Ћирилица Latinica
16.01.2021.
Колумне

Слово о Побједнику

Аутор: Редакција 8 Оставите коментар

ПИШЕ: Миленко Јовановић

Уистину је претешко човјеку да свједочи о дјелу и животу некога чија светост и свјетлост имају такву моћ и такав сјај какву има неумрли наш Митрополит Амфилохије. Нарочито је то тешко ако се неко осјећа не у потпуности достојним за таквом чашћу која му се ненадано укаже.

Потписник ових редова је управо у таквом осјећању док настаје овај прилог као допринос напору прегаоца Слободана Чуровића Аписа да сабере слова (под)сјећања на личност блаженопочившег Ђеда за потребе зборника који је у изради.

Сјећам се, дакако, првог сусрета с митрополитом, као и свих својих узбуђења која је тај сусрет пратио. Сусрета и разговора који је Митрополит започео и завршио нашим Косовом и нашом Метохијом. И сваки следећи, а било је их је  безброј у периоду дужем од двије деценије, носио је све снажнији печат светог Косова и свете Метохије.

Уосталом, борба за Космет као највећу и непролазну вриједност у Срба, обиљежила је читав његов овоземаљски живот. Сваки његов покрет, сваку његову бесједу, сваки његов уздах, сваки Ђедов поглед и трептај!

Косметом је живио, Космету се исповиједао, Космет нам је чувао молитвом на темељима спаљених цркава, састављањем искасапљених и раскомаданих тијела мучених метохијских Срба, евакуацијом опкољених грађана Пећи у окупацији 1999.године...

Као новинар објавио сам већи број интервјуа са Митрополитом. Не сјећам се да је неки од њих завршен а да у њему није говорио о српском Јерусалиму. И то независно од теме и постављених питања.

Као вјерник пристуствовао сам бројним литургијама које је служио Митрополит. Готово да не памтим да је током литургијских бесједа изоставио да подсјети на значај и светињу Косова и Метохије и на неопходност да слиједимо јеврејски примјер и поздрављамо се на сваком дијелу земљиног шара гдје нас има  са - „Догодине у Призрену“. Све док, како је говорио, неонацистичка окупација најважнијег дијела Србије  - траје.  

У наручју Митрополита тражио сам утјеху и за сваки страх од издаје Косова и Метохије, када год би на тако нешто „замирисало“.

С Косметом на уснама и високо узгигнутим крстом у руци, поздрављао је и благосиљао наш свети владика Црну Гору и Брда откако је био заогрнуо владичанско одијело. Тако једне прилике и у завичају мојих предака, намученом и јуначком Лутову, у Братоножићима.

У безводном кршу  сјећањем на заједничке нам претке и њихове подвиге у прошлим (не) временима,  још једном тада скупа печатирасмо  заједничко, како је волио да каже, косовско и лазаревско опредјељење.

Митрополитова баба Љубица (Грујичина) је управо из Лутова, од Јовановића, па мојој срећи није било краја након што смо много прије дружења на сабору у Лутову 2007. године констатовали и своје релативно блиске рођачке односе.

Није крио Митрополит одушевљење подухватом Светозара Н. Јовановића, почившег адвоката београдског, који је завичају у Лутову оставио, на врху Пиштека, поред осталог и несвакидашњи камен – споменик погинулим Лутовцима (сви који потичу из Лутова, а не само они који су узели презиме Лутовац по мјесту поријекла) од краја 17. вијека до 1945., који је исклесао својом руком, и то у позној животној доби.

Док је стајао на рушевинама огњишта своје бабе Љубице, причао је митрополит с огромним поносом о чувеном лутовском четном барјаку из Битке на Фундини, са 404 зрнобојине (рупе од метка) који се чува у Ермитражу, највећем музеју на свијету, у руском граду Санкт Петербург. Тај барјак, као симбол јунаштва народа Црне Горе књаз Никола поклонио је руском цару. А црногорски књаз и краљ посветио је лутовским јунацима из фундинског боја и стих који је адвокат такође уклесао у стијени - споменику:

 

„А за храброст Лутоваца,

 

Јунаштву им барјактара,

 

Би гудало с удивљењем

 

Стало само у гуслара“

 

Са сваке стране је, дакле, Митрополиту имало по коме доћи да бивствује као највећи међу својим савременицима и завриједи вјечност.

За побједу и слободу Црне Горе изборио се док је још ходао земљом. За коначну побједу на Косову и Метохији и Слободу, потребна нам је, више него икад прије, опет његова помоћ. Својом светошћу и молитвама пред Свевишњим који га је узео под своје окриље, наш ће пресвети Митрополит и ову битку добити као небески предводник армије светих косовско-метохијских ослободилаца.

То знамо јер вјерујемо! Као што је вјеровао и Митрополит и показао нам како се побјеђује!

 

 

 

Коментари
Rada
Rada: Dobro je rekao prije neki premijer Krivokapic za mitropolita naseg - da je najveci u istoriji Crne Gore nakon Njegoša. Tu istinu niko ne može obrisati nikakvom gumicom mržnje. Samo neznaveni, duhovno prazni i đavoimani mogu nešto imati protiv takve konstatacije. Svetac je postao za života, tu nema dileme. Preko 600 obnovljenih i novosagrađenih crkava i manastira.. Pa sve da nista drugo nije uradio pa je za života postao svetac.
16.01.2021 22:36
Сале
Сале : Најежих се од емоција. Слава нашему ЂЕДУ ВЕЛИКОМЕ.
16.01.2021 22:38
Ana I.
Ana I.: Mitropolit je sebe u pisao u najveceg svoga vremena. Imao se rašta i roditi. Čovjek koji je obilježio čitavu epohu. Nije još svjesna Crna Gora kolika je to gromada i koliko je njegov značaj za ovaj narod. Nismo mi baš kao narod zaslužili takav blagoslov da budemo savremenici sa tako svetim i velikim čovjekom.
16.01.2021 23:09
Јасмина
Јасмина: Искрено се и унапријед радујем том зборнику радова о митрополиту који ради добри наш Чуро. Подухват за респект.
16.01.2021 23:59
Jokso
Jokso: Kolega i brate Miško, čitam već treći put za pola sata i uvek me drži emocija kao da prvi put čitam. Nije ovo samo emocija, nego i veoma racionalno poimanje značaja i uticaja života i dela divnog i kako si rekao, neumrlog mitropolita. Mogu misliti koliko si ponosan što je venama Đedovim tekla i krv tvojih predaka Jovanovića. Blagoslov je to, jako jako veliki. Želim ti svaku sreću i dobro zdravlje. Pozdrav iz Gračanice!
17.01.2021 06:37
O MILJENKOOOOO
O MILJENKOOOOO: Miljenkoooo to sto ti i slicni tebi pisete vazi za 35% sta cemo sa ovih 65% Miljenko.Ja sam 70tih isao pod Ostrog kad su dolazili iz bivse Jugoslavije bez obzira na vjeru i naciju da se poklone i traze pomoc od svetog Vasilija slava mu i milost da bi dolaskom djeda i nakaradne velikosrpske politike od 90tih na ovamo to postalo samo srpsko svetiliste isti je slucaj i sa Rumijom sve to ti Miljenko nemozes znati jer si bio na Kosovo. Mustafa Nadarevic, Dzej Ramadanovski, Maradona poslije njihove smrti niko nije jedan ruzan komentar napisao to su legende koje ce vjecno zivjeti u srcima svih bez obzira na vjeru i naciju a sta je sa djedom to je vec upitno. Miljenkoooo reci ovim tvojim strumfovima da mi objave komentar ako si pravi novinar nek se cuje i druga strana. Pozdrav
17.01.2021 12:38
Mevludin
Mevludin: Vi ste baš ono malo...a sve zaboravljate na kletve vašeg đeda i sve ostale nepodovštine.Znam da ovo moje pisanje neće turit ovi urednik, ali eto i njemu da napomenem.Dok god budemo mogli pamtiti sve njegove kletvei nipodaštavanje naroda, za mene nikada neće biti to što je za vas...
17.01.2021 15:45
Jokic jovanovic jelka
Jokic jovanovic jelka: Sa ponosom sam citala ovo sto pises Misko o coveku kao sto je mitropolit Anfilohije, podseto si me na pricu o Lutovu gdje sam rodjena, a istu tu pricu sam slusala od mog oca a tvog djeda Milenka.
17.01.2021 16:04
Оставите коментар
Име / надимак:
Коментар:
Издвајамо
Latinična verzija
Пишите нам
Редакција:
redakcija@barskiportal.com

Уредник:
urednik@barskiportal.com
Подијелите садржај на:
Izdavač:
Srpska narodna čitaonica - Bar