Ћирилица Latinica
29.11.2020.
Колумне

Небеска звона, корона, Бог и Марадона

Аутор: Редакција 8 Оставите коментар

ПИШЕ: Саша Стојановић

Било је неопходно да се слегну утисци не би ли се без патетике написала која ријеч о једном од двојице најбољих фудбалера свих времена јер одговор на питање "ко је најбољи?" јасно је да никада нећемо добити, баш као ни на оно готово митско: шта је старије, кокошка или јаје?

На јужној хемисфери сада је прољеће. Ипак, то је сигурно најтужније прољеће у новијој историји Латинске Америке и људи му се не радују као што би то било уобичајено у нормалним околностима. И не важи то само за "гаучосе" и Аргентину. Слике жалости, поштовања и љубави поводом смрти Дијега Арманда Марадоне долазе из цијелог свијета. Марадона можда дијели мјесто најбољег свих времена али је на мјесту највољенијег усамљен и ту ће остати до краја свијета, док се фудбалска лопта буде котрљала зеленим правоугаоником на било ком дијелу земљине кугле.

Несумњиво је да је Аргентина свијету дала много познатих лица од којих су најпознатији револуционар Че Гевара, предсједница Аргентине Евита Перон, писац Хорхе Луис Боргес, актуелни папа Фрањо, фудбалер Алфредо Ди Стефано, фудбалски тренери Цезар Луис Меноти, Карлос Биљардо и Марсело Бјелса.

Осим Ди Стефана, овдје су рођени прије и послије Марадоне и играјући фудбал славом овјенчани и Омар Сивори, Марио Кемпес, Хорхе Буручага, Данијел Пасарела, Убалдо Фиљол, Хорхе Валдано, Клаудио Каниђа, Серхио Гоикочеа, Габриел Батистута, Ернан Креспо, Пабло Аимар, Хуан Роман Рикелме, Хавијер Занети, Хуан Себастијан Верон, Дијего Симеоне, Фернандо Редондо и Лео Меси али нико као Марадона није био обожаван на сваком дијелу планете, са изузетком Енглеске, због чувене "божије руке" из четвртфинала СП у Мексику 1986. Временом, на Острву и то му је опроштено јер је његова фудбалска магија и хумани дио бића којим је помагао оне којима је помоћ била потребна надишао хладну острвску сујету и податак да је Марадона као голобради дјечак са 17 година 1978. требало да заигра за, тада, друголигашки Шефилд Јунајтед, и да само стицајем чудних околности до тога није дошло, што би касније можда предуприједило и рат око Фолкландских острва између Аргентине и Велике Британије 1982. године.

Марадона је рођен у Ланусу, предграђу Буенос Аиреса, 30. октобра 1960. године у сиромашној породици, послије три сестре. За четврти рођендан од ујака је добио фудбалску лопту од које се више није одвајао а остало је историја.
Иако му је ФК Ланус био "испред куће" дебитовао је 20. октобра 1976. десет дана прије шеснаестог рођендана, за Аргентинос јуниорс, и по томе је и данас рекордер у аргентинском фудбалском шампионату.

Када је 1980. детронизовао чувену Боку Јуниорс са четири гола у побједи свог тима од 5-3 знало се да је звијезда рођена. Иако га је након тог бриљантног издања Ривер Плејт први тражио одбио је да пређе у клуб за који су навијали богатији слојеви друштва и који носе надимак "Милионери" и прешао је у Боку која је била симбол нижих и обесправљених. Као актер свог првог "Суперкласика", највећег свјетског градског (и клупског) фудбалског дербија у побједи Боке дебитовао је голом да би у другом дијелу сезоне на "Монументалу" у ремију од 2-2 постигао оба гола, први из слободњака, други из пенала. Те сезоне, 1981. са Боком је освојио и своју једину клупску титулу у аргентинском фудбалу. Након бриљантних партија у дресу Боке очи свјетске фудбалске јавности су биле упрте само у једног човјека. Одмах је реаговао и највећи свјетски клуб, мадридски Реал, али пошто је Марадона презирао богате, као и у случају Ривер Плејта, отишао је у индепендистичку Барселону за, тада рекордних, 7,5 милиона долара.

У Шпанији није освојио титулу али јесте симпатије и слава му је расла вртоглавом брзином, а када се на "Сантјаго Бернабеу" у Мадриду након што је предриблао комплетну одбрану Реала са све голманом, ушетао у гол, читав стадион је устао да му аплаудира, што је до тада било непојмљиво за једног играча омражене Барселоне (касније је то доживио још само Роналдињо).

Након бројних неспоразума, несхваћен и несрећан, одлучио је да промијени средину и да оде, у то вријеме у најјачу лигу на свијету-италијански калћо. Упркос позивима богатијих и славнијих клубова Марадона се по инерцији одлучио за Наполи, највећи клуб са италијанског југа, вјечито заборављеног и гладног освете богатом сјеверу.

О начину на који је Марадона доведен у Напуљ испредале су се бајке, али није тајна да је у трансферу вриједном 10,5 милиона $ осим новца тадашњег предсједника Наполитанаца Ферлаина и власника успјешних напуљских фирми учествовао и новац злогласне Каморе. Пошто ни то није било довољно јер је за то вријеме у питању био огроман новац, организовали су се и сами навијачи Наполија и међу собом скупљали новац који је недостајао да би у своје редове довели фудбалско божанство. Не треба помињати да је опет у питању био рекордан износ у свјетском фудбалу. За све оне који из неког разлога Наполи ниподаштавају, сврставају у ред малих или чак називају нижеразредним клубом, ваља подсјетити да су за овај клуб прије и после Марадоне играли и учинили га великим и славним и такве фудбалске величине као Алтафини, Сивори, Брусколети, Дино Зоф, Јулијано, Еспозито, Саволди, Карневале, Бертони, Руди Крол, Ајала, Зола, Фонсека, Карека, Амадеи, Алемао, Гали, Ћиро Ферара, Салваторе Бањи, Фернандо де Наполи, Фабио Канаваро, Лавеци, Хамшик, Кавани, Игуаин.

У такав Наполи, жедан титула и фудбалске крви сјеверњака, стигао је "Ел Пибе" (клинац) упркос издашнијој понуди богатог Ањелија и његовог Јувентуса, и много бољим личним условима. Дошао је и није се покајао! У једној изразито католичкој земљи каква је Италија бити обожаван до границе божанства било је нешто, до тада, незапамћено. Но, Марадона је у Напуљу и то превазишао и ма колико то звучало научнофантастично он је за Наполитанце био више од Бога. Марадона па Бог, скандирали су му на сваком кораку гдје би се појавио након двије освојене националне титуле и једног Купа УЕФА. Никада ниједан играч прије ни послије њега није са толиком страшћу вољен и слављен као Марадона у Напуљу. Отишло се чак толико далеко да је неки фанатик или шаљивџија отишао до локалног гробља и на зиду написао легендарни графит "не знате шта сте пропустили". Неко се ових дана досјетио па је у продужетку дописао "испричаће вам Марадона".

Живот ван терена који је углавном обиљежен скандалима и узимањем недозвољених супстанци убрзали су крај његове каријере. Фудбал, та магична игра и најважнија споредна ствар на свијету забиљежили су задњи Дијегов такмичарски наступ на зеленом правоугаонику 25. октобра 1997. у Суперкласику гдје је на полувремену морао да изађе због повреде. Пет дана касније, на свој 37. рођендан, саопштио је да се повлачи и тако је једна невјероватна фудбалска каријера отишла у историју.

За репрезентацију је одиграо 91 утакмицу и постигао 35 голова, наступајући на четири свјетска првенства а 1986. постао је и свјетски првак у Мексику гдје је проглашен за најбољег играча првенства.

Након што је 25. новембра свијет обишла вијест да се у 61. години преселио у вјечност један од највећих спортских јунака нашег доба, над Буенос Аиресом пао је мрак. У граду од скоро 4 милиона становника видјело се свјетло само из ложе Дијега Арманда Марадоне на култном стадиону "Бомбоњера". 44,5 милиона Аргентинаца било је у сузама као и добар дио свијета. И не само фудбалског. Исто се догодило и у Напуљу гдје су у цијелом граду погашена свијетла а само је стадион "Сао Паоло", који ће ускоро понијети његово име, био окупан свјетлошћу.

Ипак, највећа почаст Дијегу Арманду Марадони стигла је из редова највећег ривала, Атлетик клуба Ривер Плејта. Нешто што је изгледало заувијек незамисливо између клубова који су актери највећег свјетског фудбалског дербија, који су крвни непријатељи и који се мрзе до уништења, ипак се догодило. На званичној страници свог клуба Ривер је објавио Марадонину фотографију на којој после године рођења умјесто године смрти стоји знак бесконачно, уз ријечи "Хаста сиемпре, Диего".
Ни веће славе, ни већег поштовања.

*******
Година 2020. ће остати упамћена као једна од "најружнијих" година у историји човјечанства. Неријетко имам утисак као да Смрт својом косом коси све што јој се нађе на путу и да то ради без предаха. Много је познатих и признатих из свијета умјетности, спорта и уопште јавног живота однијела ова година и сигуран сам да сви једва чекамо да прође.
Двојица који су били омиљени многима са простора некадашње заједничке државе СФР Југославије недавно су нас напустили остављајући, сваки на свој начин, дубок траг у југословенској кинематографији. Онај мало старији дио популације сјећа их се из култне тв серије "Вело мисто" чија је радња смјештена у ратном Сплиту. Један је био инжењер Дује, други је био Стрикан. Ријеч је, наравно, о Мустафи Надаревићу и Шпиру Губерини. И овдје је у првом плану балун, односно, фудбал, и љубав коју тај спорт заувијек има на сваком дијелу планете.
Шпиро Губерина има значајно мањи опус али све што је одиграо било је бриљантно. Наступио је у око 20 филмова а најзапаженије улоге је остварио у "Просјаци и синови" и "У регистратури" као и у дјечјој серији "Јеленко".
Мустафа Надаревић је доајен југословенске кинематографије и један од најбољих глумаца са ових простора. Остварио је 120 филмских, тв и позоришних улога међу којима су најзапаженије у филмовима "Већ виђено", "Отац на службеном путу" и "Глуви барут".

*******
Нажалост, одлазе и људи, локални хероји, наши другари или познаници, а један од њих који заслужује да се помене је свакако и Горан Крута, наш недавно (и несретно) преминули суграђанин.
Горан је био мој саборац са црвено-белог дијела Топчидерског брда и многе смо битке заједно испратили навијајући за нашу Црвену звезду. Знам га као доброг и поштеног момка, ведрог и насмијаног, са увијек спремном неком фором или шалом. Остаће у сјећању незаборавни сусрети против Бајерна у Београду и Олимпика у Барију и то ништа неће моћи да потамни, чак ни невјерица када сам чуо вијест да се Гоги сплетом несрећних околности преселио у вјечност. Нека ти је мирно море и вјечна слава, друже мој, гдје год да си се запутио. Почивај у миру.

*******
Да је ово СФРЈ данас би био Дан Републике, било би хладно, клале би се свиње, топила сланина и правиле кобасице. Људи би се дружили, пјевали и опијали се, љубили и грлили честитајући једни другима празник. На стадиону или преко радија пратиле би се фудбалске утакмице а увече би кафане и кафићи били пуни, не би било короне, маски ни полицијског часа, сви би били слободни у својим изборима јер им три нерадна дана стоје на располагању прије него што се врате својим фабрикама, на радна мјеста која су производила и тако нашу некадашњу земљу држали при врху европске привреде. Била једном једна земља...

*******
Коронавирус се шири и узима своје жртве а ми на све то реагујемо у стилу нашег менталитета са "лако ћемо". Можда је крајњи моменат да се уозбиљимо и поведемо рачуна о свом али и општем здрављу и тако олакшамо посао здравственим радницима, али и "првом до себе", што је много важније.
Капацитети и ресурси којима наш систем располаже су на лимиту функционалности и стога је никад потребније да свако од нас одговорним понашањем да свој допринос друштву да бисмо што прије изашли из овог невеселог стања и вратили се редовним обавезама и нормалном животу.
Онима који се боре са коронавирусом желим да изађу као побједници а медицинском особљу да часно и достојанствено обављају своје професионалне радне задатке чувајући једнако и своје и здравље својих пацијената.

Коментари
Miloš
Miloš: Kao igrač nemam riječi. Jedan jedinstven. Ali ga je kokain uništio...
29.11.2020 16:11
🇲🇪🇲🇪🇷🇸🇷🇸
🇲🇪🇲🇪🇷🇸🇷🇸: Bravo, bravo, i bravo sta drugo reci za ovakav tekst ne opterecen politikom i raznim podjelama koje nas na zalost prate od 19 pa 20 vijeka i evo i u 21 vijeku se nastavlja razno raznim podjelama. Citav svijet se o jadu zabavio sa koronom jedino dvije bratske drzave u prvi plan stavljaju medjusobna prepucavanja i raznim podjelama jedni drugima zelje da napakoste kao najvecim neprijateljima. Kamo srece da ima vise ovakvih tekstova.
29.11.2020 16:32
rolls royce
rolls royce: Jedan jedini i neponovljivi El PIBE de ORO!!!!
29.11.2020 20:06
Pex
Pex: Vječna ti slava Gorane!
29.11.2020 23:38
vlado
vlado: Bravo za tekst. Sasa, sve bolje pises .
30.11.2020 13:20
Saša
Saša: Da mislim lijepo pisano o prilikama ili neprilikama u nasem gradu ,a o Maradoni stvarno velika sjekiracija kako je zivio ,kako je htio , sam sa one strane polutara,a ovdje bolest ,smrt ,nemastina..
01.12.2020 09:09
IVAN
IVAN: posle bezbrojnih tekstova po novinama sa nacionalnim predznakom na žalost tekst koji se može pročitati samo na Barskom portalu (bez uvrede za Barski portal). Žalosno je što ovaj tekst nijesu prenijele novine koje izlaze u čitavoj Crnoj Gori (ako griješim oprost). Šta da kažem sem da sam čitajući ovaj tekst a sjećajući se kao dijete prvenstva iz 1986 godine i dvije utakmice koje su mi ostale u sjećanju (prva sa Engleskom a druga protiv Njemačke), moram tražiti oprost svojoj savjesti što sam kao dijete od 6 godina tada navijao za Engleze a potom pogotovo za Njemce, očekujući čuveni duel Maradona - Rumenige koji je završio na svu ( a tada na moju veliku žalost) 3-2. Hasta siempre Maradona ps malo kasno ali ipak si najveći...
03.12.2020 09:34
V
V: Sjajan tekst. Hvala!
04.12.2020 18:19
Оставите коментар
Име / надимак:
Коментар:
Издвајамо
Latinična verzija
Пишите нам
Редакција:
redakcija@barskiportal.com

Уредник:
urednik@barskiportal.com
Подијелите садржај на:
Izdavač:
Srpska narodna čitaonica - Bar