Ћирилица Latinica
22.10.2020.
Колумне

О Гули је ријеч...

Аутор: Редакција 8 Оставите коментар

ПИШЕ: Саша Стојановић

Једне прилике, има томе добар комад времена, (још је био жив рахметли хотел "Црна Гора" са све баштом), затекао сам се у Подгорици, у некој трговини. И како сам се обично, као и већина Барана, враћао улицом Слободе, поред поменутог хотела, преко моста Браће Златичанин и даље кроз "Градић Пејтон" или поред "Металке" према жељезничкој станици, тако је било и тог дана. Пролазећи поред баште хотела "Црна Гора" на путу до семафора учинило ми се да ме неко зове.
- Сака, Сака!
- Ипак, нисам био сигуран и наставио сам даље.
- Диџееееееееј! - одјекивало је на најпрометнијој подгоричкој раскрсници.

Окренем се и не видим никог познатог. Вратим се неколико корака и тек онда, за столом поред саме "штрафте", у башти хотела "Црна Гора" угледам добро познато лице. Сједио је сам за столом, испијао ко зна који по реду еспрессо и киселу тог дана један од наших најпознатијих и најпопуларнијих суграђана, Горан Пејовић Гула.
Маше ми руком и даје знак да дођем, међутим, ја прилазим са уличне стране у намјери да се само поздравим јер вријеме поласка воза се неумитно приближава а ја не бих да чекам следећи.
- Ђе си навалио?!
Рекох: идем на воз.
- Оли за Бар?
- Не него за Мојковац - одговарам му.

Почиње да вришти од смијеха и каже ми: Хајде на кафу, ја ћу те пребацит!
Улазим у башту и сједам за сто, наручујем пиће. Утолико се на једним од двоја врата појављује Микан Зец, генерални директор хотела "Црна Гора" и кад је спазио Гулу долази да се јави. Кратак разговор тече опуштено, као да су стари знанци и Микан зове конобара да нас пита што ћемо да попијемо "од куће". Гула се усрдно захваљује и у шали каже "од ДПС-а нећемо ништа" на шта се Микан шеретски смешка и одлази уз срдачан поздрав.

Како смо сједели за столом који је био буквално само парапетом одвојен од улице свједочио сам тог дана Гулиној популарности у главном граду, какву, да будем искрен, нисам могао ни да наслутим. Много је дјевојака тог дана свратило до нашег стола да се слика са Гулом или узме аутограм а Гуци какав је, увијек опуштен и са смијешком, стоички је то подносио, у намјери да свима изађе у сусрет док сам ја у невјерици покушавао да попијем заслужени еспрессо и киселу.

Пут до Бара Гулиним старим аутом је био чиста забава уз мноштво доскочица својствених само њему и још неколицини луцидних Барана. Углавном, да не дужим јер ово је само увод у једну озбиљнију причу, тај ми је дан остао у сјећању и у кратким цртама га дијелим са вама.

Много година касније у руке ми је дошао роман "Лет плавог сафира". Наравно, није дошао случајно, али ни намјерно. Бар не сада. Био сам на промоцији романа у Дворцу краља Николе овог љета, са све маском, јер другачије се није могло по новом бонтону ући, и док сам дошао на ред примјерака књиге више није било. Ништа, рекох себи, сачекаћу друго издање и купити свој примјерак, и један за побратима "преко баре" па кад год то било. Честитао сам Гули првенац и рекао да ћу му импресије саопштити чим будем у прилици да прочитам његово дјело.

Роман на 133 стране држи пажњу до самог краја и то је сигурно писцу највећа награда. На самом крају пала је и суза, није срамота рећи, чиме се Гула сврстао у ред ријетких аутора који су такву емоцију успјели да код мене изазову, а последњи прије њега је био изузетни Хосеини. Мањкавости, ако их има, могу бити само техничке, не и умјетничке природе. Није то сигурно "лако штиво" како су многи можда очекивали већ један добар роман са радњом и заплетом, мада и помало очекиваним крајем, што ово дјело придружује квалитетнијим писаним штивима насталим у граду под Румијом у овом миленијуму.
Препоручујем суграђанима да у дугим ноћима пред нама прочитају ову занимљиву причу која их сигурно неће оставити равнодушним, а Гули јавно упућујем честитке са жељом да се ту не заустави.

*******
Недавно је наш град личио на једну од најпознатијих италијанских и свјетских туристичких дестинација па ми те ноћи, док сам читао статусе по фејсбуку, паде на памет име једног београдског насеља које се зове Бара Венеција а име је добило из сличних разлога, још прије два вијека.

Помало је непојмљиво да се у XXI вијеку житељи приморског града у земљи која се буквално налази у срцу Европе сусрећу са оваквим проблемом. Ако надлежни, који by the wаy, три деценије врше власт, нису у стању да се изборе са овим вишедеценијским проблемом нека нам кажу ко нам може помоћи да му се обратимо. Слике које смо гледали након невремена уливају страх па ћемо се плашити сваког сивог и облачног неба, зато нека надлежни приону на посао јер су плаћени да раде у интересу а не на штету бројних грађана, што је већ неко вријеме случај.

*******
Ни у здравственом систему на територији наше општине ствари не стоје како би требало. То се односи и на људске и на материјалне ресурсе. Упркос напорима и доброј вољи једних види се да систем не функционише како треба чим други забушавају или уопште не раде свој посао а плаћени су за то. Упркос ванредним околностима у којима се већ неко вријеме ради, то медицинске раднике не аболира од одговорности нити правда неодговорност појединих. Примјера има више али их још увијек нећемо наводити, у нади да ће се преузети одговорност за радне обавезе на исти начин на који се преузимају права. У противном, све ће бити транспарентније и доступније јавности него што је то случај био до сада.

*******
Почела је и школска година, рекло би се неславно. Очигледно је да како здравствени тако ни просветни систем нису успјели да нађу иоле успјешан модус за функционисање. Но, највеће жртве свега тога су ипак дјеца и нехумано је гледати оне који имају ту срећу да се нађу у клупама како под пуном опремом долазе на наставу. Мишљења родитеља су опречна, већ су се појавиле и групе по друштвеним мрежама "Стоп маскама у школи" које окупљају све више чланова тако да ће бити интересантно испратити развој ситуације по том питању и идеју одређених људи из струке о аутономији за сваки град, односно сваку школу. У том смислу Бар има велике шансе да има редовну наставу јер, мора се признати, да смо углавном одговорни према заједници што наш град чини једним од најбезбједнијих градова у земљи, а то је за сваку похвалу и на част суграђана.

*******
Ванредни услови у којима живимо већ седам мјесеци направили су од неких јунаке, баш као што су од неких направили трагичаре. У вријеме првог таласа пандемије, када смо преко два мјесеца били затворени у својим домовима, неки људи су ипак бринули о нама излажући се свакодневно могућности да "закаче" вирус. Незахвално је лицитирати именима јер сигурно је да су здравствени и радници у трговинама били највише на удару, самим тим је логично да неко из њихове бранше понесе ласкаво годишње признање нашег града и вјерујем да су надлежне институције и појединци прецизно упознати са учинком из тих области. Било је и неколико појединаца који су својом хуманошћу на дјелу показали како смо прије свега људи. Но, хтио бих да подсјетим на један колектив којем је то примарна обавеза и разлог постојања а који се за све вријеме пандемије не штеди, а то је барски огранак Црвеног крста на челу са Зорицом Црнчевић и шефицом оперативног тима Тином Никезић која је координирала свим операцијама у које су били укључени бројни волонтери, обични и невидљиви људи великог срца који су закуцали на свачија врата са осмијехом, лијепом ријечју и онолико колико се могло и имало у датом тренутку, више као знак пажње него фактичка помоћ. По мом мишљењу су они наши истински хероји и први кандидат за награду "24. новембар" која се традиционално додјељује сваке године, и сигуран сам да их комшије из зграде преко пута имају у виду када се о томе буде одлучивало.

Коментари
Caki
Caki: Bravo Sale. Zasluzuje nas Gula sve pohvale. Zapostavljen nepravedno.
23.10.2020 09:30
Rada
Rada: Pozdrav Guli i autoru. Obozavam Guline pjesme. Svaka ima poruku, svaka ima snaznu emociju. Car je Gula
23.10.2020 11:17
Ilhan
Ilhan: Pridruzujem se. Gula je skroz pozitivan lik. Barski urbani covjek, sinonim za pozitivizam kad je Bar u pitanju. Nasmijan vazda!
23.10.2020 11:20
Baranka
Baranka: Gline pjesme odlične rado ih slušam ali ovaj što piše pomiješa umjetnost zdravstvo školstvo nevrijeme i odvodne kanale što je pisac hteo reći evo dođoše ovi njegovi sad će Bar procvjetati što bi rekli barani sad će prolećet
23.10.2020 17:10
BANJO
BANJO: GULA JE POKAZAO SVOJE LICE. U TEŠKUM TRENUCIMA PO DF I MILANA KNEŽEVIĆA, ČIJOJ PARTIJI JE I PRIPADAO, OKRENU IM LEĐA I ODE ZA BG. KAD SE VRATIO, KOKETIRAO JE SA CAKANOM. TU SE NIJE DUGO ZADRŽAO. NA KRAJU ZAVRŠI KOD BEČIĆA. IMA LI KRAJA!? POKUŠAVAM DA GA RAZUMIJEM. UMJETNIČKA DUŠA. HAHAHA. KAO UMJETNIK JE DAROVIT I TU BIH STAVIO TAČKU. IMA NEKOLIKO HITOVA, A TO JE I VIŠE NEGO DOVOLJNO U MALOJ CG. GULA POSVETI SE MUZICI, POLITIKU SI DAVNO IZDAO.
23.10.2020 17:41
Mileva
Mileva: Neka Banjo ne palamudi ti se i u muziku i politiku razumijes ko Marica u krivi Ku.. c mici se jadan ne blesavi. GULA KRALJ
23.10.2020 23:32
BANJO
BANJO: Za milevu, TAČNO JE MILEVA, DA SE U MUZIKU NE RAZUMIJEM, U POLITIKU NA TVOJU ŽALOST, MNOGO. BOLI TE ŠTO REKOH ISTINU!!! NEKA BOLI, ZABOLJE ME MILEVAAAAA!!! KAKO TI JE ŽELUDAC DANAS!?
24.10.2020 18:18
PLACENI BOT
PLACENI BOT: Nit je ikad bio kod Cakana,niti je sad kod Becica..A najmanje da je izdao DF...Vidi se da si zloban jer ovdje se prica o romanu i pjesmama...Banjo vrati se svome poslu...To ti najbolje ide..Pusti politiku..Kolko se razumijes vidi se iz prilozenog..Covjek pise o romanu a ti ko je u kojoj partiji...KAO SVAKI ZLOBNI BOT
27.10.2020 15:37
Оставите коментар
Име / надимак:
Коментар:
Издвајамо
14.10.2020.
8
Владика
01.10.2020.
10
Капела
Latinična verzija
Пишите нам
Редакција:
redakcija@barskiportal.com

Уредник:
urednik@barskiportal.com
Подијелите садржај на:
Izdavač:
Srpska narodna čitaonica - Bar