Ћирилица Latinica
13.06.2019.
Колумне

Манипулације "међувјерским складом" човјека са стотину лица

Аутор: Редакција 0 Оставите коментар

Пише: Саша Стојановић

Агонија црногорског друштва се наставља, но, изгледа (као) да сада улази у завршну фазу.

Више је него очигледно да је Мило Ђукановић, предсједник Монтенегра, „човјек са хиљаду лица”, прескочио многе сегменте у лијепом васпитању и формирању здраве јединке друштва, прихватајући се, први пут, улоге црногорског премијера давне 1991. године, без икаквог радног искуства.

Није довољно обући скупо одијело и ставити на руку сат од неколико десетина или стотина хиљада евра да би се звао господином, јер одијело не чини човјека човјеком, а камоли господином. Због тога М.Ђ. никада неће бити, нити је био, господин, упркос томе што га тако ословљавају само њему слични, макар то било из чисте куртоазије.

М. Ђ. је сушта супротност господи(ну), чак и у најбуквалнијем смислу. Персона без става (много је рећи човјек!) која је више пута у животу промијенила мишљење. Много, да би му човјек вјеровао. Упркос свему, он има своје присталице. Упркос свему, тај број није мали. Упркос свему, захваљујући том броју на власти је, кроз разне форме, већ тридесет година, и по томе је већ један од свјетских рекордера. Но, да ли ти говори о њему или о нама?!

Јасно је да најновијим политичким гафом напада на СПЦ и њену имовину Ђукановић скреће пажњу са нечег што се „иза брда ваља”, али је у овом тренутку прилично нејасно због чега је загризао залогај који објективно не може да прогута?! Зашто је прецијенио сопствене могућности и ко га је на такав потез наговорио?

Ђукановићу и експонентима његове политике су уста пуна Европе, али само реторички, за разне европске комисије и извјестиоце. Евидентно је, и то не од скоро, да ДПС бјежи од Европе и њених вриједности као „ђаво од крста”. Сигурно је да ће улазак у ЕУ одуговлачити колико је год у његовој моћи, јер није луд да сијече грану на којој сједи већ, за обичне и поштене грађане Црне Горе, цијелу вјечност.

Да није тако, спровеђење(м) европске агенде и „пут у Европу” сада би грађанима Црне Горе били бар на видику. Отворених поглавља о приступању било би мање а затворених више. Усаглашавање са европским законима (и праксом) одавно би имало имплементацију у пракси спровођењем (а не кршењем) домаћих закона.

Поштовањем Устава који су написали и усвојили као највиши правни акт управо највећим дијелом посланици његове партије, такође. Нажалост, годинама, чак деценијама, свједоци смо свега супротног.

Ових дана, што неуставним, што незаконитим реизбором, што преслободним тумачењем закона, дешавања у нашој малој земљи кулминирају губљењем повјерења и оног малог процента људи који је вјеровао у систем.

Кад год негдје запне, Ђукановић се, дугогодишњом опробаном праксом, дохвати старе добре и неисцрпне теме „мултиетничког, мултивјерског и мултиконфесионалног склада” коју затим до одређеног тренутка свакодневно рабе послушници режима и лично његови. Браниоци лика и дјела Великог Вође. Као у једнопартијским режимима. И за чудо, још има оних који се на ту причу пецају. Ни тај број није мали. Нажалост, завршавају посао у ширем смислу шефу депееса и наше мале државе и тако се игре без граница настављају у круг док нама, све сиромашнијима, и њима, све богатијима, живот пролази у различитим условима и расположењу.

У Европи овакве теме нису ни секундарне, чак ни терцијалне. У Ђукановићевом Монтенегру ово је тема од круцијалног значаја за режим и ваљда нам то нешто говори, без обзира на то да ли смо за источну или западну културу. Слобода вјероисповјести је гарантована свима.

Да ли ћемо дозволити да по ко зна који пут будемо преварени и преведени „жедни преко воде” зависи ипак и искључиво од нас самих. Да ли ћемо игнорисати Ђукановићеве ратне покличе на „рат са својим пријатељима, кумовима, браћом и сестрама друге конфесије” и стати у један фронт против њега лично и система који је направио да би се преко наших леђа богатио узурпирајући све ресурсе и потенцијале наше мале али у сваком смислу богате државе, која по важећем Уставу и законима припада нама, свим њеним грађанима, зависи ипак само од нас и наше ангажованости.

Морамо схватити да не постоји чаробни штапић и да у овој нашој Црној Гори закони нису једнаки за све, да је систем труо и урушен и да је неопходно изградити нови, са новим и бољим људима, гдје ће закони једнако важити за све и гдје ће људи које данас зову господом бити на мјесту које су одавно заслужили пљачком државне имовине. О годинама које су нам појели скакавци, неки други пут.

www.dan.co.me

 

Оставите коментар
Име / надимак:
Коментар:
Издвајамо
Latinična verzija
Пишите нам
Редакција:
redakcija@barskiportal.com

Уредник:
urednik@barskiportal.com
Подијелите садржај на:
Издавач:
Српска народна читаоница - Бар