ПИШЕ: Драгутин - Дашо Дурутовић, адвокат
Моји први обриси свијести,још у Никшићу, у у улици Баја Пивљанина, мога саплеменика из Рудиница, прво што сам угледао на зиду - била је за мене слика, а касније сам сазнао да је икона човјека са брадом и постригом на тјемену.
Сваку ноћ пред спавање моја баба по мајци Јана Никчевић, рођена Јелић ми је приносила ту икону да цјеливам. Са шапатом је изговарала молитву Пресветој Богородици и томе свецу.
Тај лик са иконе је био Свети Сава, светитељ са ким сам одрстао, гдје сам чујао свакодневно ријечи, о Савинудне, око Светог Саве, Савиној стопи, Савиним куку, води и ко зна колико термина везано за то свето име.
Прађед ми се звао Сава, тако да ме је то име пратило кроз цио живот и дан данас, јер имам братанића Саву.
Неки дан сам чуо да се Свети Сава и Светосавље од стране незнавених и неупућених људи ставља у исти раван са идеологијом фашизма. Онај који је то изговорио вјероватно не зна ништа о оба ова појма.
Данас се толико погрешно третира термин фашизам и ставља у сваки негативан контекст и везује за најцрње категорије, да се чак се и Њемци или цио њихов покрет и партија из времена 1933 -1945 веже за исти.
Незнање, неупућеност, што би рекли преко Дрине - „ниђе везе“. Посебно никакве додирне тачке историјски, временски, идеолошки или на било који начин немају Светосавље и фашизам.
Нешто сам читао кроз живот, па сам научио да су први римски магистрати, пандам данашњим судијама или ближе извршитељима, имали као оруђе за извршења сјекиру која је била омотана снопом прућа (на латинском језику „фасцес“ ). Одатле етимолошки потиче ријеч фашизам настала у Италији 1922 године, манифестована маршом на Рим у коме су чак учествовали официри краљевине Црне Горе, који су били интернирани у Италију и који су одступили из Црне Горе.
Дакле италијаснки идеолози су увели ту ријеч и симболе из старог Рима и одатле термин фашизам.
Моја баба са почетка приче је славила Светог Саву, увела ме је у Светосавље, научио сам химну Светом Сави као дјечак, Свети Сава је симбол свакога дјетета , сваке часне православне куће у Црној Гори, а вјерујем да су га поштовали и данас поштују римокатоличке и мухамеданске куће ђ, јер смо ми етнички исти народ.
Отац моје бабе по мајци је био перјаник, Шоро Јелић, а брат Шћепан, официр Војске Црне Горе , који је одступио као комита -зеленаш и обрео се у Гејети.Тамо је окончао свој млади живот, између осталог због оданости краљу Николи и Црној Гори. Правој сојској и јуначкој Црној Гори која је славила Светог Саву и све свеце из светородне лозе Немањића.
Данас ме вријеђа када се то часно комитско име узима од стране и језика недостојних људи који ништа о томе не знају.
У мојој кући су и дан данас одрења тих комита и њихови чинови и левор „гасер“ који поносно чувам као успомену на њих. Мој прађед је у Озринићима донирао звоно на цркви, нашој правослвној цркви која овдје постоји 800 година, није му сметало што је Светосавска и Српска. Напротив, његово и синово комитовање не искључује припадност српском роду.
Данас у ова страшна времена узимати име Светог Саве и Светосавље као учење првог архиепископа и оснивача цркве са идеологијом фашизма заиста нема никаквог смила. Данас људи не знају ништа ни о коме, не знају како им се звао ђед, скоро су кроз Подгорицу новинари носили слику Марка Миљанова Поповића, показивали и нико није знао о коме се ради. Шта рећи за то?
Ово зло вријеме ће проћи, вратиће се Црна Гора себи и својим правим и истинским коријенима, оним на којим је настала и на којим почива кроз вјекове. Демони увијек нападају на центар, на срце једног народа, а права Црна Гора је била и остала кичма српског народа, јер како рече велики Петар II Петровић Његош, владика црногорски - „Рањеници с Kосовскога боја, населише ова брда моја“...
На крају, моја баба која ме успављивала са иконом Светог Саве сигурно није била фашиста. Прошла је голготу у оба рата, ископала јој се кућа због подјела на Зеленаше и Бјелаше, а и једни и други су били браћа, најрођенија.
Гледам неки дан преговоре. Ко то са киме преговара кукала нам мајка свима...Па не преговарамо са Њемцима, Бугарима, Турцима, него једни са другима. Рођена браћа сједе за столом... Размислите мало гдје смо, да ли је вријеме да се уразумимо сви, без изузетка.
Него: Ко удара тако позо у тишини ноћног мира... То дијете бјеше Растко син Немањин, Свети Сава!