Ћирилица Latinica
06.12.2020.
Колумне

Небеска звона, корона, Бог и Марадона (2)

Аутор: Редакција 1 Оставите коментар

ПИШЕ: Саша Стојановић

Иако нисам имао намјеру да о Марадони пишем у наставцима (мада ни читав серијал не би био довољан) одлучио сам да на захтјев изненађујуће великог броја људи који су ми писали напишем још понешто о овој фудбалској икони XX вијека, и то са неког другог, ређе сагледаваног становишта.

Они млађи, који нису имали прилику да гледају Марадону (а још мање Пелеа и сличну плејаду асова) не могу ни да претпоставе разлику између некадашњег романтичарског и данашњег индустријског фудбала, и по том питању су само нијеми посматрачи, односно свједоци, тј. конзументи фудбала углавном преко тв екрана или кроз призму кладионичарског бизниса.

Фудбал је увијек био више од игре, метафорички гледано. Био је тзв. најважнија споредна ствар на свијету, а данас је и буквално више од игре и најважнија (споредна) ствар на свијету. Фудбал је данас синоним за неколико ствари које углавном немају везе с фудбалом.

Некад се фудбал играо због публике, за потез више, био је забава широких народних маса, био је доступан свима и због тога толико вољен и слављен. Данас, нарочито у доба пандемије коронавируса, фудбал се игра пред празним трибинама, на празним стадионима, и то из угла истинског љубитеља фудбала губи сваки смисао. Но, с друге стране, у игри је ооогроман новац а зна се да он врти тамо гдје ни бургији није доступно.

Данашњи фудбалери су робови модерног доба, модерног "фудбала", власника клубова, који су и сами на други начин заробљени у свијету клађења, маркетинга, тв права и фудбалских менаџера. Претеча данашње Лиге шампиона био је Куп шампиона у коме су могли да играју само прваци националних првенстава и сви су били равноправни из било које земље да долазе. Свако је могао да побиједи сваког и свако је имао своју шансу. Данас је то незамисливо.

Постојао је и Куп купова, такмичење које више не постоји и у којем су се такмичили освајачи националних купова (или поражени у финалу ако је освајач Купа био и првак државе), и Куп УЕФА-а, претеча данашње Лиге Европе, у којем су наступали клубови који су то право изборили у зависности од правила у националним првенствима а која се углавном нису разликовала у великом броју европских земаља.

Дакле, клупски првак Европе у фудбалу није могао бити клуб који није актуелни првак своје земље, што је новим такмичењем постало могуће. Тако је остало забиљежено да је београдска Црвена звезда последњи првак Европе (или претпоследњи) по том, пуно реалнијем и праведнијем систему такмичења. Уједно, то је било и последњи пут да је неки клуб из југоисточног дијела Европе постао клупски фудбалски првак Европе. Онда је главну улогу преузео новац тако да је данас велика Барселона први пут послала европски првак сезону иза београдских црвено-белих, иако је у дотадашњој историји у својим редовима имала врхунских фудбалера, па и самог Марадону!

Од тада, фудбал је пошао неким другим путем (практично странпутицом) и она романтика с почетка приче почела је да блиједи, да се гаси и полако пада у заборав пред новом димензијом фудбалских визија (све)моћника који су засјели на чело ФИФЕ и УЕФЕ.

Данашњи фудбалери су атлете, модерни гладијатори, истренирани борци, тркачи за новцем. У фудбалу се окреће огроман новац који често долази из нелегалних токова. Невјероватне су цифре којима се барата у модерном фудбалу па чак и за исподпросјечне играче а камоли за суперзвијезде попут Месија или Роналда.
Но, после дужег увода у покушају да новијим генерацијама освијетлим ствари, враћам се на Марадону и његову везу са горе наведеним.

Дијего Армандо Марадона рођен је за фудбал, живио је фудбал и умро је од туге за фудбалом. Презирао је све оно што фудбал данас јесте и оне који су га таквим направили. Читавог свог живота Марадона се жестоко опирао "власницима фудбала", људима из сијенке који деценијама повлаче конце, јавно их називао мафијом и прозивао их гдје је стигао.

И да није био "Бог фудбала", само због тога и чињенице да се кроз цијелу каријеру борио против неправде, да никада није пристао да игра за најбогатије клубове већ их је презирао и у сусретима против њих пружао најбоље партије, сврстава га на врх листе најбољих свих времена. Рано је постао свјестан да на њему сви желе да зараде а он је, с друге стране, само желио да игра фудбал. Упркос пребогатој каријери живот му је обиљежила чувена утакмица четвртфинала СП, 22. јуна 1986. против Енглеске на стадиону "Астека" у Мексику, пред 115.000 људи.

Било је то, наравно, због епилога ратног сукоба између Велике Британије и Аргентине око Фолкландских острва, више од фудбалске утакмице и саме игре. Марадона је ту видио своју шансу да се "освети" Уједињеном краљевству за сву неправду која је нанесена његовом народу. Као симпатизеру љевичарског покрета кроз фудбал је настојао да задаје ударце империјализму иако их је и сам примао на свакој утакмици и био најтученији фудбалер свог времена. Кустурица је причао након сусрета са Марадоном да му је овај показивао цјеванице после толико година од окончања каријере и да су изгледале ненормално деформисано. Претпостављам да си заиста морао имати огроман мотив да трпиш такво што за 21 годину каријере.

Но да се вратимо на утакмицу. Имао сам 15 година и био сам луд за фудбалом. Пошто наших није било на првенству лако сам одлучио за кога ћу навијати. С обзиром да сам као и већина вршњака обожавао Марадону Аргентина је била логичан избор. Утакмице се сјећам готово беспрекорно и осим Марадониних спектакуларних голова у 51. и 55. минуту могло би се рећи да је то била једна прилично просјечна фудбалска представа са пуно емотивног набоја, углавном код аргентинских фудбалера.

И тако све до 81. минута док Гери Линекер није постигао гол за Енглеску и смањио на 2-1. Онда је почела права утакмица и тих десетак минута водио се прави правцати (фудбалски) рат. Прштало је на све стране. Чим су кренули са центра Аргентинци су преко једине измјене у својој екипи, Тапије (који је замијенио Буручагу), погодили стативу и умјесто сигурне побједе дозволили Енглезима опсаду свог гола, под палицом некадашњег суперстара Ливерпула Џона Барнса (тада играча Вотфорда) који је у игру ушао у 75 минуту.

И умало "гаучоси" нису кажњени два минута прије краја сусрета када је на центаршут Барнса један аргентински фудбалер Линекеру скинуо лопту буквално испред носа. Како год, ту срећу су и заслужили јер су већим дијелом утакмице били бољи и конкретнији ривал. У полуфиналу је са два Марадонина гола лако савладана Белгија да би се у мечу за титулу састали са тадашњом Западном Њемачком, пуном асова и помало фаворизованом, и у спектакуларној завршници славили са 3-2 и окитили се титулом свјетског првака.

Овјенчан славом најбољег играча свјетског првенства Марадона је стигао у Напуљ као божанство а после сезоне 1986/87 у којој је Наполи освојио свој први скудето сви су га гледали као Бога. Били су то дани непролазне славе Ел Пибеа чије су ноћи почеле да га одвлаче на другу страну од фудбала.

(наставиће се)

*******
С обзиром на општу (здравствену) ситуацију, помало и психозу код већег дијела становништва, фокус је усмјерен према здравственим установама па ћемо се ове недеље бавити учинком ЈЗУ Дом здравља Бар у нади да ћемо нешто позитивно у скорој будућности моћи да чујемо и из Опште болнице у Старом Бару.
ЈЗУ Дом здравља у Бару према ријечима менаџмента своје радне активности обавља добро организовано и ситуацију држи под контролом. Улаз у Дом здравља је испарцелисан на неколико пунктова како би сви здравствени осигураници могли да без проблема остваре своја права из области здравствене заштите а да се притом не морају сусрећати са другим старосним групама или типовима болести, што је за похвалу.

За још већу похвалу је напор директора Дома здравља, др Пурлије, да се после готово 17 година поново отвори здравствена амбуланта у МЗ Печурице која ће мјештанима омогућити бржи и ефикаснији вид здравствене заштите због чега су до сада морали да долазе у Бар. Уз активне амбуланте у Сутомору, Вирпазару и Остросу наша општина је сада у потпуности здравствено покривена са хроничном потребом за стручним кадром, нарочито након одласка у пензију неколико квалитерних кадрова и најаве још неколико сличних. Мали проблем представља и тренутни недостатак вакцине против сезонског грипа, но по најавама из кадровски новог Министарства здравља и тај ће проблем бити ускоро ријешен јер надлежност (а и одговорност) је на највишој инстанци.

У Дому здравља су на измаку календарске године одлучили да награде своје најбоље раднике и најављују да ће то бити и будућа пракса.
Најбољи у овој тешкој 2020. години по мишљењу колега су:
Др Љиљана Јовићевић и Др Едина Дедеић у категорији љекара, Бранка Ункашевић и Јасна Луколић у категорији медицинских сестара, Драгица Лекић у категорији немедицински кадар, Александар Поповић у категорији возача и Вања Бујисић у категорији хигијеничарки. Честитамо!

*******
У само неколико дана двије дугогодишње медицинске сестре барског Дома здравља отишле су у заслужену пензију. Не би ту било ништа чудно да у питању нису двије сјајне медицинске сестре, два професионалца у свијету аматеризма који нас све више окружује, а у ситуацији у којој се тренутно налази црногорско здравство којем је сада потребан сваки поуздан кадар може се сматрати и професионалним губитком за наш дом здравља и пацијенте којима су дуги низ година биле на услузи.

У било којем послу у којем се ради с људима није лако бити добар а камоли међу најбољима, тим прије и респект који су међу суграђанима завриједиле након година службе и поштеног и савјесног рада можда најбоље говори о њима и њиховом односу према послу и одговорности према пацијентима.
Одјељење педијатрије се поздравило са Миром Бокан коју су од милоште звали "мама Мира" јер је мајчински однос имала и према најмлађим пацијентима, њиховим родитељима, па и самим колегама, нарочито, прилично млађим. Од кад знам за себе знам и за Миру, баш као и бројне генерације иза мене. Увијек насмијана, благе нарави и спремна на подршку, лијепу и топлу ријеч, оставила је велики траг на педијатрији.

Иако јој је у више наврата нуђено радно мјесто главне сестре на Педијатрији никада није хтјела да излази из домена оног што је најбоље знала да ради, да буде увијек ту, на располагању дјеци у решавању њихових здравствених проблема и због тога ћемо јој бити увијек захвални. Није згорег подсјетити да је читав свој радни вијек провела у Дому здравља Бар чиме је своју оданост овој установи довела до крајњих граница.

Добро познато лице са Ињекционог, омиљена медицинска сестра "лаке руке", Шевала Дупљак, која је својом ведрином, осмијехом и лијепом ријечи дочекивала пацијенте, од којих су многи улазили са страхом а излазили са осмијехом из дома здравља, такође је отишла у заслужену пензију.

Шевалу знам од малих ногу, радила је дуго у Општој болници у Старом Бару да би од 2001. до данас провела у дому здравља. Оно што је једнако битно је чињеница да су ове наше дивне суграђанке својим примјером форматирале неке од млађих кадрова који ће наставити праксу коју је њихова генерација својим дјеловањем и понашањем утемељила.

У колективу Дома здравља истичу да је задовољство било радити са њима и да ће им пуно недостајати. Ипак слово закона се мора поштовати а и заслужен одмор након толико година посвећеног рада, стога је колектив Дома здравља на пригодан начин своје уважене колеге испратио у заслужену пензију, а и ми, суграђани, овим дивним дамама желимо да што дуже и без имало брига уживају у плодовима свог дугогодишњег рада, уз захвалност за све што су нам пружиле свих ових година.

*******
У петак је у црногорском парламенту изабрана и нова, четрдесетдруга по реду црногорска влада. Упркос опструкцијама, влада је према најавама, ипак изгласана и нека јој буде срећан и успјешан будући рад на добробит цијеле земље и свих њених грађана. Вјерујем да сви желимо и заслужујемо пристојне и поштене услове за живот и да је досадашњој пракси дошао крај.
Не могу да не поменем да сам стицајем околности прочитао саопштење ОО ДПС-аБар а боље да нисам јер се и после свега не могу начудити малициозности и "страху" онога ко је састављао ово малициозно саопштење, с обзиром да је непотписано. И чуди како је прексиноћ ДПС био "страх за безбиједност у својим домовима" а није их страх да и после пада с власти и у техничком мандату праве разна непочинства, трансфере својих полтрона из једне фирме у другу, припрему прекрајања изборне воље и нову прекомпозицију мандата на локалном нивоу. Како их није страх и за нас који не мислимо као они а исто смо грађани овога града, који немамо посао ни могућност да се запослимо. Њихово незнање не оправдава њихов страх. С обзиром да су листом лоши или послушни ђаци нека консултују хералдику па ће сазнати да су заставе које прозивају њихове државе. Или нека промијене диоптрију. Вријеме им цури.

*******
Свим суграђанима који се боре против коронавируса желим да изађу као побједници и да се здрави врате у друштвени живот а медицинским радницима да савјесно и одговорно обављају своје радне задатке чувајући своје и туђе здравље једнако.

Коментари
Danilo
Danilo: Korektno je sto si pomenuo sve ove zasluzne zene iz Doma zdravlja. Sestra Mira je stvarno divno stvorenje. Toliko pozitivna i ucinljiva da nemam rijeci. Melemna zena.
07.12.2020 01:28
Оставите коментар
Име / надимак:
Коментар:
Издвајамо
Latinična verzija
Пишите нам
Редакција:
redakcija@barskiportal.com

Уредник:
urednik@barskiportal.com
Подијелите садржај на:
Izdavač:
Srpska narodna čitaonica - Bar