Не постоји нити један документ који је из тог времена, а који помиње или наглашава српски пораз, или турску побједу.
Прије пар година Вучић и Ердоган су потписали споразум о отварању архива обје стране. Одмах су два докторанта са Балканолошког инсститута провели два мјесеца истражујући баш тих неколико вјекова за вријеме и послије битке, а по доласку написали саопштење и јавно на РТС-у рекли да до сада нису пронашли ништа што би указивало на побједу Турске или пораз Срба.
Додуше, они се ипак ограђују, јер кажу да има око шест милиона докумената и да су потребне године да се то проучи.
Али, кренимо редом: најстарији документ за који се зна настао је само 12 дана након битке. Потиче од монаха Игњатија који се био задесио у Турској у граду Астравију! Митрополит, којему је Игњатије био у пратњи се задржа да би чуо тачне вјести о Мурату. Наиме, знало се да је отишао у рат против српског кнеза Лазара, али су се спорадично и шапатом шириле вијести да су обојица погинула у истој бици.То је чињено са великом невјерицом, јер је било просто немогуће да било ко и било гдје може убити Алаховог изасланика на земљи, како се сматрао Султан у турском царству...
Застрашени потврђеним вјестима о погибији ове двојице, јер ипак, су били усред турске империје, митрополит отпусти епископа Михаила, који бијаше у пратњи, а овај отпусти мене Игњатија и монаха Сергеја Азакова.
Да ли било ко из овог, уз још неку ријеч мање или више може и наслуитити да се у Турској славила нека побједа? Више личи на то да је била велика пометња , бар у овом нама ближем, европском дијелу Турске...
Сам краљ Твртко је Бој на Косову свугдје приказивао и поносно истицао као своју побједу, мада, лично није учествовао, јер је био заузет освајањем градова по Далмацији, али је послао свог најбољег ратника, великог војводу Влатка Вуковића, који се истакао на Косову пољу, а сам је непуних двије године раније страховито потукао једну велику турску ордију од око пет хиљада људи у билећком пољу.
У својим писмима Трогиру и Фиренци Твртко пише да се његова војска вратила са незнатним губицима, а Турци претрпјели велики пораз,тако да је: " мало од њих живе главе изнијело"...
Завршавајући један свој спис у Паризуприје октобра 1389 године Филип Мезијер, истиче да је Мурат потпуно побјеђен и да је оставио главу заједно са синовљевом, али и многим најхрабријим и најугледнијим из његове војске...
Не тако давно су пронађена, и научно је потврђено, да се два писма која је византијски хуманистички писац, државник и теолог, Димитрије Кидон, упутио тада прогнаном на острво Лемнос, византијском цару Манојлу Палеологу, односе експлицитно на Косовку битку.
Пише овако: "Онај проклетник веома осио према Богу и његовој баштини, а истовремено веома дрзак према свима, сада нестаде и погибе од оних за које је мислио да ће их сам глас о његовом доласку и његовој сили натјерати да скачу у океан , али иако је он пао наше стање се неће поправити, јер ни кад би сви Турци помрли, увјерен сам да Ромеји не би почели паметније радити!"
Има још неких похвалних списа који уздижу и славе побједу хришћанске војске и оружја. Али много значајнији за историју су записи који нису похвални, већ рационални и што кажу " са стране", који дају реалну слику о догађају.
Нема никаквих података о побједи Турака или поразу Срба. Најћешћи су коментари, или вјести са, оквирно, оваквим садржајем: "Пошто су обје стране изнемогле и бој престао, небројена мнозина и Срба и непријатеља би побијена остала лежати на Косову заједно са Муратом и Лазарeм"...
Наставиће се...
(Аутор је професор историје и директор Издавачке куће "Јерусалим" из Бара)