Ћирилица Latinica
26.05.2018.
Колумне

Срби у темељима европске цивилизације

Аутор: Редакција 3 Оставите коментар
Пише:
Хаџи Драгиша Шоћ

Намјера ми је да кажем овом приликом нешто више о српским коријенима. Наравно да је већу студију немогуће обрадити на тако озбиљну тему у кратком тексту, и то тим прије јер се о томе пишу данас томови књига.

Но, трудићу се да будем што је могуће једноставнији.

И, да кренемо...

******************************************************************

Прије више од десет хиљада година, а многи историчари данас тврде и цијелих 12000 година на простру готово цијеле данашње Европе све до сјеверне Африке живио је српски народ.

На истоку те границе су биле све до данашње Индије, прецизније до ријеке Инда.

Били су изванредни ратници и први су користили гвоздено оружје. Својим царством које је представљало до тада невиђено културолошко, технолошко и војно уређење, представљали су први до тада познати прелаз од предисторијских заједница према савременим цивилизацијама.

Ово подразумјева да је то био један огроман народ који никако није могао изаћи из шума, или сићи са планина.

Ако се узме у обзир и српско азбучно писмо, које је за око 2500 година старије од доскора сматраних за најстарија - сумерског или египатског сликовног писма, јасно је да су својим радом и стварањем, много прије од свих других успјели достићи до тада незабиљежен цивилизацијски ниво.

Централни дио тог царстава је био у Подунављу.

Археолошки налази неспорно доказју да је доскорашња владајућа историјска школа тендециозно гријешила на штету Срба.

Нпр., ако су ти представници ватиканско-германске школе учили да се земљорадња развила на подручју мале Азије на око 4000 год. прије Христа, археологија доказује да је то у Подунављу било двије хиљаде година раније.

Тако је и са металом. Исто је и стварањем већих насеља и градова.

Негдје на ширем простору данашњег Београда био је град Сурубат.

Занимљиво је да археологија потврђује да су на простору Подунавља Срби правили грнчарију за око 2500 година прије него што су то радили други.

Исто тако, они су знали да направе теслу, када нико други није, а толико хваљени Египћани једва да су знали исковати и обичну сјекиру.

Врло је интересантно да се на пронађеној грнчарији која је прављена на око 2500-3000 година прије Христа налази крст са четири оцила.

Ово запамтите, јер кад будем писао о српском предхришћанском православљу биће важно ради разумјевања евентуалног парадокса.

Уз све ово ако се зна и за чувено винчанско писмо са 26 слова и гласовном вриједношћу сваког од њих које је за око 2500 год. старије од сумерског сликовног писма са око 1500 знакова, јасно је ко је ударио темеље европској цивилизацији.

На око 3000 година прије Христа, чувено српско ратничко племе Гари - Вари населили су простор касније Грчке.

И прва вјеровања настала су и развила се код Срба.

Уз писменост и религију који су били катактеристике Подунавља, готово по правилу укупан српски замах ширио се прво према Троји и Криту, па онда даље према истоку.

Наравно, касније тај прогрес није заобилазио ни сјевер и запад Европе.

Кад сам већ поменуо чувене ратнике Каре, Херодот пише да су они у своје храмове примали и Људеје и Мезе, сматрајући их браћом!

Ево могућег одговора некима који су ме у ранијим текстовима добронамјерно коментарисали:  Са Хелмског (балканског) полуострва Срби су насељавали Италију, рецимо, град Сербија на рјеци Бистрици, или Троју у Малој Азији.

Занимљиво, али прва Троја је била на око 6000 квадратних километара.

Изузетан значај, као раскрсница свих путева између истока и запада имала је Троја.

Управо ову Троју је Нино Белов разорио и спалио на свом освајачком походу на исток.

 Али о њему и аријанима у следећем јављању.

Коментари
mujo
mujo: samo svemir i srbovanje su beskrajni
26.05.2018 12:39
Suljo
Suljo: U pravu si Mujo- I TI SI SRBIN SAMO TI NISU REKLI KORIJEN. A TI NEUK. UCI. CITAJ NESTO PAMETNO.
28.05.2018 07:35
mujo
mujo : u pravu si brate moj, otsada čitam samo pametna srbovanja! ali brate, brate..., tako šta nepostoji .
28.05.2018 12:15
Оставите коментар
Име / надимак:
Коментар:
Издвајамо
Latinična verzija
Пишите нам
Редакција:
redakcija@barskiportal.com

Уредник:
urednik@barskiportal.com
Подијелите садржај на:
Издавач:
Српска народна читаоница - Бар