Ћирилица Latinica
05.06.2018.
Колумне

Да слога кућу гради

Аутор: Редакција 1 Оставите коментар

Пише: Саша Стојановић

Ова је прича помало необична премда би требала бити обична, но, с обзиром на вријеме у којем живимо и острашћеност сваке врсте, можда помало добија на тежини, али и служи као путоказ за неку другу и другачију Црну Гору, љепшу и бољу од ове у којој тренутно живимо. Како год, ова прича није измишљена већ се догодила у прошлу недељу, на једном бирачком мјесту у руралном дијелу наше општине.

Стицајем околности, у једном простору, на једном (бирачком) мјесту нашли су се: Назо, Алмира, Душко, Ервина, Љубиша, Емира, Ален, Ифета, Златко, Енис, Мирољуб, Пајазит, Пеђа, Емина и Саша, као "љути" политички противници, односно, представници политичких субјеката који су учествовали у изборној трци. И од раног јутра им није сметало да превазиђу све разлике и постигну договор којег су се сви држали, закључно са пребројавањем гласова.

Сваки могући склад је тог дана био у пуном капацитету, а највише изражен онај о међусобном поштовању и одлучности да се спроведе закон, и тако добије смисао боравка на датом мјесту у датом тренутку. Смијех и пошалице су обиљежили дан који је протекао брже од очекиваног. Највећа партија није жалила ни кад су у питању били клопа и пиће. Напротив. Показали су да могу. Све је било на највишем нивоу.

Једна микрослика којом би Бар и Црна Гора требали да се поносе, и којом је показано да све може још много боље ако људи сједну и договоре се. Нека то буде матрица за будућност, јер договор кућу гради, а ми смо се тог дана о свему договорили брзо и лако. Имали смо само људски мотив и ништа више. Жељели смо да посао који нам је повјерен обавимо поштено у име народа. Вјерујем да ће се тако понашати и представници народа у локалном парламенту јер људи се увијек лако договоре. Они други никако, а све под плаштом тобожње бриге за народ. Алиби за другачије не постоји, зато нека буде све у корист народа.

Можете ви то и боље, господо одборници!

*******

Ливерпоол није освојио шесту титулу клупског првака Европе, мада сам ја то жарко желио. Више је разлога због којих је епилог такав, но, мој омиљени клуб се није обрукао. Показао је колико је велик и у поразу. Стао је иза свог голмана који се фудбалски јесте обрукао, уважавајући чињеницу да се и такви дани (односно ноћи) догађају, како у животу, тако и у спорту. Све би сигурно било другачије да на бруталан начин није онеспособљен тренутно најбољи фудбалер данашњице, сјајни Ливерпулов офанзивни везиста, Мо Салах. О томе ће се свакако дуго причати и свако ће имати своје мишљење. Оно што ће се засигурно памтити је да је мадридски Реал у Кијеву по 13. пут постао првак Европе, на крилима, те ноћи, фантастичног Велшанина Герета Бејла, који је играо само пола сата.

Такође, без обзира на клупске боје, памтиће се и респектовати све што је велики Зизу урадио са Реалом за непуне три сезоне. Оно што је услиједило касније, још и више. То могу само права господа а Зизу је то одувијек. Био у копачкама на терену или у ципелама, крај њега. Величина која се ријетко рађа.

*******

Кошаркашки клуб Морнар је узео своју прву, самим тим и историјску титулу. Убједљиво и, чини се, сасвим заслужено. Да је Дерек Нидам у трећој утакмици био прецизнији била би тотална "метла", спортским речником речено. Но, Подгоричани су имали мало спортске среће да не буду потпуно понижени.

Играо је Морнар као у трансу све четири утакмице и видјело се од старта да више жели побједу и титулу. Потпуно равноправан, често и бољи ривал, "погубио је бољега од себе" и то потпуно заслужено. Неко са стране, ко није упућен у дешавања у кошарци на простору бивше Југославије, запитао би се који је тим заиста најбољи на овим просторима. Тако је титула после много година и потрошених генерација заслужено дошла у Бар, на радост многих Барана и освједочених љубитеља кошарке, давнашњих навијача омиљеног барског клуба, али и ових млађих, ткз. јуноша у навијању.

*******

У прошлој седмици са животне сцене сишао је један од великана југословенске фолк музике, велики Синан Сакић. И мада сам свјетлосну годину далеко од те врсте музике, и забаве за широке народне масе, нисам могао да не одам последњу пошту великом фајтеру и мангупу, што је Синан свакако био. Имао сам прилику да га давно упознам, у неком сасвим другом свијетлу, и овај последњи поздрав је написан у том духу. Почивај у миру велики Синане, сигурно ће те памтити армија обожавалаца.

*******

И ове, као и сваке године, једна генерација полуматураната и матураната крене новим животним путевима. Међутим, ове године сам се нашао лично "погођен" том ситуацијом јер је моја ћерка са својим другарима напустила сигурност основне школе и креће у озбиљније гимназијске воде. То ме је помало вратило у моје лијепе гимназијске дане, и надам се да ће и она искористити прилику да у надалеко чувеној барској гимназији стекне нова знања и добро друштво, који ће јој бити од користи цијелог живота.

Премда избјегавам да будем личан, не могу да не истакнем немјерљив допринос дивних људи и великих педагога, Мића Балтића, Тома Тврдишића и Вере Милачић-Бркановић који су кроз девет година школовања моје ћерке и њених другара уградили себе у све успјехе IX-2, које је прије неки дан из ОШ "Југославија" кренуло у један потпуно нов и непознат живот, даљег стицања вјештина и знања које ће користити у животу.

Барским полуматурантима и матурантима желим пуно успјеха у периоду који је пред њима, и да се остваре на свим пољима, на понос својим родитељима и свим грађанима Бара.

*******

Одем прије неки дан у Дом здравља да бих узео рецепт за лијек, (који се иначе не наплаћује), али "набасам" на погрешну смјену. И није да нисам звао дотичну установу, јесам, али се нико није јављао на телефон. И пошто се нађох у "небраном грожђу", а без иједне таблете залихе, макар до сјутра, покушах да са дежурним сестрама нађем компромис, а с обзиром да их први пут видим то није ишло нимало глатко. Но, кад медицинску сестру којој сам се обратио подсјетих на мотиве због којих се ту налази ствар се некако "одмота" и добих прилику да уђем у једну од ординација.

Међутим, тек тамо је услиједило тотално неразумијевање. Био сам шокиран одбијањем дотичне докторице да ми у два клика упути рецепт у најближу апотеку. Штавише, био сам запрепашћен њеним разлогом. Прилично бијесан, изашао сам из ординације (нисам залупио врата), и отишао на други шалтер, код друге сестре. Упућен сам код друге докторице, која је показала сасвим другачији однос према пацијенту. Уз коректан разговор и објашњење, добио сам услугу због које једном мјесечно посјећујем Дом здравља. Иако још није било 20 сати, апотека у ДЗ је била затворена. Вратио сам се на шалтер да захвалим медицинским сестрама што су показале минимум разумијевања за мој проблем и отишао до апотеке преко пута. Тамо ме је дочекала сасвим супротна слика.

Млада и љубазна апотекарка, која се зове Александра Шошкић, била је толико неусиљено пријатна да је у пар реченица изнивелисала све непријатности које сам као пацијент доживио те вечери. Дакле, све је у ставу и љубави према послу који обављаш и за који си одговоран. Нема то много везе с годинама и искуством, иако би можда требало. Васпитање и однос према људима, били они пацијенти или не, кључна је ствар у свакој комуникацији у којој наиђе евентуални проблем. Зато, хвала љубазној госпођици Шошкић још једном, она буди наду да већина младих људи има добре примјере.

Читамо се!

Коментари
Klempo
Klempo: DJ Saka odličan tekst! Sjecas li se motora ApN4 i Sutomora? Sjecas li se Sutomora je plaze i valjanja po pjesku sa djevojcicom iz Pančeva u 3 ujtro i čuvena recenica; “skini ćega limtemo mojne si čuli” Sjecas li se stana Like i Cece i zgradi Beton?
06.06.2018 02:30
Оставите коментар
Име / надимак:
Коментар:
Издвајамо
Latinična verzija
Пишите нам
Редакција:
redakcija@barskiportal.com

Уредник:
urednik@barskiportal.com
Подијелите садржај на:
Издавач:
Српска народна читаоница - Бар