Ћирилица Latinica
21.08.2019.
Колумне

Бар - Београд - Бања Лука

Аутор: Редакција 8 Оставите коментар

Пише: Бећир Вуковић

Заиста, надарен је онај ко је кумовао и дао име ауто-путу „Милош Велики“.

„Милоша Великога“ требало би да сретне „Шћепан Мали“. Кад би било талента и стила са јужних страна, Милош и Шћепан, Велики и Мали, срели би се на неком симболичком мјесту, али не у Бољарима. Побогу, од толико географије и историје, могаше ли се игдје срети мимо Бољара. Ко су Бољари. Нешто залутало поред пута.

Умјесто да се путеви сретају код Милешеве, како на овом тако и на оном свијету. Најдубљи траг оставио је пут одоздо од Стона, и одозгора од Раса, који су истовремено и престајали и почињали у манастирској порти. Трећи, поплочани крак, вијугао је долином Ибра, и хладовином јоргована Јелене Анжујске.

Да не бијаше Брскова на мапи небеске Србије, не би било ни тога миомирисног пута. Пут је силазио до Котора, па страном до Дубровника, и даље до Пељешца. Успут, пут је свраћао у Требиње. На бедему Требиња, стоји кип свете Јелене Немањићке.

Српским приморјем, око истога пута старе маслине старије од пута, које умјесто уста имају рупе по деблу. Кроз те рупе – дводихе маслине – причају да тај пут води и  кроз вријеме.

Милош је створио Србију, и опет је кренуо на велики пут. Шалу на страну, не вјерујем да ће „Милош Велики“ пристати де се сретне са било ким у Бољарима. Поготову не са неким малим, и лажним.

Црногорски шовиниста не може да изговори ауто – пут Бар – Београд. Затресе се, задрхти, и забали ко падавичар. Шовинистичком удренику, Србија запне у грлу, ко сува гука качамака. Морате га качамаљем ударити у бабину рупу, да би продијало.

Да је било ауто – пута  Београд – Бар, никад црногорски сепаратисти, не би президали пут између праве Црне Горе и Србије. До задње уре, комунисти су ‘кочили’ пругу Београд – Бар. Генијални Миодраг Булатовић – Буле, дао је прилог за пругу у злату, онолико, колико је тежак бетонски шлипер. На крају, Србија је рекла да ће ‘пробити’ пругу, па таман да ће уместо шлипера – лијегати људи.

Па, ипак, било би у реду да се Лажни Шћепан сретне да неким у Бољарима, али не са Милошем. Али, ко би пристао да се сретне са Лажним. Што се тиче балканских путева и странпутица, једино се у МЕ можете срести са Лажним. Са другим се и не сретате.

Како би лијепо звучало да се ауто – путеви сретну, негдје, прије Пријепоља. Прије Пријепоља има лијепо поље за сретање. Као што се сретају ријечи: прије и поље па  се брже боље загрле у Пријепоље. Ја, још увијек, Прије поље пишем одвојено. Тек, срећно ожењени из Прије поља – спојили су ријечи – па сад и читамо и пишемо састављено – Пријепоље. Тако, и остаде. Са друге стране, мој ђед је Бијелопоље уједно написао ‘912. Али то тако не остаде.

Ијекавица је пробила пут све до планине Јелице, и побрежја обраслих златним бором. Кад језик пробије пут, и пораскрчи, може се правити и онај други пут, и писмо послати. Кад језик споји, на вама је само да поставите знакове поред пута. Тим, Рашким путем, идаху и нишчи и хроми, и слепи и свети.

Писмо на страном језику није могло путовати Рашким путем. Ни на грчком, ни латинском. Писма нису отварана, али нису ни враћана.

Да би ишли за Господом, морате ићи уз Вертикалну земљу. Тај пут се завршава на Непочин-пољу, на Косову. Пољу, као ниједном: „над њим небо/под њим небо“.

Заиста, све се спојило: уочи Преображења Господњег, леп дан, ни облачка до иза мора, бус без крова, са ветром у коси, и вожња ауто – путем „Милош Велики“. Кадрови за документарац – и историју. Фалила је музичка подлога Стефана Србина, средњовековног музичара: нумере из „Вакусите и видите“, записане неумским системом нотације.

Прву, другу, и трећу деоницу ауто – пута „Милош Велики“, редом су отварали лидери Срба у региону: Александар Вучић, Андрија Мандић, и Милорад Додик. Не можете замислити како се осећала црногорска шовинистичка фукара, и слуге фукара,  плагијатористи, амандманисти, и фактуристи. Гори и од фукаре јесу – они – којима фукара испоставља фактуре.

Господо, Српска, ускоро отварали и ауто – пут „Карађорђе“. И ауто – пут ка Републици Српској. Од тада ће се и Бања Лука писати спојено – Бањалука. Ауто – пут Београд – Бањалука.

 

Извор: ИН4С

Коментари
Strahinja
Strahinja: Tako je Vukovicu, sve srpske zemlje da se povezu auto-putevima, privredno, kulturno...- Svakako se uskoro ukidaju vještačke granice.
21.08.2019 00:33
Za. Beca
Za. Beca: E nas ce se zvati ako bogda MILO VELIKI pa nek crknu dusmani ko sto si ti becire. Milos je iz proslog vijeka to je istorija ili legenda, a MILO je sadasnjost da te ne podsjecam sta je uradio za Crnu goru znate vi svi dobro no se pravite neznaveni. Sretan vam bio auto put da lakse stignete u vasu milu Srbiju. Putuj igumane ne misli na manastir.
21.08.2019 09:54
Gorčilo
Gorčilo: Sve je ovo Srbija, ne brecaj se Milov poltronu.
21.08.2019 09:57
Za. Gorcila
Za. Gorcila: Gorcilo istroseni Kurtonu a Frontov poltronu ne javljaj se dok te ne prozovem isto si ko ona Rocenova goveda.
21.08.2019 10:26
Xada
Xada: Jedino Front ima cast, svi ste drugi nule od politicara i ljudi. Andrija Mandic, Medo i Knezevic su ponos casnijeg dijela Crne Gore. Svi ostali u politici i vlast i opozicija su prodati prezervativi i sluge okupacionih drzava koje mrze Crnu Goru
23.08.2019 14:50
XYWQ
XYWQ: Pa zar ima neko ko vise mrzi Crnu goru od Frontovaca????
24.08.2019 14:04
Božo
Božo: Za Gorčila, CG nikad pa ni sad nije bila Srbija. Na vaše halucinacije nema odgovora.
25.08.2019 15:16
Djuro Pucar stari
Djuro Pucar stari: Da nebjese naseg Mila ne bi bilo ni Srbije ni autoputa, zvali ga kako godj. Izbiorsmo nezavisnost i nama i Srbima. A bili bi nam mnogo lakse kad bi oni koji su protiv nezavisne Srbije i CG napustili CG jer im smeta pa otisli u Srbiju dje bi smetali da bi ih na Kosovo iščearali, a kosovari jedva docekali...
06.09.2019 10:19
Оставите коментар
Име / надимак:
Коментар:
Издвајамо
Latinična verzija
Пишите нам
Редакција:
redakcija@barskiportal.com

Уредник:
urednik@barskiportal.com
Подијелите садржај на:
Izdavač:
Srpska narodna čitaonica - Bar