Ћирилица Latinica
11.02.2019.
Колумне

Бој за рођење (3.): О Милошу и Лазару

Аутор: Редакција 6 Оставите коментар

Пише: Шоћ Драгиша, хаџија

 

Настављамо, дакле, са историјским изворима о Косовском боју...

„Устаде цар свег Истока, од синова Исмајиљевих, именом Мурат и сву Грчку и Бугарску земљу узе и на њега пође, водећи безбројно мноштво за собом: синове Агарине са Татарима, Кармијане и Сарханите, Грке и Бугаре и Арманите".

Ово пише у Копоринском љетопису, а о самом боју говори се овако: „Крв се лила, брегови лешина су се дизали на разбојништву, главе су као пијесак на земљу падале“.

Ово је записао извесни Нешри. Или можда овако: „И када је дошло до боја и настала битка, била је толика звека и јека да се тресло и мјесто гдје се ово догађало и толико се крви излило да се и кроз изливену крв познавао и траг коњски, и би много мртвих без броја, и би ту и Амир, цар Персијски, убијен. А затим и овај дивни муж свети кнез Лазар“.

Овако је написано у Повјесном слову о кнезу Лазару.

И још један запис од ђакона Игњатија који је написан само десетак дана послије битке: „Бијаше прије нас цар Амурат пошао са војском на србског цара Лазара и чуло се, да су у бици оба убити. Прије уби Амурата цара, рекоше, преваром, вјерни слуга Лазарев, именом Милош, и у тај час Турци поставише царем Бајазита, сина цара Амурата; и опет Турци надвладаше и ухватише рукама србског цара Лазара и његове кнезове и војводе његове, бољаре његове и слуге и сву војску његову, неке поубијаше, а неке рукама ухватише. Заповједи на то цар Турски србског цара Лазара мачем посјећи“.

Напомињем да је, како је већ речено, ђакон Игњатије ово писао док се још налазио у Турској. Чувени и често помињани Халкокомвил написао је: „Кад се нашао у близини тјелохранитеља цара који је стајао спреман за бој, окренуо је копље против њега и нападајући га учинио је најдивније дјело које нам је познато, и убио цара Мурата; он сам погинуо је величанственом смрћу“.

Даље док пише о кнезу Лазару наводи и ово... „Причају да он није пао док је послије боја прогонио непријатеља; напротив, неки високи племић одлучио је још док се Мурат налазио усред својих трупа постројених за борбу да изврши јуначко дело и веће од свих што су икад учинили“.

А Константин Филозоф пише овако: „Међу војницима који су се борили пред војском беше неко веома благородан Милош, кога облагаше завидљивци своме господину и осумњичише као невјерна. А овај да покаже вјерност, а уједно и храброст нађе згодно вријеме, устреми се ка самоме великом начелнику као да је пребјеглица, и њему пут отворише, а кад је био близу изненада појури и зари мач у тога самога гордога и страшнога самодршца. А ту и сам паде од њих".

Или још једно свједочанство које не могу изоставити: „Но Милош читаву ту ноћ није заспао, па у освит зоре, а да то нико није приметио, узјаха коња и скопљем окренутим уназад (што је код Срба знак бегунаца) дође у табор Турака код којих је био на великој цијени. Стога је с мјеста био уведен у шатор турског цара који се јако обрадовао његовом долазку и ту, бацивши се на земљу, како је био обичај код Турака, клањаше се цару и у том моменту крадимице извуче бодеж који му је био сакривен у недрима и забије га Мурату у трбух. Жестоко се борећи настоји да побјегне из шатора али га на несрећу, рани царева тјелесна стража. Ту најпослије и погибе".

Ово је казивање великог Мавра Орбинија.

Њемац Јерг са Нирнберга има своје виђење и пише овако: „Дакле, деспот Лазар имао је два зета који су били стално у неслози међу собом. Када је требало да ратује са Турчином, они се стално препираху: сјутра ће се видјети ко је најбољи у борби. У току ноћи један од зетова поручи Турчину да ће му ујутру са много племића притећи у помоћ. Томе се Турчин јако обрадовао и ујутру кад је стигао и кад је требало да му пољуби ногу, тада исуче свој мач и прободе Турчина".

А Бенедикт Курипешић кратко записа: „Јер на овом гаместу када пође с војском на деспота ножђем уби један стари српски витез, по имену Милош Кобиловић“.

Из тог времена постоји још један запис од Константина Михаиловића из Островице; „И ту је Милош Кобила, витез кнеза Лазара, убио Мурата. Ту је исто тако ухваћен кнез Лазар близу једне Богородичне цркве Самодреже, и на том мјесту је постављен висок мермерни стуб".

На све ово помињани Константин Философ додаје: „Постиже Лазар блажену смрт тако што му је глава посечена, а његови мили другови молили су се усрдно да погину пре њега, да не виде његову смрт.“

Морам додати и казивање Гонзалеса, шпанског посланика: „Мурат је био одличан витез; убио га је хришћански витез кнез Лазар, а убио га је у боју ударца копљем, које му је продрло на груди а изашло на леђа; након тога је Илдерин Бајазит осветио свога убијенога оца тако што је убио кнеза Лазара у боју својом руком“.

Интересантно је, и потврђује оно што сам и раније написао, још једно свједочење чувеног Марва Орбина: „Паше и други турски заповедници, мада су смрћу свог господара били веома ражалошћени, ипак се не предадоше тузи, већ су с много разборитости држали у тајности његову смрт, како пред непријатељима тако и пред Турцима којима још није био познат случај...Свуда падају, овде Хришћани, тамо Турци који су једва одолијевали жестини Рашана и других Словена. Неки су од Турака били напустили положај и повукли се натраг у намјери да побјегну".

И следећи наставак почећемо казивањем Марва Орбинија...

 

(Аутор је професор историје и директор Издавачке куће "Јерусалим" из Бара)
 
 

Коментари
Maslina sa Mirovice
Maslina sa Mirovice: Pamtim i ja slavne dane i megdane, al' hadzija, guja ljuta, od svih znade po sto puta, ljepše - bolje, Kosovo mu milo Polje, o Kosovu svetom piše, za Kosovo samo diše. Aferim hadzijo, ljudino !
11.02.2019 08:28
Paladin pomorac
Paladin pomorac: Profesore dragi, Bog ti pomogao ! Okrpijepi zalutale Barane, kojima je pišanje po grobovima svojih predaka Srba postalo najunosniji biznis, i put do radnog mjesta. Pi, bagro, Cigani su za vas aristrokratija, kad se odričete srpstva, Laza, Miloša, Iva Andrića, arcibiskupa Dobrečića.... Zar da se stidimo što su nam svi bili Srbi, i nama Katolicima, i Muslimanima i Pravoslavnima ?
11.02.2019 23:25
Бивша ученица
Бивша ученица: Веома цијењени професоре, давно сам отишла из Бара, али ме сјећање на Вас враћа у оне дане када смо се сви поносили нашим градом, професорима, идеологијом која нам је трасирала пут који је значио поштовање традиције и историје наше Црне Горе. Читајући Ваше осврте увијек изнова кажем да није све изгубљено, да се нису сви продали преко ноћи у мојој Црној Гори. Топли поздрави из Суботице од бивше ученице.
11.02.2019 23:41
Za Paladina
Za Paladina: Ima jedan Paladin koji je plovio na Sv. Stefan on je bio ko dvorska luda na brod niko ga nije uzimao za ozbiljno ali izgleda su oni svi isti malo caknuti. Cak su ja mislim i katolici a ovo je neki izrod Posrbica ruzna lica.
12.02.2019 02:30
Susanj
Susanj: Citam i nemogu da verujem sta ovaj Blavor koji se potpisuje kao Paladin balezga izgleda su mu vrane mozak popile ako ga ikad i imao sto je vrlo upitno. A ima i teorija da brod nije za svakoga opstaju samo najaci i oni koji su psihic ki jaki. Ovaj jado je skroz prolupao. Buzdovane jedan ti hoces da prevaspitavas Barane ko su sto su i od koga su a muci mrco nesretni sine Paladin su se tebe odrekli ti si slucaj za jedno malo mjesto pored Kotora. Gledaj hajvanu u buducnost pusti Draska i daleku proslost ne zivi se od mitova i legendi budalo neopjevana.
12.02.2019 11:36
Za mirovicu
Za mirovicu: Koje ti pamtis slavne dane imegdane jedino ako nisi isao na Dubrovnik u rat za mir jer u skorije vrijeme drugih ratova na ovim prostorima nije bilo a da ih ti pamtis. Ti nisi sav svoj sto bi rekli pobjegao od sebe lijeci se klempo. Jeli moguce da na Mirovicu zivimo sa ovakvim Hajvanom blago nama sobom avetnim.
12.02.2019 11:44
Оставите коментар
Име / надимак:
Коментар:
Издвајамо
Latinična verzija
Пишите нам
Редакција:
redakcija@barskiportal.com

Уредник:
urednik@barskiportal.com
Подијелите садржај на:
Издавач:
Српска народна читаоница - Бар