Прастаро српско друштво је сталешко!
Први сталеж су ратници, други земљорадници, а трећи је најамнички. Срби никада нису имали робове, а никада и нису живјели у робовласничком друштву.
Ратни заробљеници су код Срба након завршених ратова постајали слободни људи. То су знали и њихови противници те су често своје заробљеничке дане претварали у савезништво са Србима, знајући да их послије војне чека слобода, ако остану живи.
Смрти се нису бојали, јер је за њих она биола боља, него повратак у матичне земље у статусу роба! Ратнички сталеж називали су Гетима. То је владајући слој ратника код Срба.
Према античким писцима Илири су народ сербски, а Келти су њихов владајући слој. Касније су их Грци називали Хети, чак и Кети, а Римљани су их замјењивали општим именом Гали.
И Халдеци су Келте звали Хети, а касније и Хелти. Најкраће речено Келти су дио српског народа, а Херодот каже да су Грци тако називали све бијеле људе који су његовали дугу косу и настањивали средњу Европу.
Цезар Келтима назива сва племена на простору између Белгије и Аквитаније. Умбри у Италији, као и Хомерови Ахајци су Келти. Овај владајући и ратнички дио српског народа, прокрстарио је огромна пространства и оставио трагове по цијелој Европи!
Имали су богат фолклор, митологију и пјесничку тредицију, као и сва српска племена.
Келтско друштво имало је касте. Највиши слој су племићи и ратници,а они су били и владари. Нижи од њих су друиди, који су свештеници, љекари, али и из њихових редова могли су постати и владари.
Најнижа каста су сељаци. Данас око три и по милиона људи говори келтски језик!
У Бретањи, неким дјеловима Енглеске, Велса, Шкотске и Ирске. Упоређујући велшанске и српске народне пјесме откривамо много сличности.
Од Келта су до данас остали многи непотпуни митови, и предања, али и бројни топоними, плуг са гвозденим ралом, бачве. У Средњем вијеку васкрсао је у Европи витешки дух. Примјер је легенда о краљу Артуру и витезовима округлог стола, која је изворно Келтског порјекла.
Из келтских митова и легенди настала је и стара ирска књижевност. Највеће келтско сунчано божанство је Луг, што је српска ријеч. Остали келтски богови су Теут, Бак, Белбог, а то смо већ видјели - све српски богови.
Келти су на Балкану боравили вјековима и склопили мир са Александром Великим, али су послије његове смрти опустошили Македонију, Дарданију и средњу Грчку. На крају су ипак заустављени код Делфа.
Морали су се повући до Дунава гдје су се наметнули Трибалима и заједно су направили моћан савез назван Скрдици.
Страбон каже да су "Грци све народе на сјеверу за које су знали називали Келтима и Иберима".
Диодор, и Апиан су Гале, Илире и Келте сматрали Србима! Још у седмом вијеку прије нове ере Келти прелазе Рајну и заузимају Роданију, а потом нападају Шпанију.
Крајем V. и почетком IV. вијека прије нове ере продиру у Италију и протејерују Етрурце и ратују са Италицима. Римски историчари их описују као веома високе и мишићаве људе са дугом косом и бронзаним кацигама са роговима на главама.
Додају да су неки међу њима носили и оклопе. Тада су освојили и Рим. На Балканско полуострву основали су Сингидунум и Капендунум, Београд и Ужице.
На Балкану су мијешањем са сусједима потпуно асимиловани. Антички писци помињу велики и славни савез Келта у другом миленијуму прије нове ере на простору између Дунава, Рајне и Лаба.
А од деветог до петог вијека прије Христа населили су британска острва.
Тек у четвртом или трећем вијеку прије Христа долазе на Балкан.
Др. Ранка Кујић - Велшанка, академик Келтистике, у Великој Британији, открила је наше ријеке које у себи садрже имена келтских богиња воде и ријека као и називе многих градова у Панонији.
Тако је Кладово, Јухор, Баргдан Бојана, Дунав, Тара, Неретва, Сава Сутла, Врбас, Вардар, Ибар, Колубара, Јадар, Сана, Ђетиња, Требишњица, Уна, Босна , Усора, Струмица и много других, а сви су изворно српски...
(Аутор је професор историје и директор Издавачке куће "Јерусалим" из Бара)