Ћирилица Latinica
18.06.2018.
Колумне

О мишевима и људима

Аутор: Редакција 3 Оставите коментар

Пише: Саша Стојановић

Синоћ, 15.6.2018. године, у 21.10х последњи пут је са Главне жељезничке станице у Београду кренуо према крајњој дестинацији чувени "Барски воз". Осим неколико десетина путника који су се нашли у легендарном возу број 433, уочи самог поласка са шестог колосјека, на перону 11 нашло се и неколико ентузијаста и пасионираних љубитеља возова који су са сјетом, на последње путовање уочи затварања Главне жељезничке станице у некадашњој југослевенској престоници, испратили према Бару легендарни воз 433 пјесмом "А сад адио". Извјесни Младен Жарковић, жељезничар по професији, је о томе направио видео запис од 3 минута који можете погледати на Yоу Тубе сервису.

Станична зграда на Главној жељезничкој станици у Београду, на чијем челу (из правца Немањине улице) римским бројевима пише  MDCCCLXXXIV, на концептуално решење архитекте Драгутина Милутиновића грађена је око три године, а сама жељезничка станица пуштена је у рад 20. августа по ондашњем или 1. септембра 1884. по новом календару. Изграђена је на месту које је познато као Бара Венеција а које се данас налази у склопу урбанистичке цјелине Савски амфитеатар. Управо из тог разлога, што својим постојањем кочи пројекат садашњих српских власти, "Београд на води", легендарна Главна жељезничка станица на ћошку Карађорђеве и Савске улице, која је дочекала и испратила толико путника, толико војника, толико туриста и авантуриста, љубави и љубавника, студената, успјешних и пропалих, пјесника и курви, оних што су дошли у потрагу за бољим животом и вратили се кући као аутсајдери, али и оне који су успјели и остали, и оне којима је то била само станица за пресиједање према некој далекој европској или свјетској дестинацији, одакле ће се као успјешни или мање успјешни, некад јавити разгледницом, али увијек са истим сјећањем на стару, добру Београдску жељезничку станицу која их је увијек вјерно чекала на старом мјесту.

Нажалост, тамо је више неће бити. Упркос апелима стручњака да јој је мјесто гдје и до сада, зов петродолара је актуелним српским властима био пречи. Наша сјећања, емоције, радости и туге њима ништа не значе и немају никакву вриједност, а ми се, нажалост, више ни за шта и не питамо.

Већина жељезничког саобраћаја измјештено је у станицу Београд центар, познатију као Прокоп, док ће легендарни "Барски воз" са ознаком 433 полазити са станице Топчидер. Драги моји сапутници, до сада сте имали огроман избор да се по силаску на Главну жељезничку станицу у Београду превезете на жељену дестинацију.

Од сада ћете имати само трамвај број 3 који, гле чуда, саобраћа само до некадашње Главне жељезничке станице на Савском тргу 2. Живот је чудо, а сад адио...

 ***********

У прошлу недељу град Бар и неки Барани били су домаћини извјесној емисији комерцијалног карактера а истовремено и гости некадашњег ртс-овог новинара Живорада Николића, који је аутор поменуте шарене емисије. Као неко ко воли свој (родни) град увијек сам за његову рекламу, али не и по сваку цијену. Телевизију на којој је емитована емисија која је требало да представи Бар никада не гледам, нити сам икада био конзумент њених садржаја.

Овог пута сам, додуше у одложеном времену, направио изузетак, који је, на крају, итекако оправдао правило које одавно поштујем. Не знам ко је био наручилац овог "посла" али ефекат је, могуће, контрапродуктиван. С обзиром на искуства са другим комерцијалним телевизијама мишљења сам да је програм из Бара одрађен врло траљаво и аматерски, непрофесионално и прије свега површно. Не знам колико је то коштало пореске обвезнике нашег града али знам да сигурно не вриједи толико. Као што рекох, врло површно и летимице су камере "дотакле" већину сегмената којима се Бар поноси.

Ни ријечи о урбаним знаменитостима и пионирима културне и музичке сцене у нашем граду (да ли их уопште има?!) па би неко са стране, ко гледа и коме је намијењен овај плаћени програм, могао да помисли да је Бар прави сељачки град, без синеплекса или макар пристојне сале за пројекцију филмова, без позоришта, без дворане за концерте, без пристојног рибљег или неког другог ресторана у ужем градском језгру, без умјетничких школа, без градског базена, без правих умјетничких галерија и простора, али и правих а не квази културних садржаја. Ако се свему дода да је цијела емисија у више наврата сјецкана истоветним вијестима и непримјерено дугим рекламама онда је негативан утисак потпун, али може да послужи као добра школа и опомена онима који тако опуштено располажу новцем свих грађана.

 **********

Почело је Свјетско првенство у фудбалу - Русија 2018, на радост већине мушке популације али и бројних угоститељских објеката широм свијета. Фудбал је свакако љепши у добром друштву. Но, већина љубитеља фудбала у Црној Гори је осуђена да утакмице гледа на националној РТЦГ. Кажем осуђени, јер је квалитет слике који се емитује са националне телевизије раван оној из 1968. Мислим да РТЦГ једина у Европи не емитује Х(игх) Д(ефинитион) сигнал преко којег је угођај заиста потпун јер имаш утисак као да си на стадиону. Због заштите ауторских права и немоћи РТЦГ да се избори са тржишном конкуренцијом већина љубитеља фудбала у Црној Гори гледа најлошију слику из Русије, а узгред је принуђена да слуша тоталне фудбалске анонимусе у улози стручних или само коментатора. Неолиберална економија и закон тржишта на крају ће доћи живаца просјечном љубитељу фудбала из Црне Горе, нарочито ако и даље настави да "кочи" слика трипут за полувријеме корисницима Еxтра ТВ пакета, као јуче на утакмици Костарика вс Србија.

 *********

Почео је и 31. Барски љетопис, никад с мање помпе а никад гламурозније. Да ли ће му то помоћи да се издигне изнад досадашњих 30 издања не знам, али сам сигуран, из разговора са бољим дијелом барских интелектуалних кругова, да је наклоност аутохтоних и домицилних Барана већ изгубио. Садашњи Барски љетопис на чијем челу је тренутно особа врло упитних умјетничких домета, коју шира јавност (пре)познаје као водитељку дневне летње емисије на једној еx телевизији једнакој лаком штиву за плажу, и чија је највећа квалификација припадност владајућој клики, чини се да се нема надати успјесима какви су се у најави могли десити.

Барски љетопис је ипак барски и увођење политике и било кога са стране у његове токове и оквире може се погубно одразити на комплетан амбијент али и публику која му је била одана толико година. Не треба заборавити да је публика Барског љетописа рафинираног укуса и да га сваки евентуални кикс или погрешна процјена неког ко није упућен у његову суштину може скупо коштати.

Зато, вратимо уређивачки избор Барског љетописа стручним Баранима који су и до сада свој посао обављали како треба. Имамо ми довољно стручних кадрова да се бринемо о нашем миљенику!

 *********

На 25. Свјетско школско првенство у одбојци које је одржано у чешком граду Брну од 2. - 10. јуна, нису отишли одбојкаши и одбојкашице Гимназије "Нико Роловић" из Бара који су то право стекли побједом на државном такмичењу. Званичан разлог који је навело Министарство просвете је недостатак новца. Срамно!

За државу којој су спортисти најбољи (и најјефтинији!) промотери ово је смијешан разлог. Ни град Бар се као други у низу одговорних није прославио ћутањем и нечињењем. По мом мишљењу, евентуални успјех наших средњошколаца више би одјекнуо и даље би се чуо од било које шаренице или плаћене рекламе. Но, за дјецу треба имати слуха. Нарочито ако су им професори способни а неподобни.

Иначе, на овом такмичењу, у конкуренцији 28 екипа у женској и 27 у мушкој конкуренцији титулом свјетских првака окитиле су се средњошколке из Гимназије "Бранко Радичевић" из Старе Пазове док су средњошколци из Гимназије из Великог Градишта освојили бронзану медаљу.

Можда су и Барани могли до титуле свјетских првака. То никада нећемо сазнати захваљујући вјечитој беспарици кад су наша дјеца у питању.

 *********

Вруће и лежерно љето иште добро штиво као одмор од свакодневних обавеза и релаксацију за добру емоцију. Мој предлог за прве вреле љетње дане у хладу неке баште близу мора је бриљантна књига Џона Стајнбека "О мишевима и људима". Над само 114 страна сигуран сам да ће те се дебело замислити.

А сад адио...

Коментари
snp-ovac
snp-ovac: Bravo Sasa..lijepo i nostalgicno..
19.06.2018 00:36
Risto
Risto: A zasto je izbrisana kolumna sa Jedra???
20.06.2018 17:10
Hrkljush
Hrkljush: Saka car,kralj prvak skoka u dalj!
22.06.2018 12:32
Оставите коментар
Име / надимак:
Коментар:
Издвајамо
Latinična verzija
Пишите нам
Редакција:
redakcija@barskiportal.com

Уредник:
urednik@barskiportal.com
Подијелите садржај на:
Издавач:
Српска народна читаоница - Бар