Пише: Владо Радуновић
Веома уважавам напоре млађаног лидера Демакрата Алексе Бечића да оповргне озбиљне оптужбе које смо чули ових дана у вези са наводним плагирањем магистарског рада.
Ипак, немам ни најмање афирмативан дојам о његовом елементарном академском капацитету, тако да процјењујем да је од великог значаја за јавност да се утврди истина о сумњи која се тиче његове титуле.
То је мој доживљај, не пледирам да мора бити исправан.
Искрено, у Бечићеве интелектуалне домете и идеолошка опредјељења почео сам да сумњам од оног његовог чувеног гостовања на РТС-у, гдје се као пиле у кучине уплео око идентитетских питања, када није знао ни којим језиком говори, нити које је цркве вјерник, а тек се прописно обрукао око питања Косова и Метохије, показавши да је на истим идеолошким ставовима као и највећи издајник Црне Горе, Мило Ђукановић.
Код иоле часних и умнијих људи који држе до традиционалне Црне Горе и њених историјских и других вриједности, Бечић је демаскиран управо на поменутом гостовању, у једној од најгледанијих емисија у региону.
У кратком видеу који прилажем редакцији „Барског портала“ уз ове редове, предлажем да се читаоци истог присјете како је Бечић тада „заблистао“.
У свијетлу онога што је за многе дотадашње сипматизере и гласаче Демократа неочекивано изашло из Бечићевих уста на том гостовању, треба посматрати и његову присност са америчком абасадом, која управља свим важнијим процесима у Црној Гори. И не само у Црној Гори! Разумијемо се....
Добро је што се уједињују идеолошки блиске политичке структуре, као што су УРА и Демократе, у сусрет локалним изборима.
По питању језика, цркве, историјским вриједностима Црне Горе и „независности Косова“ ове двије странке имају очигледно идентичне ставове.
Бечићев партнер, лидер ГП УРА Дритан Абазовић је често у друштву актера и идеолога пројекта „велике Албаније“ и дијели њихову идеологију.
Прије неко вече, на ТВ Вијести, у емисији „Начисто“, потпредсједник ГП УРА, Неђељко Рудовић, нимало случајно уочи локалних избора у већини црногорских општина, устврдио је како је црква на Румији нарушила међувјерски склад у Црној Гори.
Оживљавање овог донекле заборављеног „проблема“, дефинитивно шаље забрињавајућу поруку.
Намеће се и логично питање : Има ли након овога једног јединог вјерника Српске православне цркве и њене Митрополије црногорско-приморске који би био спреман да на изборима 27.маја, било у Бару, Подгорици, или у некој другој општини заокружи листу на којој је Рудовићева и Абазовићева партија заједно са Бечићевом.
У истој емисији Бечићев савезник и коалициони партнер Рудовић замјера саговорнику из ДПС-а што је власт у Црној Гори 1997. године, тада као "послуга Слободана Милошевића", Његошеву награду додијелила Матији Бећковићу.
А када је ријеч о цркви на планини изнад Бара, Бечићев Рудовић обраћајући се истом саговорнику пита га „да ли се сјећа када је на врх Румије постављена метална црква од стране митрополита Српске православне цркве, и колико је прошло од тада“.
Након што млађани ДПС-овац није знао да одговори, Рудовић је подсјетио : „Прошло је 13 година од тада“.
А онда је исти Рудовић наставио да „бриљира“ следећим констатацијама: „За 13 година ваша партија, која брани Црну Гору од насртаја великосрпског, руског и каквог све не национализма, није успјела да ријеши један тако баналан проблем, наизглед, који је, сви ћемо се сагласити, нарушио међувјерски склад у Црној Гори“.
Да се не би доживјело као плагијат и ово инсистирање коалиционог партнера Демокарата на спровођењу рјешења о рушењу обновљене цркве на Румији, прилажем и у вези са наступом Бечићевог Рудовића видео запис, који очекујем да ће редакција „Барског портала“ имати слуха да објави.