Ћирилица Latinica
12.11.2018.
Колумне

Београдско-сајамске цртице

Аутор: Редакција 2 Оставите коментар

Пише: Саша СТОЈАНОВИЋ

Београдски сајам књига ("највољенији празник књиге на свету") свакако је доживљај већ сам по себи, као највећи промотер књиге у овом дијелу свијета и тешко да му може одољети пасионирани читалац и љубитељ књиге, како из Србије тако и из ширег окружења.

Увјерио сам се у то више пута за 7 дана трајања Сајма сретајући много људи, што на београдским улицама, по ресторанима или кафићима, у градском превозу, што на самом Сајму, који су само тим поводом дошли у посјету Београду. Могло се чути разних страних језика и нагласака добро нам познатог језика, баш свуда, од којих је, по обичају, у главној градској улици доминирао црногорски и њиме су говорили углавном млађи људи, који су, како се у пролазу могло чути, ту само због књиге, што би генерално требало да нас радује.

Књига је била на почетку, па ће бити и на крају - рекао је на отварању 63. Међународног сајма књига у Београду, књижевник Матија Бећковић, и ја заиста вјерујем да је тако и да то мишљење дијеле многи.

А ове године, на Сајму књига чији је почасни гост била Република Мароко, могло се видјети и чути буквално свашта. Осим веома озбиљних штандова већих и мањих издавача, било је и елемената који су, у духу и амбијенту времена у којем живимо, цијелу ствар помало чинили вашариштем. Но, на страну спорне елементе, позабавимо се суштином. Као што рекох, било је заиста озбиљних штандова и на њима сјајна, готово беспрекорна понуда најновијих свјетских наслова. Упркос скепси и онима који имају другачије намјере и циљеве, људи читају и воле да читају.

Ријетку прилику да на једном мјесту нађу оно што иначе нису у ситуацији искористили су многи. Срео сам многа радосна лица. Углавном непозната. Но, било је и познатих, оних, свима познатих. Са некима од њих сам проћаскао на тему књиге, са некима и више од тога, но, сви се слажу у једном: упркос невјероватно брзом напретку технологије, књига (у физичком облику) опстаје, и штампање је у порасту. То је податак који храбри и није занемарљив.
Желећи да одају почаст великанима југословенске и српске књижевности организатори су сале назвали по Бориславу Пекићу, Иву Андрићу, Васку Попи и Десанки Максимовић док је Бранко Миљковић завриједио Плато.

Било је задовољство пролазити пуним "улицама" са именима наших највећих писаца. У једној од тих "улица" срео сам се и са познатом српском књижевницом, драматургом и позоришним редитељем, поријеклом из Црне Горе, госпођом Видом Огњеновић и њеним пријатељем, оснивачем и првим предсједником Демократске странке, такође плодним аутором тематске и стручне литературе, господином Драгољубом Мићуновићем, који су за читаоце нашег портала дали кратак осврт на епилог Сајма књига и актуелну ситуацију у друштву у којем живимо.

Као прави џентлмен, г-дин Мићуновић је ријеч препустио г-ђи Огњеновић и пост фестум потврдио да се апсолутно слаже са свиме што је Вида рекла. На моје питање шта мисли о томе како је најпродаванија књига Сајма биографија учеснице једног риалити програма али и да каже нешто о актуелној ситуацији, госпођа Огњеновић је рекла следеће: "Скала вредности коју смо баштинили годинама уназад и на којој су одрасле генерације више не постоји.

Стога изгледа као да ни пропаст света није далеко чим је толико младих људи похрлило да купи ту књигу. То је доказ да је очајање захватило и њих, што никако није добро. Они који су реално школовани и који вреде одлазе из ове земље да би могли да живе радећи за пристојан новац а Запад купује скупу интелигенцију за јефтин новац, јер је општепознато да је наш народ вредан и интелигентан.

У том случају овдје остаје све више оних других, који на разне начине долазе на власт, а то је нешто што не обећава спокојну садашњост а камоли будућност, завршила је велика српска књижевница, уз срдачне поздраве читаоцима нашег портала, с поносом истичући своје поријекло и упућујући још неколико приватних поздрава на одређене адресе.

Два, такође позната српска писца средње генерације, били су још бруталнији у оцјени тренутног стања на српској књижевној, али и свеукупној сцени. Тако је Марко Видојковић дословце рекао: " Кија Коцкар је краљица Задруге а самим тим је и краљица Србије, и потпуно је нормално то што је за овако кратко време написала књигу а још је нормалније да је та књига хит Сајма. Једино није нормално што је то некоме у овој земљи и даље ненормално".
Његов колега, Дејан Атанацковић има слично мишљење: "О дотичној списатељици не знам баш ништа. Брисање разлика између реалног и фиктивног дешава се на нивоу целокупног друштва и државе и то није ново. Мени су далеко већи утисак оставили редови и школске екскурзије пред штандом Војислава Шешеља и деца коју наставници силом доводе да се поклоне и диве неком ко је осуђен пред Хашким трибуналом.

И то је стварност, и фикција, и све оно смуљано у чему данашња Србија живи".

Настављајући свој поход у потрази за добрим штивом налетио сам на колегу и пријатеља, књижевника и колумнисту неколико дневних листова из региона, писца "Црногорског романа" а најширој јавности познатог као аутора колумне "Космос испод сача" црногорског дневника "Вијести", Ђура Радосавовића.

На богатом штанду подгоричке "Нове књиге" проћаскали смо на актуелне теме и направили пар фотографија, поносни што смо, свако на свој начин, били дио овогодишњег Сајма и што смо се срели на штанду који представља неодвојиви дио етничког бића народа са ових простора. Искрено, баш смо били поносни што Црна Гора има једног озбиљног издавача и што је дотични штанд био један од најпосјећенијих. У сваком случају, лијеп и срдачан сусрет са многим паметним и образованим људима гдје су промоција града Бара и нека будућа дешавања у њему били међу главним темама иза кулисе.
За најбоље издаваче године од стране стручног жирија проглашени су "Службени гласник" и "Прометеј" а за издавачки подухват године књига Мила Ломпара "Црњански - биографија једног сећања" у издању "Православне речи".

*******

Готово у исто вријеме, изложбу својих слика у галерији "Сингидунум", у срцу Кнез Михаилове улице имао је и мој пријатељ, академски сликар из Улциња Един Капллани.

Едове слике, чија је поставка носила назив "Дух Медитерана" привукле су пажњу јавности и љубитеља умјетности рафинираног укуса. Бираним ријечима је о Едовој поставци говорила кустос галерије, дипломирана историчарка умјетности Маја Шкаљац, док су се присутни дивили радовима који су уз дискретно свијетло висили на зиду чувене галерије.

Након сјајног увода у петак вече изашао сам у београдску ноћ једва се "укрцавши" у Кнез Михаилову улицу. Изузетно топло вријеме измамило је у омиљену београдску променаду мноштво свијета, углавном младог и пуно страних туриста. Буквално све баште у Кнезу и околним улицама беху пуне, као усред љета и искористих прилику да скокнем до своје старе зграде у Грачаничкој, до чувеног "Певца" на пиће, не бих ли евоцирао успомене на лијепе дане београдских година.

Сада је то пјешачка зона цијелом улицом Грачаничком и Цара Лазара, на чијем се углу сада налази једна сјајна књижара која се зове "Боока" и у којој раде дивни и образовани млади људи а амбијент подсјећа на ренесансно доба. Срдачна препорука свим љубитељима књиге.

*******

Као освједочени љубитељ најважније споредне ствари на свијету имао сам намјеру да одгледам утакмицу два клуба која волим и за које навијам од кад знам за себе. Искрено говорећи, сањао сам тај тренутак цијелог живота, гледао ту утакмицу много пута у дјечачким сновима, не знајући чијој бих се побједи или поразу радовао некако прижељкујући да буде неријешено, но живот зна да режира ствари много озбиљније од утакмица и да стави до знања да постоје ситуације важније и од најважније споредне ствари.

Управо се то десило, но, како год било, рећи ћу да не жалим што нисам гледао утакмицу на стадиону иако сам, једном, то желио. Када се све завршило било ми је драго што је Звезда победила велики Ливерпул, један од највећих свјетских клубова, а посебно што је то урадила на херојски начин, борбеношћу и знањем, након два евродебакла, када су је сви прозивали и отписали, а нарочито комшије с друге стране брда.

Но, поента је, чини се, у нечем сасвим другом, уобичајено-неуобичајеном за наш менталитет /како играчки тако и навијачки/.
Како неко ових дана лијепо рече, Звезда је, упркос томе што је први клуб у двадесетшестогодишњој историји Лиге шампиона који се из првог кола квалификација пласирао у групну фазу, "бачена лавовима", у групу коју су готово сви значајни свјетски спортски медији прозвали групом "смрти" и која је сигурно, уз групу у којој су Барселона, Интер, Тотенхем и ПСВ, убедљиво најјача.

У било којој другој групи Звезда би имала шансу или бар право на наду да се на прољеће нађе у друштву 16 најбољих клубова Европе. Узевши у обзир околности у којима наш фудбал "живи" као и буџете осталих учесника ЛШ јасно је било да је сваки бод премија. Разумијем и да су се томе сладили највећи спортски ривали, нарочито након два горепоменута меча и навијали за потпуну детронизацију црвено-белих.

И сигурно је и то био један од разлога да Милојевић својим момцима објасни да и они могу боље, да играју против 11 скупљих али не и непобједивих. Успио је готово немогуће. Да им врати вјеру у себе, да направи у добром дијелу меча офанзивну тактику која ће уз дозу храбрости и борбености са 50 и кусур хиљада људи иза себе да избори повољан резултат. А ко искрено вјерује он и може. Побједу против прошлогодишњег финалисте ЛШ нико није очекивао зато је одјекнула као спортска сензација на свим меридијанима.

Зато је изазвала дивљење и поштовање противника. Зато је умирила комшије и прекинула њихове бесмислене приче о Њукаслу 2003. Зато је сад Звезда, колико год то нестварно звучало, у игри за други круг и све зависи искључиво од ње. Нема шта да изгуби и то је сигурно њена највећа шанса. Сада су на опрезу и Италијани и Французи који јој долазе "на ноге" и вјерујмо у још једно фудбалско чудо јер ко вјерује на пола пута је до успјеха.

Још пар ријечи о Јüргену Клöпу, менаџеру Ливерпула. С обзиром да пратим све новости које се тичу "црвених" из Ливерпула упознат сам и с Клоповим тренерским и људским вриједностима и мало је рећи колико поштујем и волим овог човјека због свега што ради са Ливерпулом, тако да ме није изненадио његов потез којим је, стављањем на груди Наталијине рамонде, исказао изузетно поштовање према фудбалском клубу "Црвена звезда", њеним навијачима али и цјелокупном српском народу и његовом страдању кроз све ратове у XX вијеку.

На страну што је Клöп (дисциплиновани) Њемац на челу највећег енглеског клуба у чијем је грбу птица феникс. Звезда се издигла из пепела данас, Ливерпул ће сјутра, јер га води, прије свега, сјајан човјек а потом и стратег, пред којим је свакако блистава каријера.

*******

Београдске утиске завршио бих кратком причом о једном дјечаку, сину мојих драгих пријатеља, чији сам гост био пар дана и који су ме угојили пар килограма.
Мој другар Јоца, који иде у други разред основне школе "Младост" на Новом Београду, ме је учио да играм тапке, убеђивао ме је како је Пеле ипак бољи од Марадоне, а кад сам ја протестовао на ту одлуку тврдећи супротно он ми је рекао да је то тако и тачка, то не може да се мења.

Кад сам га питао како је тако сигуран, па још је мали да би био толико сигуран, он ми је рекао да му је то казао један дјечак из одјељења а да је он најпаметнији у читавом разреду и да се уопште не поставља питање сумње. Ја сам још једном био радознао и упитао сам га како то да је тај другар паметнији кад ја мислим да је он најпаметнији дјечак којег знам. На то ми је он, онако како то само дјеца знају, одговорио да је он ту негдје близу али да сваки дан научи по нешто ново па ће брзо да га престигне и постане најпаметнији у разреду.
Ето, таква су дјеца, најбоље и најискреније друштво. Дружите се с дјецом, својом или туђом, посвећујте им вријеме и будите спремни да од њих увијек научите нешто лијепо и корисно.

Читамо се!

Коментари
Realno
Realno: Teski folirant!
12.11.2018 10:42
Vladimir
Vladimir : Bravo Sale... Od malih nogu, još u osnovnoj školi , si nagovijestavao talenat za pisanje i privrženost crveno bijelim bojama. Samo nastavi da pišeš , čitacemo sa zadovoljstvom ..
12.11.2018 15:46
Оставите коментар
Име / надимак:
Коментар:
Издвајамо
Latinična verzija
Пишите нам
Редакција:
redakcija@barskiportal.com

Уредник:
urednik@barskiportal.com
Подијелите садржај на:
Издавач:
Српска народна читаоница - Бар