Пише: Саша Стојановић
Црногорска политичка збиља добија нове обрисе захваљујући резултатима избора од 30. августа и прекомпоновању политичке сцене на којој су досадашњи актери замијенили мјеста, како суштински, тако и симболично, у Скупштини Црне Горе. Сигурно је резултат избора био дијелом изненађење за многе, рекао бих и за многе актере истих, но шта је – ту је, бродити се мора. Досадашња опозиција долази на власт у веома тешком економском тренутку у коме је држава задужена готово четири милијарде еура и стварање услова за враћање тог дуга ће сигурно бити приоритет нове власти. Ништа мањи приоритет неће бити ни национално помирење након подјела које је ДПС с успјехом сијао три деценије. Пустош коју је на том плану оставио немјерљива је и мислим да ће требати много више времена за тај опоравак од оног економског. У том смислу помирљиво наступају лидери три коалиције које ће формирати нову владу покушавајући да релаксирају добар дио становништва који сумњичаво врти главом. Експлицитним изјавама како неће бити политичког реваншизма и како ће се формирати влада која неће бити искључиво политичка и у којој ће углавном радити експерти из својих области и стручни кадрови, лидери три коалиције праве дисконтинуитет од досадашње власти и поимања политике у нашој држави, но да ли ће у пракси то изгледати онако како теоретски лијепо звучи?!
Мандатар за састав нове владе господин Здравко Кривокапић дјелује одмјерено у изјавама и сагласан сам с већином ставова које износи. Међутим, не видим која га је предизборна реторика кандидовала да сада позива у владу мањинске партије које су експлицитно гласале за закон о вјерским заједницама, због чега је господин Кривокапић највећим дијелом стао на чело листе која је имала јасан циљ, а то је повлачење спорног закона. Да ли на позив за ПРЕГОВОРЕ (како пише штампа, а на преговоре се позива само ако немаш већину!) мањинске партије кандидује партијско, рођачко или национално запошљавање, „одбрана државе” од листе коју је предводио господин Кривокапић, корумпираност већине најутицајних кадрова Бошњачке странке, препродаја станова добијених по екстраповлашћеним условима и неплаћање пореза на добит или можда због „историјског постигнућа претходних влада у којима је партиципирала БС, што су историјске чињенице” према ријечима политичког директора БС-а Суља Мустафића?!
Или можда то што су кроз институције власти успјели да кроз темељне програмске одреднице утроструче број бошњачко-муслиманског народа у институцијама, па сад желите да им омогућите да то још утроструче. У суштини, не бих имао ништа против те великодушности господина Кривокапића да за све те године трећина становника Црне Горе српске провенијенције није била на рубу егзистенције, борећи се свакодневно са проблемима голог преживљавања при чему се нико није освртао на то, а мањинске партије су од борбе за личне позиције, богаћење и утицај једноставно остале слијепе и глуве на ту чињеницу, већ су налазиле ухљебљење за своје сународнике попут државног предузећа „Монтепут” и њему сличних.
Ако мандатар Кривокапић искрено жели грађанску државу као што је сви желимо, ако то желе и лидери остале двије, номинално, грађанске коалиције, због чега је битно званично учешће тзв. мањина у демократској влади Црне Горе? Зар не постоје бројни механизми да се припадници националних мањина инкорпорирају у систем? Зар једина препорука не треба да буду стручни и школовани, без обзира на националну припадност? Или треба? У том случају теоретски бисте могли да задржите и министре здравља и просвјете, и они су припадници мањинских народа, премда нису стручни. Или ћете можда преузети праксу Демократске ЦГ да купи ДПС отпатке и промовише их као нову вриједност ударајући то „на сва звона”?!
Господине Кривокапићу, гласали смо за слободу, за промјене, за смјену режима, за грађанску државу, за обрачун са корупцијом, криминалом, непотизмом, незнањем, партијским запошљавањем, а не да дјелове тог система рехабилитујете и зовете у владу. За то нисте добили гласове грађана, а још мање мандат. Нећемо да нам бриселска администрација саставља владу него јасно изражена воља грађана на изборима од 30. августа.
Не иницирајте нову опозицију јер улица је увијек ту. Најтеже је (било) први пут.
(ДАН)