Ћирилица Latinica
05.03.2018.
Друштво

Евлија Челебија – аутор натписа на старобарском турбету!?

Аутор: Редакција 2 Оставите коментар

Пише: Мирсад - Мирза Кургаш

У харему Омербашића џамије, најстарије и главне градске џамије у Бару, налази се и Дервиш- Хасаново турбе.

“Хасан-деда Шејх (? – око 1610. Бар) је знаменити вјерски ауторитет, казил-баша. О његовој личности не зна се много. Посебно се истакао у вјерском мисионарству (у првим деценијама ширења ислама, на јужном простору данашње Црне Горе). Умро је у данашњем Старом Бару, а на његовом гробу је 1612. године изграђено турбе.” (Историјски лексикон Црне Горе)

Археолог Омер Перочевић наводи још да “…Хасан- дервишево турбе, поред Омербашића џамије, није тип отворенога балдахина него озидана конструкција, као кућа, са куполом. Рађено је од материјала из Старога града. Над вратима се налази розета – у ствари, то је соларни знак, знак Сунца, а на улазним вратима укуцани су натписи на арапском.”

У једном од ранијих интервјуа, главни имам барског Меџлиса, Мр. Мујдин еф. Милаими, каже: “…У турбету се налазе мезар, покривен зеленим покривачем, и његова вјерска капа- ахмедија. Црвене је боје са бијелим платном и 350 година је стара. Унутра је и мјесто за молитву…”.

Међутим, прије 10-так година, група младих џематлија, предвођена тадашњим имамом Адем еф. Мустафићем, ријешила је да предузме акцију којом би својим суграђанима показала одлучност у супротстављању тзв. “ширку” (идолопоклонство, оп.а.) и “новотаријама”. Тако су једног недјељног пријеподнева, њих десетак, ушли у Хасан- Дедино турбе, са мезара склонили даске, прекривач, турбан, пешкире… и све то спалили. Затим су зазидали прозор на ком су, обично, паљене свијеће и окречили просторију у којој се налази мезар који, како кажу, нијесу дирали. На крају су поставили таблу са натписом да се “само Аллаху треба клањати и Аллаха молити…”.

Многи мјештани су били огорчени тим својеврсним скрнављењем турбета, а из Исламске заједнице, осим појединачних, критички настројених разговора са актерима овог чина, није било других реаговања. Иако је о овом догађају брујао цијели град, а Омербашића џамија и Хасан- дедино турбе се налазе под заштитом као културно- историјски споменици, није било реакције државних институција, тако да је комплетан случај заташкан.

Прозор на турбету је, убрзо, разидан, а умјесто цигли монтирана метална плоча са прорезом за остављање новчаних прилога. Касније је и та плоча уклоњена, а постављена импровизована метална кутија за новац. И обичај паљења свијећа је настављен…

Према свједочењу једног џематлије из сусједства, који се низ година бринуо о турбету, највише га је погодило уништавање црвеног турбана, који је одавао посебан мирис и, без обзира на његову вишевјековну старост, био веома очуван иако су даске изнад мезара биле у стању распадања. У турбе је, иначе, остављано доста новчаних прилога којим су подмиривани текући трошкови, струја, кречење…

Као што је познато, наводни вођа “акције Турбе”, Адем Еф. Мустафић је прошле године, под још увијек неразјашњеним околностима, страдао на сиријском ратишту.

Публициста Жељко Миловић у књизи “Бар с друге стране огледала” пише: “…За старе Баране је Хасан- Дедино турбе имало посебан значај. Представљало је једну врсту светилишта које је похођено с времена на вријеме, нарочито о Бајраму. На њему су утјеху нарочито тражили невољници и убоги, људи опхрвани несрећом… Занимљиво, али о човјеку чији је гроб предмет ходочашћа вјековима уназад, мало се зна. Поуздани су једино подаци да је живио крајем 16. и почетком 17. вијека и да је припадао тзв. туркменским кзлбашама, реду шиитских проповједника који су се опирали османском уређењу турске империје. Име су кзлбаше (црвеноглавци) добили по црвеним чалмама којима су обавијали главе… Извјесни Дервиш Хасан помиње се и при градњи џамије у Подграду 1723. године, и то као највећи донатор, али није познато ради ли се о истом човјеку… Историјске чињенице су једно, традиција друго. А обичај похођења Хасан Дединог турбета као барског светилишта лагано изумире. Прије неколико година је против обичаја устала и група младих барских хоџа., те зазидала прозоре на којима се пале свијеће. Акцијом мјеродавних, све је враћено у првобитно стање…”

“Џамија Подград датира из 1723.г. Према натпису на њој, изградило ју је неколико угледних грађана, међу којима се посебно истиче Дервиш Хасан, па се и зове Дервиш Хасанова џамија. Натпис је исписао “мали мајстор (устад) Мухамед, син Хасанов, 1135. по Хиџри, 1723.г. …” (Б. Аговић: “Џамије у Црној Гори”)

Да ли је калиграф Мухамед, који се помиње, заправо син дервиш- Хасана? Претпоставка коју наводи Ж. Миловић, да су Хасан- Деда и дервиш Хасан иста особа, мало је вјероватна ако се узму у обзир доступни датуми изградње Подградске џамије (1723.) и Турбета (1612.). Али би, с обзиром на увријежени обичај понављања личних имена предака, дервиш Хасан могао бити Хасан- дедин унук…

Углавном, током 307. година османлијске владавине, у Бару је вођен активан духовни живот, а о присуству суфија говоре бројни нишани у харемима овдашњих џамија и осталих мезарја, као и Шкањевића џамија са мусафирханом, која је прије неколико година обновљена средствима познатих добротвора из породице Шабовић.

Такође је сачувана и тзв. Текијска чесма, испред Омербашића џамије, која представља најстарији сачувани споменик из тог периода.

Чувени османлијски путописац Евлија Челебија, оставио је запис и о Бару, који је посјетио 1660.године. Не спомиње Омербашића џамију, нити турбе. Међутим, то и не мора имати неке везе, с обзиром да се његов потпис налази на џамијама у Фочи (Алаџа и Муслук џамија), о чему, такође, нема потврде у његовим путописима.

Натпис на улазу у Турбе, једва је читљив усљед наслага креча, којим је био премазан, као и атмосферилија којим је био изложен у протеклом периоду.

Очигледно је ријеч о салаватима (слављењу) Божјем Посланику Мухаммеду а.с.

Писмо је, према харфовима који су видљиви, персијско, којим се служио и Евлија Челебија, а писано је и идентичним мастилом. Старост турбета и вријеме његовог боравка у Бару, наводе на смјелу претпоставку да би чувени путописац могао бити аутор овог натписа.

У прилог наведеном можемо навести дио из “Исламске епиграфике”, М. Мујезиновића:

“…1955. године радила је једна Комисија Завода за заштиту споменика културе Народне Републике Босне и Херцеговине на испитивању првобитне орнаменталне декорације Алаџе џамије у Фочи и том приликом је установила да се испод садашњег кречног намаза на зиду тријема ове џамије налазе неки записи исписани арапским писмом. Даљњим скидањем тога кречног премаза коначно сам пронашао и открио споменути запис на перзиском језику, који у потпуности гласи: »Сефер кердем бехер шехри ресидем великен инçунан цаyи недидем« што у преводу значи: »Путовао сам и у многе градове доходио, али овакво мјесто још нисам видио«. Ове ријечи су исписане сасвим крупним и необично лијепим таликом на зиду тријема, десно од улаза у џамију и то на простору између прозора и зида портала, а на висини од 1,5 м од пода софа. Запис заузима простор од 75 цм, а висина слова је 20 цм. Запис је исписан мурећефом (црним мастилом) на бијелој подлози…

Потпис са датумом јасно нам говори о томе да споменути запис на перзиском језику потјече из пера познатог турског путописца Евлије Челебије, који је управо 1664. године боравио у Фочи на свом другом путовању кроз Босну и Херцеговину. Из његова путописа сазнајемо да је он 23 рамазана 1074 (20. априла 1664.) пошао из Београда за Херцеговину… Да је Евлија Челебија имао обичај стављати записе на поједине значајније споменике и Објекте које би посјетио налазимо за то потврду и у самом његовом путопису… Надаље из записа видимо да је Евлија Челебија заиста био добар калиграф…”

Даљу анализу натписа на Хасан- Дедином турбету требали би, у сваком случају, преузети квалификовани стручњаци. А, ургентно, колико данас, предузети мјере на санацији и рестаурацији поменутог натписа, јер сјутра, већ, може бити касно. У сваком случају, уколико би се ова, морамо признати смјела претпоставка, показала тачном, ово би, осим научне сензације, представљало и својеврсну туристичку атракцију.

(Аутор је предсједник НВО "Број 19" из Бара)

Извор: НВО "Број 19"

Коментари
Komso
Komso: Mirza ljudino
05.03.2018 17:10
balsa
balsa: Mozelimi neko odgovoriti koje su Vjere bili nasi Muslimani prije no su Turci donijeli Islam na ove prostore, ja Nase Muslimane smatram nasom Bracompo Krvi.
05.03.2018 23:15
Оставите коментар
Име / надимак:
Коментар:
Издвајамо
Latinična verzija
Пишите нам
Редакција:
redakcija@barskiportal.com

Уредник:
urednik@barskiportal.com
Подијелите садржај на:
Издавач:
Српска народна читаоница - Бар