Ћирилица Latinica
30.10.2019.
Друштво

Чувени Бабо из БиХ код барског градоначелника: Удруживање за ЕУ фондове

Аутор: Редакција 10 Оставите коментар

Предсједник Општине Бар Душан Раичевић примио је начелника Општине Велика Кладуша Фикрета Абдића и његовог савјетника Ервина Абдића.

Посјета је организована на иницијативу  Абдића на тему удруживања општина из Хрватске, БиХ и Црне Горе ради аплицирања код ЕУ фондова са пројектом новог дугорочног програма пољопривредне производње.

Како је саопштено из кабинета барског градоначелника, циљ пројекта је, све расположиве ресурсе који до сада нису били валоризовани, ставити у функцију уз помоћ савремених метода.

Раичевић је исказао спремност да Општина Бар учествује у овомпројекту уз лидерство Општине Велика Кладуша и начелника Абдића, имајући у виду њихово дугогодишње искуство у управљању ЕУ пројектима.

Такође, начелник Абдић и његов савјетник упознали су предсједника Раичевића са моделом развоја Комуналног предузећа и новим дјелатностима у оквиру овог предузећа - фабрике четки “Босанка” као и са оснивањем и концептом нових друштава “Алатуша” и ПЈ “Атекс”. Тим поводом договорена је радна посјета делегације Општине Бар и представника барског комуналног предузећа, са циљем евентуалне будуће сарадње.

Напунио 80, Хрвати га држали у затвору 15 година

Фикрет Абдић рођен је 29.09.1939. године као треће, од дванаестеро дјеце Хашима и Злате Абдић.

Основну школу завршио је у Доњој Видовској, средњу пољопривредну школу у Дервенти, вишу пољопривредну школу у Крижевцима и пољопривредни факултет у Сарајеву. Након завршетка средње школе, с 21 годином, 1960. године, почиње радити као пољопривредни техничар у земљорадничкој задрузи Мала Кладуша.

У земљорадничкој задрузи остаје 4 мјесеца, након чега прелази у Општину Велика Кладуша на мјесто референта за пољопривреду и шумарство.

У септембру 1960. године изабран је за секретара општиинског Комитета народне омладине Велика Кладуша, а седам мјесеци касније, изабран је за предсједника Омладине.

Након годину дана, изабран је за организационог секретара Комитета Савеза Комуниста Велика Кладуша.

Са непуних 24 године, 10.04.1963. године, постао је народни посланик у Скупштини БиХ, најмлађи у Југославији. Дужност посланика у Народној Скупштини обављао је 8 година као непрофесионалац.

Кад је земљорадничка задруга у Великој Кладуши запала у тешкоће, а након што је политички Актив, којем је и сам припадао, расправљао о судбини задруге, самоиницијативно се опредијелио за рад у струци и од 1963. године остао на мјесту директора земљорадничке задруге, са 19 запослених, из које је настао "Агрокомерц" д.д. Велика Кладуша са 13.500 радника и 7.000 коопераната.

Од 1964. године био је на дужности потпредсједника Општине Велика Кладуша, гдје је остао именован дуги низ година.

Једну годину је волонтирао као секретар Комитета.

С непуне 34 године живота, изабран је за члана ЦК БиХ (Централног Комитета БиХ ), највишег тијела у Републици БиХ, гдје је остао све до "афере Агрокомерц" 1987. године.

Поред чланства у ЦК БиХ, уједно је био и посланик у Скупштини БиХ. О том се водила расправа, јер је био једини члан оба тијела, али због животног дјела и достигнућа у раду имао је ту привилегију.

Почетком 1986. године изабран је у Савезну Скупштину Југославије, највише представничко тијело у бившој СФРЈ.

Добитник је највећих признања у Босни и Херцеговини и Југославији и то: ЗЛАТНЕ ЗНАЧКЕ Привредне Коморе Југославије, ОРДЕН РАДА СА ЗЛАТНИМ ВИЈЕНЦЕМ, Награду ЗАВНОБИХ-а за животно дјело, а заједно са радницима Агрокомерца, награду АВНОЈ-а, највећег признања у СФРЈ (Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији).

Као савезног посланика у Скупштини Југославије, без права да се обрати Скупштини, али и без позива на исту, ухапшен је 08.09.1987. године због „афере Агрокомерц“.

У Бихаћком притвору провео је 26 мјесеци, под оптужбом да је поткопао економски систем Југославије и по члану 114. Казненог закона СФРЈ пријетила му је смртна казна.

Након 26 мјесеци „афера Агрокомерц“ завршила је првостепеном пресудом, која га је теретила за куповину каљеве пећи, те му је одређена казна затвора од 5 година. Жалба на првоступањску пресуду никад није ријешена. Виши суд у Бихаћу је, након 17 година, донио рјешење, којим су Фикрет Абдић и остали оштетили "Агрокомерц" за 12,70 КМ, те да се процес обуставља ради застаре.

На првим вишестраначким Изборима у БиХ, одржаним 1990. године, освојио је 1.045.539 гласова, а у свим изборним јединицама за Вијеће народа, добио је највише гласова Срба, Хрвата и Муслимана.

Добио је готово 200.000 гласова више од предсједника странке СДА, Алије Изетбеговића, на чијој листи се кандидовао.

Изабран је за члана Предсједништва БиХ, које је бројало 7 чланова. Сходно Уставу БиХ, чланови Предсједништва су већином изабрали Алију Изетбеговића за предсједника Предсједништва.

Мандат му је трајао све до првих послијератних Избора у БиХ у октобру 1996. године.

Бриљантна побједа на првим вишестраначким изборима у БиХ била је увод у судске поступке, који су се низали један за другим, а све у циљу политичке дисквалификације Фикрета Абдића.

С циљем спашавања људских и производних ресурса на подручју Округа Бихаћ, а након проведеног Референдума о Иницијативи за проглашење Аутономне Покрајине Западна Босна, на уставотворној Скупштини, одржаној 27.09.1993. године, изабран је за Предсједника Аутономне Покрајине Западна Босна у саставу Републике Босне и Херцеговине.

Дужност члана Предсједништва Р БиХ обављао је све до протјеривања са простора Босне и Херцеговине, 21.08.1994. године, када је, са преко 80.000 становника општина Велика Кладуша и Цазин, и као члан Врховне Команде БиХ, испред В Корпуса Армије Босне и Херцеговине, избјегао на територију Републике Српске Крајине, у данашњој Хрватској,подручју под контролом Срба.

Због немогућности Међународне заједнице да ријеши избјегличку кризу и због нехуманих условау којима је боравило цивилно становништво, враћа 1994. године, враћа се у Велику Кладушу.

Након удружене акције војске илегаслних арима Републике Хрватске и Армије БиХ, заједно са становништвом ових општина поновно одлази у избјеглиштво, 07.08.1995. године.

Дан касније, са предсједником Федерације БиХ, потпредсједником Владе РХ, министром у Влади БиХ, велепослаником  БиХ у Хрватској, заједно са представницима Владе АП ЗБ, потписао је Споразум у Купленском, који је гарантовао сигуран повратак избјеглог становништва, амнестију и аболицију за све.

По доласку у Републику Хрватску, а уз сагласност Хрватске Владе, рјешава радне дозволе за избјегло становништво Западне Босне и запошљава их у приватно подузеће ФИНАБ, основано с циљем стварања услова за политичко организовањеи повратак на своја огњишта.

Идејни је творац, оснивач и први предсједник Демократске Народне Заједнице БиХ, основане 27.05.1995. године, на чијем челу остаје све до правоснажности пресуде Врховног суда РХ за ратни злочин 2005. године.

Република Хрватска осудила га је на 15 година затвора, због проглашења Аутономне Покрајине Западна Босна, те оснивања сабирних центара на подручју Западне Босне у вријеме трајања међумуслиманског рата, успркос чињеници да Хашки Суд није нашао елементе за кривични прогон.

Казну затвора служио је у притвору Карловац, казнионици Лепоглава и затвору Пула, под најтежим увјетима – у самици, под кључем.

Пуштен је на пријевремени отпуст, након одслужења 2/3 казне, а преосталу 1/3 живио је у Републици Хрватској.

На тло Босне и Херцеговине, први пут, након 07.08.1995. године, долази 12.09.2012., када отпочиње поновна „хајка“ и притисак на хрватско правосуђе, с циљем да му се забрани долазак у БиХ.

Ни након 56 година радног стажа није остварио право на пензију.

Лабуристичка Странка БиХ кандидовала га је за Начелника општине Велика Кладуша на изборима 2016. године, гдје је и изабран. Ужива велики ауторитет у овом дијелу БиХ.

Коментари
Samir
Samir: Babo je ponos Bosne
31.10.2019 09:43
Robin hud
Robin hud: Kako se lopovi uvijek nadju. Ako je doslo do toga da vas spasava lopov izdajnik svog naroda haski osudjenik i splacina od covjeka pripala je barska privred. A vi i niste za bolje. Svaka ptica svome jatu leti. Ajde sa srecom.
31.10.2019 09:44
Suzy
Suzy: Boža treba upoznati sa ovim igračem. Naučio bi puno kako brže i bolje da se ojade sugrađani
31.10.2019 12:09
Radomir
Radomir: Da se pitalo Babe, ne bi rata ni bilo. Pravi covjek bio i ostao.
31.10.2019 12:16
Za. Samira
Za. Samira: Jebo te babo i ti njega da se razmnozavate neka je sto vise fukara.
31.10.2019 12:25
Ilhan
Ilhan: Babo je čovjek koga najviše vole u BiH. Alija je bio plaćenik zapada, režirao je Srebrenicu i pobio svoje mislimane nedužne misleći da će vladati 200 godina. Taj ološ zločinački.
31.10.2019 13:12
Božo
Božo: Za Suzy, bolje bi bilo da te Babo nauči raznim vještinama jer je kabriolet da ne pišeš razne gluposti. Ja bih te mogao podučavati iz drugih oblasti moja draga Suzy.....
31.10.2019 14:44
DUDAKOVIC
DUDAKOVIC: Ko bre dovede ovu balegu od covjeka u Bar pa to je lopov parekselans a plus Haski osudjenik. On spada u rangu Draze Mihailovica kad je partizanima bilo najteze on se udruzio sa okupatorom protiv svojeg naroda to isto je uradila i ova baraba udruzio se agresorima na BIH protiv svog naroda i sad vi gotivite tog necovjeka po baru i ocete nesto od njega da naucit e kukala vam majka kad ste spali na takve basibuzukovice sretno vam bilo ali necete daleko dogurat.
01.11.2019 01:24
Adem
Adem: Babo je bio na pravoj strani, nije htio sa zločince Alijom
01.11.2019 11:11
Robin hud
Robin hud: Ko su ove nista robe sto se potpisuju kao ilhan, samir i adem pa velicaju ovo govno od covjeka ili su retadirani ili neko koristi njihova imena od ovih veliko srba jer kad je Muslimanima bilo najteze taj nesoj je stao na stranu agresora a svako dobro namjeran zna ko je bio agresor nisu Bosanci bili u Srbiju nego Srbi u Bosnu zato bez prdnjave ako ste muslimani stidite se a ako su ovi drugi pod laznim imenima samo nastavite ali mjerodavnije je sto o tome misli Evropa i Hag.
01.11.2019 13:18
Оставите коментар
Име / надимак:
Коментар:
Издвајамо
Latinična verzija
Пишите нам
Редакција:
redakcija@barskiportal.com

Уредник:
urednik@barskiportal.com
Подијелите садржај на:
Izdavač:
Srpska narodna čitaonica - Bar