Потемкинова села и град под Румијом

Ако се узму у обзир досадашње активности на (не)уређењу барских улица и булевара, због којих је саобраћај возила био отежан (а и данас је у појединим дјеловима општине), нажалост, можемо констатовати да „марљиви рад“ и утрошена средства и нису дали за грађане очекивани резултат. Напротив, добили смо улице сличне онима у Алепу и Раки. Посебно се то односи на најстрожији центар града, булевар, а да не говоримо о улицама по секундарним дјеловима града, попут Бјелиша и Барског поља.

Шта, дакле имамо као фактичко стање у граду: Локални властодршци, али неријетко и њихови ментори „са врха“, након дугогодишње експлоатације јавног добра, успјели су да санирају путеве по Бару, и то на невјероватан начин. Резултат је такав да и у случају најмање кише можемо без проблема да се возимо по Бару , али баркама нажалост. У поплави од прије неколико дана у овом граду не би се ни Ноје снашао, уз сву Божју помоћ.

Заправо, поплаве и испупчења на барским улицама и нијесу нарочит проблем локалним бизнис – политичарима који посао санације и реновирања путева повјеравају стручњацима какви си и сами. Они, као што знамо, возе моћне и скупоцене џипове, а просјечни грађани, или они испод просјека, често и немају свој аутомобил, евентуално некаквог „половњака“ или старог четвороточкаша, тако да су научени да трпе... Колико се ко уграђује у „поправке“ путева, преко разних тендера и мимо њих, нека остане тема за неко друго јављање потписника овог запажања.

Но, подсјетимо се само, колико пута су предметни путеви били у функцији уцјењивања бирача у Бару, како би глас дали владајућој структури.

Тренд је да владајућа Демократска партија социјалиста, у неформалној али веома агресивној кампањи пред прољећне локалне изборе у Бару који ће ускоро бити расписани, обмањује грађане по мјесним заједницама како је управо та партија извела инфраструктурне пројекте, примарно „уредила“ путеве, и то тако да би се из њихових политикантских наступа могло закључити да су они дали новац за све те пројекте, а не грађани Бара.

Прате их у стопу њихови коалицини партнери и НВО које као печурке послије кише никоше у најави локалних избора.
И нису спорни само путеви. Стање у Општој болници у Бару, кад смо код нашег града, нешто је боље него у Румунији 1946.године. Па онда у некадашњем гиганту „Луци Бар“. Ако се узме у обзир опште стање у некадашњем привредном центру Црне Горе, нема бољег израза неко назвати га - Потемкинов град.

А знамо, макар већина читалаца „Барског портала“, сигуран сам, да је фраза „Потемкинова села“ проистекла из „делања“ руског војсковође и кнеза Григорија Александровича Потемкина из 18. Вијека, који је правио грађевине и путеве од шперплоче, само споља, како би замазао очи другима, а посебно надређенима.
Можда су овакве идеје проваљене давно гдје је апсолутизам пао, али не и код нас гдје мрак, непотизам, партијаштво и малверзације и даље живе. Овдје гдје су властодршци све дебљи и дебљих џепова, док је све мање грађана који би се могли похвалити и да просјечно живе. Ваљда народ зна шта му је радити у скорије вријеме.

(аутор је члан ОО ДНП Бар)