Пише:
Сипријан Робер, врхунски ауторитет за прастару историју, тврди да су Срби најстарије стабло словенске расе и да су становници Сарматије аутохтони Срби, а Емил Бурнуф каже да су Пелазге древни Срби који су живјели у Средоземљу и у Алпима.
Шафарик пише да су име Србин, односно Расијан или Рашанин Грци изговарали Трачанин, јер нису могли изговорити "тврдо Р", па су додавали Т, а Римљани су од њих прихватили то име.
Порјекло имена Србин, неки историчари доводе у везу са хунским Србима, неки од имена Сармата, а има и оних који повезују са ријеком Сербицом у Месопотамији!
Има их који је траже у ријечима Собрање, сабор или збор. Углавном кроз историју се помињу разни облици код разних историчара, као Сјарб, Сјарбин, Себр, Сербин, Срб....
И још много разних варијанти...
Грци су их називали Спори што на грчком значи расијани! Посебно је интересантна теза да је име Србин настало од ријечи владар која се на језицима насталим од Србице изговара као Сар, Сор, Сир, Сри, Хар, или Хер...
Античко вријеме нам нуди много разних имена за Србе. Све је ствар онога који их помиње и из које земље је аутор. Тако да су Пелазги, Илири, Трачани, Далмати, Дачани, Сардани, Мези, Македонци, Сармати, Венети, Келти, Гали, Панони, Пеони, Рашани, Дардани, Ибери, Фриги, Трибали Гети, Скорди, Москови, Вандали, Рокселани, Тројанци - све Срби.
Антички писци напомињу да је Европу и дјелове Азије и Африке населило око 200 српских племена. Заједничко за све је да су говорили истим језиком!
Вјероватно да је тада и настала позната крилатица "говори српски да те читав свијет разумије".
Јован Деретић мисли да је први и основни облик српског имена Серб, а све друго је настало или из тога имена кроз разне дијалекте или форме основног језика који су прилагођавали разни народи, настајући од српских племена, или како су Антички писци вољели да језику дају име по племенском имену.
У сваком случају први несумњиви доказ о помену српског имена је нађен на једној глиненој плочици 1900 год. прије нове ере, на којој пише" УР НИНО САР СЕРБУЛА".
"Ур" је титула и значи господин, а Нино је српски цар Нино Белов, а "Сар" је цар и "Сербула" се мисли на Србе или Србију.
Херодот је први дао назив неког појма везаног за Србе - Језеро испод Синаја (Serbonides limne), Српско језеро!
Плиније и Птоломеј често помињу име Серби за Србе са Кавказа, а Птоломеј наводи и град Сербино на ријеци Сави, данашњи Загреб.
У Античком Епиру, који је припадао Илирији има неколико србских топонима: Сербини, Сербиана, Сербиане.
У Аркадији је мјесто Сербо, испод Атине Сербица, док према Пелопонезу има Сербота, а у Лаконији Сербојка.
Веома је интересантно да је у Енглеској био град Србоград,, касније Сорбиодинум, а од 16 вијека Солсбери!
У већ помињаним и славним Ведама поред осталих помиње се и термин Србинде, што би се могло објаснити као "владар Срба".
Код неких aнтичких писаца имамо имена која су преиnaчена и могу се обjаснити само преко срpског језика.
Тако се Софија звала Сердика, али и читав један предио у данашњем Ирану се зове Серван.
У Персији је почасна титула била Сарбараза, а у Лувру се данас чува кип из Месопотамије на којем пише "Патси од Сербула", при чему је патси , првосвештеник, а кип се зове Гудел.
Недавно је један италијански професор aнтике открио да је у оснивању Рима учествовало пет племена и да се једно од њих зове Сервили-Сербили...
Наравно да настављам...
(Аутор је професор историје и директор Издавачке куће "Јерусалим" из Бара)
