Ћирилица Latinica
24.08.2020.
Колумне

Сањао сам да сам Мило

Аутор: Редакција 2 Оставите коментар

ПИШЕ: Ранко Бабић

Пакао по цијелој Црној Гори, a највећи, ка вазда, у Подгорицу. Озго упекла звијезда, оздо упекли избори. Наумим да побјежем из ове узавреле модерне еуропске метрополе Монтенегра, макар на два дана, ама баш напланину, скоро на крај овог свијета, у катун, ђе моја стара још издиже онијех два-три говеди и неколико брава, више по навици но по користи, данашње цркавице од негдашње гомиле. Бијаше некад . . .

Нетакнута природа, нетакнута Стара Црна Гора. Не може се аутом скроз до горе, мора подобро пјешке. Једва катун видим одоздо, стопио се са шумом и ливадом, али видим црну прилику како се помјера испред њега, па ми призор затрепери и замути се, док дланом не отрем очи. И прођу ми кроз сјећање слике мене и браће, ђеда и бабе око топлине огњишта, разговора, прича, смијеха, пјесама и гусала, суза криомице, . . . , варенике, скорупа, јардума, качамака, хљеба испод сача . . .

А катун и око њега ка за вакта Турака, острво у мору потопа.

***

- Благош мене ко ми је дошо! ријечима и влажним очима обрадова ми се баба, ка некад, ка вазда, радосна ка таде кад сам први пут свијет угледао.

- Раздвоји нас ова Подгорица! рече с пријекором, који много тога и много кога кори. Ка да она боље види у Подгорицу, но ја из Подгорице. А боље се види поиздаље, а тек поизвише.

- Раздвоји вала, одвратих више одјеком, и тек онда разумједох колико је рекла у те двије ријечи, а ја, омамљен бетоном, асфалтом, трком, новцем, . . . , живим утопљен, мислим да видим а не видим.

***

У сну сам се нешто много преврто и тек предзору мирно заспо.

Из сјене катуна, кроз отворена врата, још сањивим очима гледам како се у даљини ређају планине, свака тамнија од претходне, као кулисе неког огромног театра. Двије кокошке кљуцају понешто из траве на заравни испред врата.

- Добројутро! скоро да викну кад уђе и виђе да сам будан.

- Јеси ли се наспавао, сунце бабино, јеси ли што лијепо сањао?

Увијек смо, као мали, вољели да баби испричамо што смо сањали, па би од тога кренуо разговор а из њега прича која би увијек прелазила у неку другу.

То се временом претворило у обичај, који би започињао овим питањем.

- Предзору сам лијепо и мирно спавао али сам од поноћи имао неке тешке снове, ка да нијесам имао зрака, ни мјеста у кревету, рекох а она се мало намрачи, па приупита

- А што си то сањао?

- Вала, да ти речем, а мучно ми, сањао сам да сам Мило.

Она устаде ка опарена, ка да јој 20 а не 80, па забрза

- Уууу! Куку мене, црној кукавици! Бокстобом и анђели Божји! Ђе њега да усниш?! Помјери се с мјеста! А он ти је грђи у сан но у јаву! Кад ти се он укоти у главу тешко га је избачит. Сотона и здувач!

- Немој тако, смирујем је, чоек ка остали.

- Ну, дедер, испричај што си сањао, припита ме, и даље сва узбуђена.

Сад нијесам имао куд но да причам. И то потанко, јер би одма примијетила да је нешто прескочено. Разумијевала се она добро у сан, увијек бих мислио да смо га заједно сањали.

- Ја мали, ђед Марко (не мој, но Милов) одвео ме у скупштину, међу оне силне, плећате и бркате, ка да су тробојни дивови, са црим капама, црвеним џемаданима, плавим чакширама и бијелим докољеницама, са ливорима за пасом, гледају ме с висока пламеним очима, ка да сам нешто крив, ка да сумњају у мене, један ме пита "Оли ти да будеш добар, а, мали?" а рука му на дршку од ливора. Одржа ђед говор, у њему све Србин до Србина, то сам упамтио, сви му алале вјеру православну, сви вичу аферим.

- Отоле се некако обретох пред Острог, како с Турцима јуришам да га заузмемо, после тешке борбе улећех кроз разваљена врата са зубљом у руци, кад тамо видим Блажа у ропцу, краљевска униформа му сва крвава на прсима, окле он сада ође, не знам што ћу са зубљом, да ли да још палим или да боље видим кроз дим и тмушу . . .  излећех напоље, Василије ме прекорно, а прије бих река сажаљиво гледа са неба, не видим добро, црни дим га мало заклонио.

- Ево не сада ђе ћерамо у камион вреће с гласовима и парама, Роћен вози и намигује, гледај друм, изгинућемо, вичем му, он намигује све једнако, тек ето ти саобраћајна, кад оно кум Мирослав, звани Мирословак, поред њега Дери-Олег, показују ђе да скренемо, виче нека баба, а мешчини е си ти, куме, мртво ти је кумче, прије но си га и крстио.

- А најтеже ми би, ја и Ђедо ти идемо, сва Подгорица занама, све крстови, иконе и тробојке, сјазио се онолики народ. Преко моста на Морачу усусрет ни иде Мираш с Марковићем, иза њих сви наши, на копљима им мјесто барјака тапије манастира, шта ћу ође, питам се, то је моје, вичем им, Мираш ми се смије, искесио, е нећеш вала, потрчим ка њима ал ми се омакне па у Морачу, ладну, литвањску, зрака немам . . . и ту ти се пробудим, вас знојав, ка да су ме баш из Мораче тај минут извукли.

Заћутим, преморен, ка да сам опет сањао и мучио се. Зној с мене капље.

Баба ме гледа, избечила али, зачудо, мирна.

- Мораш ти у Острог. Да то из тебе ишћерају. Да враг утече. Нема ти друге. Одмори се још ође па ћемо заједно.

- Немој, аман ти чиним, то сам само снијевао. Ђе ћу у Острог!? Смијаће ми се попови.

- Неће, Божја ти вјера! Одавно су они престали да се смију. Ђаво се свуђ укотио. Мало их је да га одасвуђ ишћерају.

- А гледала сам ја, непоменутог, на телевизију. Како озго гледа на људе, мало му она висина, но и браду задигне, ка да се на дрво попео. И да је сами Бог, било би му мало. Знам ја таке, све да погине за њега, трепнуо не би, само да је њему добро, за чељаде пет пара не да. Мисли ли на ђецу, на унучад? Кад прича, бечи се и кревељи, шакама грана наоколо, ка мухе да ћера, ка да су му ријечи мало. Помамио се, није сасобом.

Слушам је, бришем зној са чела и мислим

Није лако бити Мило, ни у сну, а камоли на јаву. Ако је мене вако једном, како ли је њему, поваздан? Може ли он бар сањат да је неко други? А залуду богоми.

 

________________

За детаље навода из текста погледати

https://www.in4s.net/govor-nekadasnjeg-predsjednika-skupstine-marka-djukanovica-crna-gora-vjekovima-vodila-junacku-borbu-da-sacuva-posljednju-stopu-srpske-zemlje-srpske-slobode-i-nezavisnosti/ 

https://www.in4s.net/ekskluzivno-sisojev-pojasnjava-kako-je-namjesten-lajcak-za-glavnog-referendumskog-pregovaraca-i-kako-su-kapitulirale-sve-stranke-izuzev-sns-a-video/ 

https://www.in4s.net/ekskluzivno-tajni-razgovori-rocena-i-deripaske-za-otcjepljenje-crne-gore-audio/ 

https://www.blic.rs/vesti/politika/specijalac-za-balkan-ko-je-miroslav-lajcak-slovak-koji-je-nadzirao-referendum-u-crnoj/39yvk9j 

Коментари
Тоша
Тоша: Ене, замисли, и ја сањао тог непоменика. Али ја сам сањао да отворених очију и видио како је већ у Загреб утекао, мада ће тек њима да плати за Конавле и Дубровник, тамо ће на сјецкање, а због злочина који је нанио народу Црне Горе својом криминалном и лоповском владавином нека му суд Бог, иако му је пресудио, но он не види јадник
24.08.2020 08:03
Redar
Redar: Ja gledam na javi kako putuje za tri dana ni on ne zna dje mrcio se.
28.08.2020 00:09
Оставите коментар
Име / надимак:
Коментар:
Издвајамо
Latinična verzija
Пишите нам
Редакција:
redakcija@barskiportal.com

Уредник:
urednik@barskiportal.com
Подијелите садржај на:
Izdavač:
Srpska narodna čitaonica - Bar