Ћирилица Latinica
14.02.2019.
Колумне

Види шта смо ти урадили од песме, мама

Аутор: Редакција 6 Оставите коментар

Пише: Саша Стојановић

 

Чуда се догађају ако вјерујеш у њих, могао би укратко да гласи сиже приче из града између двије обале, која би требала постати матрицом грађанске непослушности и бунта на црногорским просторима.

Елем, гимназијски чемпреси древног града Антиварија узбуркали су духове слободе и антифашизма, духове чојства и јунаштва из времена часног Марка Миљанова, духове здравог разума и љубави према народу и отаџбини из времена оба Његоша, и отпустили чеп са боце у коју су дуго затварани сви наши духови, а који су суверено, с обје руке, држали они који не маре за горенаведене вриједности.

У мору самодовољности, по град и грађане лоших, или бар погрешних рјешења, у третирању људи као бројева пред сваке (сад сазнајемо, уз доказе са релевантних адреса, купљене и намјештене) изборе, уз уништену барску привреду кроз све катастрофалне приватизације, чемпреси су били само кап у лонцу са кључалом водом која је прелила лонац из добро познате кухиње, а колона поносних, слободних, храбрих, усудио бих се написати и неустрашивих, људи, жаба која је у последњи час искочила из лонца, одбивши да буде скувана.

Окосницу барског протеста чине људи рођени између половине шездесетих и седамдесетих прошлог вијека, подржани старијим суграђанима свих профила, и нарочито, освијешћеном омладином, младим људима на почетку животног и радног вијека, који воле своју земљу и доживљавају је првом опцијом.

С поносом истичем да на протестима срећем много школских другова (који наравно, воде и своју дјецу), и професора који су нас учили знању, али још више животу. Поносни су они на нас, колико и ми на њих, и то рађа једну енергију коју ништа више не може и неће зауставити.

Не могу да се не сјетим свог разредног старешине, професора енглеског језика, пок. Жарка Кењића, који нас је учио да мислимо својом главом, да имамо своје мишљење и став, да се боримо за своја права (али и да испуњавамо обавезе), и који се никада у оваквим ситуацијама не би "правио Енглез" већ би био са нама, или тачније, пред нама, први на барикадама.

Дакле, генерација професора која је нама предавала и сада са нама дијели исте улице што значи да је добро урадила свој посао. Оно што итекако боде очи и намеће питање је гдје је већина данашњих професора барске гимназије и економске школе (част и поштовање ријетким свијетлим примјерима актуелног колегијума ове двије школе који су стали уз своје ученике), гдје су руководства ове двије репрезентативне образовне установе док им, наочиглед свих, шиканирају дјецу и отимају имовину?

Какав примјер дају својим ученицима они који по свим параметрима треба да им буду узори у животу? Колико смо испустили у образовању младих људи шире од едукације у ускостручној научној области, кад већина, за изостанак учешћа у стварима која их се лично тичу тражи оправдање у немању времена и разним другим изговорима, одбијајући да мисле својом главом и тако ускраћују себи прилику да се и њихов глас чује?

Да ли смо и колико бринули о моралној осовини, како сопственој, тако и оних којима смо по природи ствари требали бити модел за угледање? Да ли се већина њих "скувала у води" врелој од разних такмичења, нездравих и нереалних амбиција, личних интереса, али и корупције, неморала, политиканства.

Немогуће је да нико није крив!

Шетам са својим "чемпресарима", одговорним и слободним људима, видим осмјехе и ријешеност да нема одустајања док се локација вртића не измјести а гимназијски парк не обнови новим садницама чемпреса. Оно што је за "неког" с врха пирамиде кроз "одлуке" локалне власти требало да буде пјесма сада је кошмар.

Навикнути на снисходљивост грађанина којег су школовали последњих деценија, којег су куповали за ситне паре, режимлије се налазе у нокдауну, још увијек несвјесни да је правда, ма колико спора, ипак достижна. Виде то и из других крајева Црне Горе и несебично подржавају црногорско прољеће које неминовно долази.

Грудва је кренула да се котрља, лавина је, грађани Црне Горе, извјесна!

Коментари
Topko
Topko: naslov je super po Bajaginoj pjesmi.
14.02.2019 15:53
barrr
barrr: Tako je. Gdje su profesori? Izuzev par istih profesora mahom gimnazije ne vidjam nikoga. Vise ih je cini mi se bilo u oktobru ona dva dana ispred skole. Da li ne smiju od direktorica i cuvaju posao ili misle da je ovo vec izgubljeno ili nesto trece. Oni bi trebali biti u prvim redovima, pa onda djaci, pa zatim svi ostali.
14.02.2019 17:25
Bato k
Bato k: Bravo saka
14.02.2019 17:29
Bux
Bux: Odlican prikaz jadnog stanja u milogorskoj drzavici
14.02.2019 20:26
Cvrčko
Cvrčko: Bravo barani 👋
15.02.2019 04:00
malavita
malavita: Bravo Saka, fino kao i uvijek uostalom. Medjutim, moram reći nešto na račun ovog "pravda je spora ali dostižna". Prvo, sporija je od nas i naše generacije definitivno, i to mnogo. Tako da je mi nećemo dočekati, osim ako ne stanemo iza barikada (jer sloboda stoji tamo) sto bi Štulić rekao. A i to je malo vjerovatno, jer možda bi stali ti, ja i još nekoliko, a ovi ostali (cijenim najmanje 80 odsto istih osoba koji su to bili i do sada), glasali bi Gospodara pa da ih svaki dan 365 dana u godinu zatvara u jedan bidon pun govana, do grla prakticčo. Ostaje nam, dakle, generacija ove naše djece, ali ne znam ni što bih njima prognozirao u dragoj nam i crnoj Crnoj Gori, pa čak evo da Gospodar danas da ostavku i ode, zajedno sa cijelom DPS sektom, jer nas je ukopao toliko da nas ne mogu izvaditi ni oni buldožderi što ih gledamo po Discovery kanalu kad kopaju one silose za atomske bombe. I to narednih makar 30 godina. Znači, i našoj djeci se ništa bolje ne piše, jedino ako imaju sreću da idu negdje vani. Nek završe škole ovdje (najviše do kraja srednje), sve ostalo u inostranstvo. I plus i zaposlenje, udaja... Ma cio život. Možda njihovoj djeci nekad bude interesantno da dodju i vide odakle su im roditelji (ili samo jedan), a možda Gospodar Drugi ne bude na vlast, no neki Čempres. A čempresi su ošegali Dušana tri put gore nego on njih. Nije ni on glup ne boj se da ne zna, no ne može mrčenih ništa. Evo gledaj mu mimiku lica dok priča, ali pažljivo... Kako god, odšegaše ga čemšpresi toliko da će postati možda i najpoznatiji barski gradonačelnik. Po lošem naravno, mada mu i nije neka konkurencija, iako ovima prije njega bar nisu svaki dan na ulice izlazili. A Zoran je bio gospodin za ovoga nesrećnika. Moguće da je dr Srzentić jedini (i to bukvalno jedini) čovjek iz DPS sekte kome bih ja ikada dao glas. Ono je gospodin. Garantujem da on ne bi kidao čemprese. Ne znam, ko će ga znat, ali vjerujem da ne bi. A što zna ovaj Dooshan (vidjeh da mu je nedje tako nickname), mladji je i od nas dvojice bar po deset i i više godina... Jedino da odšega neko drvo i naloži šporet ovih hladnih februarskih dana. Ne ostavi čak ni ovom jadnom narodu što nema ni hleb da kupi ona stabla da odnese, no čak i za njih posla kamione. I što da kažeš za takvog čovjeka? Duša(n) jedna od čovjeka, doosha... Dooshaa, ali svi znaju kako. Dooshaa, ali znamo i zašto. Iako nema nekih naročitih vještina koje ga preporučuju za ovaj posao predsjednika, prvo jer ne umije sastaviti tri rečenice bez greške (brojao sam tokom mnogih mu razgovora pa znam sigurno), jeste da dobro postavlja te podove (kako ih briše to već ne znam), ali da je dobar za tucanje, brušenje i tome slično, to mu moram priznati.
17.02.2019 17:49
Оставите коментар
Име / надимак:
Коментар:
Издвајамо
Latinična verzija
Пишите нам
Редакција:
redakcija@barskiportal.com

Уредник:
urednik@barskiportal.com
Подијелите садржај на:
Izdavač:
Srpska narodna čitaonica - Bar