Ћирилица Latinica
16.10.2018.
Колумне

Одлазак највеће (и хроника нашег града)...

Аутор: Редакција 3 Оставите коментар

Пише: Саша Стојановић

Неријетко ми се чини да било овог града куца захваљујући искључиво ентузијастима из разних области и да је допринос друштвеној заједници сваког од нас понаособ често пута врло упитан.

Тачније, по сеирењу на друштвеним мрежама нема нам равних, но, кад треба нешто конкретно урадити за град и ширу друштвену заједницу /а "ситуација" почиње од првог до тебе/ већина показује манире данашњег човјека на овим просторима који се заснивају на себичности и личној користи, и у том правцу иде и васпитање нараштаја који, свако у свом узрасту, ступа на сцену.

Постулати на којима се заснивало одрастање данашње генерације средње доби су дефинитивно "бачени у запећак", или још тачније, потпуно заборављени, рекло би се намјерно и намјенски, у корист "новочовјека".

*******

У нашем граду постоји Невладино удружење "Жене Бара кувају срцем" чији је примарни циљ, осим позитивне промоције Бара и кулинарских специјалитета са ширег подручја наше општине, и помоћ дјеци и људима који тешко живе и нису у могућности да себи обезбиједе чак ни један пристојан оброк дневно. У данашње вријеме акција вриједна пажње која, чини се, не наилази на одјек вриједан свог значаја и величине.

Опет захваљујући ентузијастима са почетка приче, којима нећу помињати имена, мада то итекако заслужују, акција се кроз разне видове кампање одвија и траје.

Тако је прије неко вече, у Дворцу краља Николе, одржана промоција књиге "Нити" ауторке Лиљане Вујовић, чији је приход од продаје отишао у фонд за оснивање народне кухиње у организацији ових дивних жена.

С обзиром да култура није "терен" са којег се може остварити било какав профит апелујем на ерудите, филантропе и остале друштвено одговорне појединце да својим знањем, умијећем и средствима помогну ову изузетно хуману акцију наших дивних суграђанки, које нас подсјећају на први постулат постојања - бити човјек!

*******

Недавно је наш град био домаћин првог Фестивала поезије, названог "Пјесник - светионик". Опет захваљујући ентузијазму неколико људи окупљених у међународном Удружењу књижевника и умјетника "Неказано", имали смо прилику да чујемо и видимо неке од мајстора писане ријечи, уз присуство врло пристојног броја посјетилаца.

Фестивал је трајао три дана а за то вријеме су домаћини гостима показали најзнаменитије културне вриједности наше општине и провели их од Вирпазара и Скадарског језера преко Старог Бара све до морске обале, уприличивши им, уз помоћ пријатеља и ручак у лијепом амбијенту ресторана "Сунце" у Шушању, чији власници не излазе први пут у сусрет посленицима писане ријечи али и културе уопште.

Прве двије ноћи домаћин сусрета је била мала сала Дворца краља Николе да би се финале у говорењу поезије одржало на малој сцени "Годо" у Дому културе.

*******

Кренула су и спортска такмичења највишег ранга гдје је у фокусу наравно најпознатији барски спортски колектив, КК "Морнар. После не баш славног почетка напорне сезоне која им предстоји, наши кошаркаши полако уигравају тим и дижу форму за борбу на два фронта, гдје се од њих очекује макар прошлосезонски учинак.

Историјска побједа "Mорнара" против једног представника "Палацанестра", и то у гостима, одушевила је црногорску јавност, али највише навијаче "Морнара", који су тим резултатом направили сјајну увертиру за треће коло АБА лиге и позивницу бројним навијачима да напуне дворану "Тополица" против кошаркашког гиганта и некадашњег првака Европе, београдског "Партизана".

Упркос ненормалној цијени од 10€ (за коју не видим објашњење!) дворана је била пуна и Барани су опет показали како им београдски црно-бели "леже" савладавши их трећи пут заредом, уписавши прве лигашке бодове ове сезоне, и вјерујемо да ће их уз добру игру и сјајну атмосферу са трибина бити још пуно до краја такмичења.

Нову сезону су побједом у гостима отвориле и градске ривалке, одбојкашице Луке Бар и Галеба, па се очекује да титула остане у нашем граду, само је дилема у чијим ће витринама завршити пехар.

*******

Наше мале шампионе у борилачким вјештинама је након повратка са великог такмичења у аудијенцију примио и градоначелник Бара, господин Душан Раичевић, и показао да се озбиљним приступом проблематици финансирања и опстанка барских спортских клубова неке ствари ипак помијерају с мјеста.

Осим лијепих жеља за будућност наши мали спортисти су као ЈЈ клуб од свог града добили и материјалну подршку а као појединци и конкретну новчану награду чиме су добили и сатисфакцију и подстрек за будуће активности, али и дали примјер осталој дјеци како се огроман рад и труд итекако исплати, те да није све око нас ријалити.

Градоначелник Раичевић је чврсто на фону предизборног обећања да ће сва наша дјеца која буду вриједно радила и тренирала, у свом граду, односно извршној власти, имати и конкретну подршку, па је ова визија за будућност апсолутно за сваку похвалу и наговјештава позитивне промјене којима сви генерално тежимо.

*******

С друге стране, никако да се ријеши проблем паса луталица који све више постају пошаст времена у којем живимо. Наравно да су сами пси најмање криви, и сигуран сам да се већина нас залаже за њихово збрињавање, односно изградњу или оспособљавање азила гдје би могли да буду нахрањени и да живе у хуманим условима.

Наиме, прошле недеље је један наш виђенији суграђанин у намјери да из чељусти гладних, и у том тренутку крволочних паса, спаси средовјечну суграђанку која се из трговине враћала с пуним кесама, доживио хорор на чијој режији би му позавидио и сам Хичкок.

Иако спортиста и у сјајној физичкој спреми, једва је успио да одбрани суграђанку а сам је завршио у Хитној помоћи са више угриза по доњим екстремитетима, примљеним тетанусом и неколико ињекција које још увијек прима.

С обзиром да је он 148. жртва од почетка ове календарске године коме се десила оваква "непријатност" мислим да је нашој општини исплативије да направи дотични азил или кафилерију, или да макар ангажује шинтере до рјешења овог великог проблема, јер са средствима која се на годишњем нивоу исплаћују из буџета за одштету повријеђеним лицима, могло би се учинити штошта корисно на пољу културе, спорта или лијечења у иностранству наших суграђана који болују од тешких болести.

*******

Десила се и историјска фудбалска утакмица између Црне Горе и Србије. Пуно беспотребних тензија данима уочи утакмице, потпуно нефудбалских ствари које су само "палиле ватру" међу људима и продавале новине. Заиста неразумно и нерезонски. Упркос покушајима одређених кругова, провокације нису успјеле, и све је срећом, и уз обострано поштовање, завршено у спортском духу, без иједног инцидента. Вјерујем да ће сваки будући сусрет бити само утакмица и ништа друго и да томе тежи сваки нормалан навијач у овој земљи, за кога год да навија.

*******

Дуго очекивани камен темељац за вртић је коначно "ударен"! И свако нормалан, ко види и зна како се наш град шири и развија, свакодневно насељава и расте, би се томе радовао јер је несумњиво објекат ове намјене и капацитета неопходан нашем граду. С друге стране, потпуно разумијем револт већине грађана, у вези са локацијом која је одређена за овај објекат. Не знам ко је аутор овог плана ни ко је одобрио ову локацију али се питам колико грађани имају право одлучивања у оваквим стварима. Непојмљиво је сваком здраворазумном бићу градити објекат било које намјене науштрб дугогодишњих зимзелених стабала и зеленила, а нарочито то чинити у најужем градском језгру гдје путна инфраструктура није одмакла од броја становника и зграда из осамдесетих година прошлог вијека. Сјећи "плућа града" да би се додала бетонска зграда у ионако скученом простору са врло мало зеленила, је решење за врло озбиљну дискусију и јавну расправу. О саобраћајном колапсу који је на помолу, нарочито у кишним данима, сувишно је трошити ријечи јер сам сигуран да је "пакао" благи опис за долазећу ситуацију ако ово остане као решење. Као примјер имамо потез око ОШ "Југославија" који изазива тежак саобраћајни колапс у кишним данима а чије последице сносе сви грађани, невезано да ли су возачи или пјешаци. О томе се итекако морало водити рачуна при доношењу овакве одлуке. На страну емоције које ме као некадашњег гимназијалца обузму када год продјем дотичним потезом. Једноставно, здраворазумски, решење за било какву градњу у гимназијском амфитеатру дјелује сулудо!

*******

Нажалост, моје колумне су почеле да испраћају највеће умјетнике с ових простора и надам се да ће се с том праксом престати.
Највећа и највољенија, да не кажем и најбоља, југословенска глумица Милена Дравић, тихо нас је напустила у ноћи између недеље и понедељка, недуго после свог 78. рођендана.

Тешко болесна и у непреболу за својим Гагом, отишла је тихо, како је и живјела, за разлику од својих улога које су биле доступне свима.
О Милениним наградама и глумачким достигнућима нећу писати јер су мање-више свима познате.

Петнаестоминутни! аплауз прошлог љета у Пулској арени говори све о глумачкој величини Милене Дравић.

О људској, понешто је синоћ рекла најбоља пријатељица пара Николић/Дравић, Сека Сабљић. Ја бих додао и ово:

Прије пар година на ТВ фестивалу "Златна маслина" који се одржавао у нашем граду, боравили су Гага и Милена. Шетајући градом, срео сам их на платоу испред робне куће, и пошто сам Гагу знао још из београдских дана (и кафана), стао сам да се поздравим.

Већ у годинама, начети болешћу, помало оронули али уредни и умјетнички одјевени, рекао бих упадљиво умјетнички с обзиром да је био топао дан а они свечани, пријатно се поздрависмо уз подсјећање гдје и кад смо се последњи пут срели, и на мој позив да свратимо у оближњу кафану љубазно ме одбише уз изговор да имају обавезе и надом да ћемо следећи пут бити боље среће. Учтиво, Гага скину шешир да ме поздрави, Милена направи наклон, с хаљином у руци, као на сцени, и одоше под руку у правцу некадашњег хотела "Тополица".

Остах помало збуњен гледајући за њима, не сјетивши се у том тренутку ни да се фотографишемо и та ће ми жеља заувјек остати неиспуњена.

*******

Да у ведријим тоновима завршим ову колумну помоћи ће ми рођенданска честитка једној дивној дами која увијек срдачно и предусретљиво брине о нашем и здрављу нама драгих и значајних особа. Желим јој срећан рођендан, још много лијепих и успјешних година, и да буде још омиљенија, иако се то чини немогућим.

Читамо се...

Коментари
Qro
Qro: Fin tekst Sax, kao i većina Vaših radova. Jedino se sa dijelom o psima ne bih u potpunosti složio. Koliko je incidenata godišnje u Baru koje ljudi izazovu na ulici, u kafani, u saobraćaju, na sportskim dogadjajima, kućno nasilje, organizovani kriminal, ubistva ... ? 10 dnevno - MINIMUM! Što bi reklo 3650 godišnje. I što je to naspram 148 koje su psi izazvali? I još ako znaš da je od tih 148 barem pola iscenirano zbog namicanja para, onda je problem u mnogome manji. Problem postoji, nije sporno, ali mislim da se ovakvim tekstovima diže tenzija na kukale pse bez ikakve potrebe, a iz prakse smo naučili da su psi najbolji čovjekovi prijatelji. Bolje je pisati dopise i mailove opštinarima i dosadjivati im svakodnevno, dok ne naprave davno obečani azil, nego po društvenim mrežama ložiti ovaj neuki narod (oko pasa) kao ona nesrećna maratonka - prosvetarka ...
17.10.2018 10:07
Anonimuss
Anonimuss: Sve kerove treba skloniti sa ulica pošto-poto. Narod nema mira od bijesnih, šugavih i zaraznih džukela
18.10.2018 08:03
Topolica II
Topolica II: Bravo DJ Saka pero laka
20.10.2018 03:10
Оставите коментар
Име / надимак:
Коментар:
Издвајамо
Latinična verzija
Пишите нам
Редакција:
redakcija@barskiportal.com

Уредник:
urednik@barskiportal.com
Подијелите садржај на:
Издавач:
Српска народна читаоница - Бар