Истраживање нафте: Моћници очекују профит, народ Рихтере и Меркалије
Пише: Др Љиљана Ђурашковић
У вријеме кад ово буде објављено, група грађана који су се под паролом "СОС за Јадран" окупили ,приводе крају свој четвородневни марш против експлоатације нафте на Јадрану и приближавају се својој крајњој дестинацији, Херцег Новом.
Кренули су у петак, рано ујутру, из мог Улциња. А у Улцињу - скоро па мук.
Људи су збуњени јер у веома кратком временском року се појавило пуно брига везаних за воду: мале хидроелектране и прекогранични проблем са Цијевном, аутопут и рањени кањон Таре, а ево, и Јадран, и питање да ли је нешто "инвестиција која ће нас претворити у Норвешку на Медитерану" или још један разлог за бригу? Ово последње је, сигурно.
Људи су оптерећени с толико основних егзистенцијалним проблема, а нигдје да чују главну ствар: да је питање вода не само еколошко, већ животно питање, од којег нам свима зависи како ћемо и од чега живјети. Нисам могла а да се не запитам да ли је могуће да нас је колективно апатија толико савладала, да чак и када нашем здрављу и безбједности пријети директна опасност не предузимамо ништа?
А пробудити се морамо. Јер приходи већине становника Улциња, као и свуда на приморју, директно зависе од љетње сезоне. На нивоу цијеле државе, укупни приходи Црне Горе од туризма у 2017. процијењени су на 900 милиона евра.
Не могу да замислим туристу који ће доћи било гдје на црногорско приморје знајући да поглед ка пучини завршава на нафтним платформама. Не могу да замислим ниједну особу која ће јести рибу из Јадрана или се купати у Јадранском мору знајући да је досије једне од компанија у италијанско-руском конзорцијуму Ени-Новатек, који је добио дозволу за вршење сеизмичких истраживања сада и каснију експлоатацију нафте далеко од чистог.
Само у Нигерији, у којој су нафтне компаније законом у обавези да сваки излив нафте санирају у 24 сата од избијања незгоде, италијанска компанија Ени пријавила је 820 излива од 2014. до почетка ове године, а у једном случају било им је потребно чак 430 дана да дођу, изврше увиђај да би процијенили штету и утврдили мјере санације. Дакле, 430 дана умјесто 24 часа.
У случају да се поставе платформе и дође до изливања нафте у барском подморју, нафти ће требати око 20 минута да дође до обале. Да ли заиста можемо очекивати адекватан третман? Наравно да не можемо.
Не можемо очекивати ни да сеизмолошка истраживања подморја прођу незапажено од стране животне средине.
Не постоје случајеви у којима су истраживања подморја прошла без штете. Штета је нанијета свим врстама живота у мору, посебно морским сисарима попут делфина, који се ослањају на звук да би комуницирали, и које разарају јаке и честе детонације ваздушних топова, који су основни алат за истраживања нафте и гаса.
Улцињски рибари памте како је након сеизмолишких истраживања нафте и гаса у Јадрану почетком овог миленијума улов рибе био десеткован, а неке врсте се вратиле тек након више година. Већину грађана Црне Горе ово ће погодити директно кроз садржај трпезе, јер ће нам умјесто домаћих рибљих специјалита требати увозна залеђена риба.
Зашто нико не каже грађанима да се један од блокова на којима ће се вршити сеизмолошка истраживања поклапа са територијом у којој је епицентар великог земљотреса из 1979 године. Вршење оваквих истраживања у тим водама увећава могућност јављања земљотреса чак 10 пута!
Све у свему, не можемо говорити о приходима од инвестиција које директно угрожавају здравље и безбједност грађана. Када се од свих тих великих цифара које бисмо наводно зарадили одузму трошкови у здравству, туризму, и узме у обзир сам опсег ризика овакве дјелатности, закључујемо да, као и Италија и Хрватска прије нас, и ми морамо рећи "НЕ" оваквим пројектима.
Фосилна горива припадају прошлости. Сами смо себе прогласили независном државом Уставом, а одобравање оваквог пројекта далеко је од усклађености с тим епитетом. Влада је препознала туризам као грану индустрије по којој Црна Гора треба да буде лоцирана на међународној сцени, а бушење нафте на Јадрану у отвореном је конфликту с тим.
Поносно се истиче на сва звона како смо "фактор стабилности на Балкану", а у случају да дође до штете, Јадранско море не мари за наше државне границе, па ће овај пројекат директно угрозити и становнике Албаније, Хрватске, Словеније и Италије, њихов риболов и њихов туризам.
Коначно, причамо о отварању поглавља 27 за приступање Европској унији, које се тиче заштите животне средине, а Влада је аминовала овај пројекат, који се међународно отворено тумачи као давање предности капиталу зарад богаћења мањине науштрб здравља природе и добробити локалних заједница.
Зато позивам своје колеге да се огласе, јер је степен информисаности грађана Црне Горе о овом проблему још увијек веома низак. Позивам грађане да подигну глас, јер да се буне имају право сви који издају апартмане, имају рибље ресторане, лове рибу, али, прије свега, сви који живе на мору, који не воле неправду и не дају да одобравање оваквог пројекта угрози како садашње, тако и генерације које долазе.
Моћници очекују профит а ми само можемо очекивати отрове,Рихтере и Меркалије.
(Ауторка је народни посланик у Скупштини Црне Горе)
