narucio i platio Andrija Mandic, cetnicki vojvoda ?
10.04.2018 23:51
za neupucene
za neupucene: Ima stvarno bolesnika, kome je ovaj režim isprao mozak. Čini mi se da su preskočili par lekcija iz istorije tokom školovanja, ali opet to je stvar školstva a ne ove kolumne. Ako ste pažljivo čitali, posebno prvi dio ove kolmne, vidjeli ste da je ipak htjeli to ili ne prvi klub se zvao "Četnik", postoje slike (kao što vidite), arhivski dokumenti, na koje se autor poziva (u Zagrebu i u Beogradu) I izjave pojedinih do tada živih aktera I niko to nije demantovao. Samo ime Četnik u I svetskom ratu je bio pripadnik elitne srpske vojske koja je oslobodila sve ove kraje pa I krajeve crne Gore koja je 1916 kapitulirala i postala sastavni dio Austo - ugarske. Pa i u II svjetskom ratu to je bila regularna oslobodilačka vojska u otadžbini. Komunistička ideologija koja je (na žalost) pobijedila, da bi opravdala svoje zločine - ocrnila je ulogu četničkog pokreta. To je donekle izjednačeno u Srbiji ali u crnoj Gori koja je uvijek bila poltroon svake vlasti pa sada i ove još uvijek sve svoje promašaje i neuspjehe svaljuju na četnike i najlakše im je na prišaju neukom narodu koji nema laba da jede - odlično Vam je sa nama samo da ne dodju četnici i tako već 30 godina.... E moj narode... jadan ste...
11.04.2018 23:43
Asovic, Starobaranin
Asovic, Starobaranin: Sve jeistina ovo sto pise u feljton. Mi u Stari Bar svi znamo da se klub zvao Cetnik. Licno o cetnicima mislim sve najbolje, i u I i u II Svjetskom ratu. Kamo srece da u II Svjetskom ratu oni pobijedise....
12.04.2018 06:36
Оставите коментар
Име / надимак:
Коментар:
Издвајамо
Latinična verzija
Пишите нам
Редакција:
redakcija@barskiportal.com

Уредник:
urednik@barskiportal.com
Подијелите садржај на:
Издавач:
Српска народна читаоница - Бар