Пише: Драгутин Дашо Дурутовић, адвокат
Каква ријеч - избори ? Дакле, из збора се неко избира или бира, издваја...
Тако ми некако звучи да је настала ова ријеч у нашем језику.
Једном је Сократ рекао дословце овако: Да ли видите она три чобана поред стада, да они ће надгласати мене и Платона, нас смо двојица, а њих тројица, већина су, то је демократија!
Исто тако размишљам да се неким чудом (претпоставимо) нађу Сократ и Платон и са њима одемо у неко афричко племе канибалиста. Организују се демократски избори, они кандидују свога врача поглавицу - канибала, а на другој листи су Сократ и Платон.
Већина домородаца гласа врача-канибалисту. Већина су! А, да ли је он бољи, паметнији од Сократа и Палтона? Није наравно, али то је демократија!
Сјетимо се најјезивијег избора у историји човјечанства, избора између Бога и разбојника. Да, Понтије Пилат је дао људима да слободно акламативно бирају, кога хоће, народ је изабрао разбојника по имену Бараба, а не Бога. Бога су дали да се разапне! Такође се радило о демократији.
Прије неки дан је такође побиједила демократија у Монтенегру, који се некада звао Црна Гора. Истине ради, и тада док се звао Црна Гора, и док је нешто било вриједно, подаништво је било на највећем нивоу.
Мијења се само господар и рука која народ држи за перчин.
Дуго сам се чудио како је могуће да толико народа након толико недаћа , осиромашења обезглављења и на сваки начин моралног и сваког другог посрнућа гласа онога ко га је управо довео у такво стање.
На крају приче сам успио да ријешим загонетку. Постоји неколико нивоа свијести у универзуму, сваки човјек није грађен физички за одређене резултате, тако није ни ментално, умно...
Да сада питамо 90% бирача који су дали глас кандидату ДПС-а да ли подржава НАТО пакт, рећи ће не, да ли подржава независност КиМ, рећи ће не, да ли је за промоцију геј популације - такође ће рећи не, да ли му је криво што је осиромашен, да ли је правилно оно за Лименку, за Телеком за многе ствари, што је држава и народ у лошем стању, што су велике цијене, неправда, непостојање људских права и могао бих да набрајам до ко зна кад, рећи ће - да, а онда га питај зашто си гласао онога који је све то пројектовао, рећи ће да не зна.
Не зна, заиста не зна, јер нема перцепрцију стварности, нема мозак развијен до тога степена да може да препозна ствари. Већина тих људи су ограничених менталних способности, али нису душевно болесни.
Напротив, здрави су умно, али њихов ум иде до одређене разине и преко тога не препознаје стварност и околину.
Људи не виде да је за сваку рупу на путу, за свако чекање у реду, за сваки рачун, за сваку неправду, за свеко понижење, шамар од милиције, лоше пресуде, лоше здравство, школство убијену привреду, кривац само један - онај кога су гласали.
Чист примјер је глас мјештана Липовске Бистрице који се убише од муке да спријече градњу електране, а онда гласају за оца онога ко је томе истоме омогућио ту електрану. За рубрику вјеровали или не!
Дакле, људи не виде даље од наредних пет минута испред себе, не виде даље од свога дворишта, свога тренутног приземног и биједног интереса.
У структури тих бирача има неколико група.
Најважнија је интересна група која има дебели метеријални интерес од тога за кога гласа, не види даље од тога и није их брига за будућа покољења.
Друга група је острашћена национално и вјерски, мада без потребе, јер смо сви истог ДНК у Црној Гори .
Они у његовом дјелању и постојању виде уништење друге нације и вјере и без обзира што и њих гази, битно је да је против Србије и Русије, те православља, он за њих представља персонификацију тога, иако у стварности он сам у души није ни антисрбин ни антирус, а иако је атеиста није ни антиправославац.
Човјек се бори да сачува оно до чега му је стало, не бира средства и нашао се у колу из којега би радо изашао, али коловође не дају вани.
Трећа и највећа група су безглави људи, духовно мртви слијепи и глуви, не физички, већ ментално, од којих већина нема могућност да спознају право стање ствари и који немају разумски приступ проблему, већ емоционални, са реченицама: а што је лијеп, а ко је бољи, а не но би ти боље, ови су се накрали, па ако дођу други и они ће, све ће бити исто и низ необјективних становишта.
Ова тема изискује озбиљну студију , мало је моје перо да све то опише. Уочавамо да је настала једна читава популација чији национални, духовни. морални и људски интегритет се ствара по налику на вођу.
Његови гласачи нису само његове политичке присталице, они о политици ништа не знају. Они га обожавају, гледају са стархопоштовањем, љубе фотографије, клањају му се, а истовремено су у таквом стању духа да би вољели бити он, богати, поштовани, да вас се плаше и да се лако и брзо обогате.
Човјек се рађа од оца и мајке, рођењем стиче генетику, наслеђује особине родитеља и предака, носи одређену нацију и вјеру, то се не бира, то се стиче, то остаје са човјеком од рођења до гроба.
Човјек се код нас мијења зависно од политичких збивања у друштву, мијења политичку опцију што је у реду, а онда мијења нацију, па мијења вјеру, мијења језик, па тим за који навија, опредјељује се онако како господар ради.
Ономад је била и утакмица. Да закључим, на тој утакмици нико није навијао за Будућност, него против Звезде. Остаршћено, са мржњом! Јер, Будућност ( част момцима који играју за исту) , је партијски пројекат за ширење идеологије коју заступа вођа .
На крају, Христос Воскресе - Ваистину Воскресе, поздрав Хришћана све до Спасовдaна (40 дана по распећу).
Ваш брат у Христу Драгутин.