Ћирилица Latinica
13.07.2018.
Колумне

Басара

Аутор: Редакција 3 Оставите коментар

Пише: Саша Стојановић

Прексиноћ, око осам сати, стидљиво је почела да сипи киша, док сам се спремао да "шутнем" еспрессо, на тераси, у то вријеме, готово празног Лас Рамбласа.Без много наде погледах у небо и у себи промрмљах неку молитву која је требало да умилостиви небо да се суздржи бар који сат. Но, за сваки случај, позвах школског друга и дугогодишњег пријатеља, новинара Раша Петрића, са којим већ имах прелиминарни договор, и замолих га да ме обавијести у случају евентуалне промјене мјеста догађања.

С обзиром да небо није намјеравало да се смилује претпоставих да ће ноћ са једним од мојих омиљених писаца промијенити амбијент. Нисам дозволио да ми киша поквари расположење и лагано сам се провлачио мокрим улицама (што је једна од три ситуације које највише мрзим) док не стигох до платоа испред "Књажеве баште".

Од љубазног особља добих информацију да је вече са Басом премјештено у малу салу Дворца краља Николе и кроз мрачни парк пружих корак јер је већ куцало 9. На уласку у салу поздравих се са друштвом, уваженим професором и сликаром, господином Мухаремом Муратовићем и већ поменутим господином, новинаром Р.П.

За столом су сједјели модератор вечери, уважени Баранин и бивши новинар, проф. др. Зоран Живковић и аутор романа "Фама о бициклистима", "Дневник Марте Коен", "Успон и пад Паркинсонове болести", "Пушачи црвеног бана", "Очај од нане", "Монголски бедекер", "На Граловом трагу", "Андрићева лествица ужаса" и многих других, некадашњи амбасадор СРЈ/СиЦГ на Кипру, господин Светислав Басара!

Био је то његов званични повратак у Бар након 23 године, а повод је био наступ на XXXI Барском љетопису и промоција његовог последњег романа, "Андрићева лествица ужаса" из 2016. године.

Лежеран као и обично, Бас је пред пуном салом говорио о свом последњем роману који је заправо затворио један циклус од пет, шест радова, у којима се бавио менталитетом људи са Балкана, конфузијом на простору бивше Југославије, а у неку руку и последицама које су из тога проистекле.

По сопственим ријечима, желио је "обрачун са митоманијом са ових простора, најприје на феноменолошком плану, оличен прије свега у свеопштој југофобији али и национал-шовинизму заклоњеном иза паравана југоносталгије". Отуда и употреба Андрићевог имена у наслову романа као парадигма успјеха на овим просторима, а са којим сâм познати нобеловац нема много везе, осим суштински.

На новинарско питање да појасни на шта тачно мисли Басара је додао да је Андрић наоко био пун славе и успона наводећи како је био одличан студент, успјешан дипломата, на крају и нобеловац, међутим позадина свега тога је (ипак!) балканска, живот на овим просторима, пун тегобе, личних и породичних трагедија, алудирајући на употребу и/или ограђивање од Андрића, у дневнополитичке сврхе, зависно од потребе тренутка, али и времена у којем живимо.

Премда не видно расположен Бас је иза кулисе био прави професионалац а на питање да ли је савремена књижевност са ових простора на путу да достигне славу писаца из 60'с и 70'с година прошлог вијека децидно је одговорио да смо далеко од тога, додавши да не чита овдашњу белетристику већ неке друге ствари, без намјере да открије о каквом штиву је ријеч.

Но, није желио да скрива да је у фази тражења неке нове форме изражавања којом ће дати све од себе да обрадује своју читалачку публику и придобије нову.

С обзиром да сам имао ријетку прилику да са Басом подијелим и мало неформалног времена за приватан разговор и фотографисање, нисам могао да се не осврнем на колумне које свакодневно пише за београдски опозициони дневник "Данас". На моју опаску како је то "Сизифов посао" без обзира што му актуелна србијанска власт свакодневно даје шлагворт и обиље материјала за писање, шеретски је одговорио како му то не представља проблем већ задовољство уз прву јутарњу кафу, дневне новине и (морам напоменути) електронску цигарету.

Тиме је и индиректно одговорио на моју и Рашову знатижељу да ли му и колико свакодневно писање помаже као тренинг у одржавању форме. Додао је да га свакако одржава у кондицији за писање али да експлицитно раздваја новинарски дио од прозног начина писања.

На крају неформалног разговора велики Бас је поздравио све поштоваоце писане ријечи и поручио свима који се баве писањем да вјерују у себе, да доста читају, да нигдје не журе, јер је прво дјело које објаве углавном оно које ће их обиљежити за цијели живот и да ће их по томе препознавати...

Коментари
Rasho Devic
Rasho Devic : Saka Da nisi malo prećerao sa tekstom o sebi, kiši, koracima kroz mrak i ostalo.
13.07.2018 14:02
Zagor
Zagor: Ovaj je skroz prolupao!
13.07.2018 17:04
Crni
Crni: Raniji tekstovi su ti bili smisleniji. Nesto si ovdje slabo bio inspirisan
16.07.2018 11:21
Оставите коментар
Име / надимак:
Коментар:
Издвајамо
Latinična verzija
Пишите нам
Редакција:
redakcija@barskiportal.com

Уредник:
urednik@barskiportal.com
Подијелите садржај на:
Издавач:
Српска народна читаоница - Бар