Савремена политичка криза Црне Горе и рјешења

ПИШЕ: Мр Аћим Вишњић, књижевник

Савремена црногорска политичка дешавања, а трагикомична, још увијек(!) налажу озбиљну анализу узрока и могућих одговора  који би могли, али и морали, унијети новине у цјелокупни корпус најозбиљнијих питања постојања и опстојања Црне Горе.

Актуелна и вишедеценијска апсолутистичка владавина комунистичких и неокомунистичких вазала данас је довела земљу и народ у најдубље сукобе, још увијек вербалне, у њеној историји.

На сцени је црногорски владајући фашизам отвореног и ратничког типа, против Црногораца српске националности. Они су заправо неокомунисти, а њихов фашизам је комуно фашизам, или ратништво против свога народа.

На силу су створене такве подјеле које ће неминовно ескалирати у братоубилачки рат, ако се хитно не нађу начини да  зауставе сулуду трку подјела и започну  најозбиљније разговоре утемељене на фактима  урушавања друштва и државе.

Све је почело братоубилачким ратом 1941. године и сад се хоће тај злокобни антисрпски пројекат завршити голом силом, а то значи и крвопролићем.

Солдатеска актуелних властодржаца је јасно ставила до знања да тако нешто је актуелно, под изговорима угрожености државе, а ту државу у пропаст воде директно они, неокомунисти и њихови инострани налогодавци.

Поред новонасталих држава и нација ту је и Црна Гора, кост у грлу западном политичком кругу, на челу са Ватиканом и НАТО пактом. Нимало занемарљив проблем, укључујући  и нашу опуштеност  пред директним опасностима. Будући да се на челу државе Црне Горе налазе антисрби и да се такав тренд неће тако брзо зауставити.

Све политичке снаге српског народа у Црниј Гори морају мислити на стварање правних механизама који ће искључити вандалско и апсолутистичко понашање свих недобронамјерних појединаца, или партија и странака у Црној Гори, са нагласком на носиоце антисрпских политика.

Уочљиво је да се диктаторски режими и појединци, из мандата у мандат, насилнички односе према српским појединцима и самоуправним заједницама, те је потребно одмах стварати регионалне заједнице, по угледу на Европу и њене позитивне законе.

Тако је, једино, могуће обезбиједити сва национална права Срба у Црној Гори, али и осталих, али прије свега тотално зауставити диктаторску самовољу црногорствујушћег фашизма. 

Познато је како је српски народ изван Старе Црне Горе ушао у црногорску државу, када није постојала црногорска нација и нацистички комунизам.Сви су били Срби и из те логичне истородне, вјерске, културолошке и сваке друге истости проширили су територију Црне Горе, територијално и бројнијим становништвом.

Ко даје право било коме данас у Црној Гори да злоставља, унизује и асимилише српски народ у вјештачку црногорску нацију, исфабриковану из властитог српског национа?

Примјера ради, територија Старе Херцеговине и њено становништво, покривају највећи дио Црне Горе. Ту је и огроман природни и привредни потенцијал, а драстично заостаје у укупном развоју и стандарду од неких дјелова Црне Горе, који јој видљиво експлоатишу огромне ресурсе.

Исто тако стоји са источним великим граничним подручјем бјелопољске и беранске општине, Братоножића, Куча, све до Подгорице.

Тачно се знају територије већинског српског становништва које се морају регионализовати и адекватно томе  направити устав и сви правни механизми који ће беспрекорно заштитити и сигурност државе и народа са националним правима и у врешењу власти и спречавању од црногорствујушће мајоризације. 

А ти црногорствујушћи су углавном из старе Црне Горе, а њихови представници су данас покривени именом и недјелом велеиздајника Црне Горе, фашистом Милом Ђукановићем.

Вријеме је скоро истекло, те стога и хитно треба започети реализацију назначеног политичког програма, који је природан одговор антисрпству, али и искорак за спасење државе Црне Горе.