Пише: Мирсад - Мирза Кургаш
Енглески илустровани дневник “London News” из 1880. године, на насловној страници објавио је слику која приказује енглеску експедицију на путу од Бара према Виру (Вирпазар), у пратњи неколицине наоружаних Црногораца. На дну странице је и објашњење: “Енглески специјални дописници иду у црногорски камп: добар дјелић пута.”
У позадини илустрације се назиру обриси турске тврђавице Црни крш.
Покушавајући да лоцирамо мјесто кадра са слике, дошли смо до више него интересантног питања: да ли је још прије близу два и по вијека, лоцирано мјесто за постављање монументалног обелиска у барским Туђемилима, као симбола побједе црногорске војске над Византијом 7. октобра 1042. године?
Тај датум се, иначе, обиљежава као Дан Војске Црне Горе.
На десет метара високом и двадесет тона тешком обелиску исклесана је посвета:
“Побједницима са Туђемила 1042. Споменик је вашег јунаштва Црна Гора и њена слобода” а у потпису је Влада Црне Горе.
Овај обелиск је подигнут 2008. године и то управо на мјесту са насловнице “Лондон неwса”. Иначе, 2011. године је озбиљно оштећен подметнутом експлозивном направом.
Починиоци, традиционално, нијесу откривени а споменик је убрзо саниран.
Кажу: у животу нема случајности…
Аутор обелиска је академски вајар Павле Пејовић, према више извора један од водећих масона у Црној Гори.
“Обелиск је као и пирамида у старом Египту представљао зраке бога сунца које су постале камен, као и везу овога и онога свијета.
Обелисци су постављани испред пирамида и храмова…” (Wikipedia”)
“…Обелиск је дуг и зашиљен стуб, чији део при врху образује пирамиду. Реч ‘обелиск’ буквално значи ‘Валов стуб’ или Валов полни орган…” (Др Кети Барнс: “Масонски и окултни симболи”)
Да ли постоји неко објашњење зашто је обелиск, одвајкада познат као магијски/сатански и масонски симбол, мјесто гдје се клањају представници црногорске Владе и Војске?
Као што је познато, импозантан обелиск се налази и у Вашингтону, главном граду Сједињених америчких држава, оснивача и лидера НАТО савеза чији члан је, упркос противљењу већине њених грађана, однедавно и Црна Гора.
(Аутор је извршни директор НВО "Број 19" из Бара)