ПИШЕ: Драгутин - Дашо Дурутовић, адвокат
Стара римска пословица каже:“Temporamutantur et nosmutamur in illis“. Дакле, времена се мјењају и ми се мјењамо у њима, што је потпуно јасно и оправдано, тако се мјењају људи и обично стаставају са новим временима и околностима у материјалном свијету.
Јасно је да се некада водила једна политика, данас друга, да се мјењају интереси на геополитичком плану, али не може човјек упркос свему томе да насилно мјења свој идентитет.
Можемо се опредјелити за неки спорт, тим, аутомобил, избор гардеробе, стил живота, али не можеш да се опредјељујеш да си оно што ниси. У дивљини када се ождреби зебра има пруге налик тигру, али зна и види да је зебра, види своју мајку и нема дилему.
Код нас на Балкану на вјетрометини свјетских путева и раскрсници истих чуда се дешавају.Човјек се роди у једној земљи, осване у другој, живи у трећој, а упокоји се у четвртој. Није то ништа страшно дешавају се промјене граница свуда у свијету и није вјечна ниједна граница нити земља нити ниједну земљу не би требало третирати као идола, јер је човјек онај који ствара државу, а не она њега. Човјек дакле одређене нације је чинилац који ствара државу, а не држава нацију.
Бан Новица Церовић је рођен у Дробњаку, селу Тушина, 1805. године у Херцеговини, а упкојио се у истом селу 1895 у Црној Гори, јер је Дробњак припојен Црној Гори 1858 године. Није Новица био Херцеговац до 1858., а онда постао Црногорац, већ је био и остао оно што јесте. Прије Црне Горе постојала је Зета, раније Дукља, а нису становници били национално ни Дукљани ни Зећани, као ни Рашани , Захумци, Травуњани...
Но,није тема национално одређење , већ мој протест који траје дуже , али без резултата да се комитско име не узима узалуд, посебно не приписује недостојним лицима који га злоуоптребљавају и који о томе нису прочитали или чули ниједну једину ријеч.
Данас се комитским „перјем“ ките недостојне масе неписменог и неупућеног народа, чак и оних нација чији припадници нису ни били комити и чији су преци били на страни турских и аустроугарских окупатора наше земље. Није битно да ли је некоме неко био комита, нећемо се по томе пребројавати, нити је бољи или гори онај који није имао комите у кући. Тема је сасвим друга, ко су били Комити и какава су обиљежја имали и за шта су се борили.
Давне 1987.као средњошколац сам од родитеља добио двије књиге „Комитски покрет у Црној Гори 1916-1918 и „Црногорска буна 1919“ од аутора Кордић -Ашанин. Како су у мојој породици баштињене традиционалне вриједности Црне Горе, а како сам у породици моје мајке имао претке који су били у комитском покрету та тема је мене занимала више него друге, додуше занимала ме је историја и то је моја велика љубав поред права и морнарице. Те књиге имам и данас и неко ко је заинтересован може да их посуди за читање. Не само из књига него из личног предања, породичног сазнао сам поприлично о комитима.
Комити су постојали за вријеме и на концу турске окупације наших крајева, у Старој Србији, простору данашње Македоније, Црне Горе и Херцеговине, као одметници - хајдуци против окупатора. Након пада Краљевине Црне Горе, потписивања капитулације и одласка суверена Краља Николе првог, Црна Гора је пала под Аустроугарску власт и почели су стравични злочини, глад и страдање народа у Црној Гори.
Као отпор томе устали су Комити, као герила и борци против те окупације. Тај покрет је био славан и трајао је до ослобођења и сви су пописани и има јасан и тачан списак свих Комита из свих племена у Црној Гори.
Комити су били јунаци и показали су велику храброст у борби и у страдању. Након проглашења Краљевине СХС група официра и присталица Краља Николе, перјаника и људи блиских старом режиму је по налогу из Италије устала на Божић 1919. и подигла буну против нове власти. Настао је сукоб између Бјелаша и Зеленаша, нове и старе власти, било је погибија на свакој страни, нажалост између најближих рођака и браће и након неуспјеха побуне многи су се одметнули и годинама комитовали против нове власти.
Касније су сви помиловани и враћена им грађанска прва и чинови. У правној терминологији су били побуњеници и носиоци оружане побуне, без обзира да ли су њихове идеје биле оправдане или не.
Шта сам хтио да кажем: Комити и једни и други идеолошки су били ројалисти, националисти и присталице краља, били су једне вјере православне, постоји списак свих Комита до једнога. Нису носили никакву зелену заставу, то је измишљотина, носили су заставу Краљевине Црне Горе, црвено, плеветно бијелу, са двоглавим орлом бијеле бије на њој . Подјела не зелене и бјеле вуче се из хартије за изјашњавање - јесте ли за присаједињење Црне Горе или останак као самосталне краљевине. Касније су неки Комити из Божићне побуне након 1941. основали Ферералистички покрет и приступили фашистима-Италијанима. Данашњи Монтенегрини немају никакве додирне тачке са комитским покретом.То су обично људи заведени, без образовања, који су нешто негдје чули у кафани или кладионици, а да нису прочитали ниједни једину ријеч о комитима или чули усмено предање о њима.
Изражавам протест да се часно комитско име узима од стране масе на улици, кафани или на непримјереним скуповима који историјски и истином нису утемељени. Црна Гора је старија од комитетлија из Јајца, ево је под њима била 75 година у ропству. Ови који неосновано узимају комитско име и који бране Црно Гору од саме себе су комитетлије, наследници оне гериле из Јајца КПЈ која је направила њихов идеолошки и национални идентитет. Дакле то су припадници комитета КПЈ , а не никакви комити или наследници идеологије комитског покрета. Боље би било да се зову Титогорци.
Ово је био вапај и молба да се комитско име не ружи и не срамоти од стране недостојних појединаца и група, немам више права на комистки покрет него други, али макар свједочим истину, јер сам је добио не преко серија и фалсификата, већ предањем од људи који су били учесници тих догађаја. На крају нека живи наша отаџбина Црна Гора , доста је било Монтенегра и духовне окупације !
