Црногорска раскршћа: Народне кухиње и НАТО базе умјесто фабрика

Пише: Драгиша Шоћ - хаџија

Када год на вестима чујем неку искричаву информацију, поготову ако је пласирана без посебног акцента или помпе, обично се добро замислим и покушам да прокљувим ко је пласира и зашто, али ако се иста парола или информација понавља, саме по себи ствари постану јасније, и лако се склопи мозаик.

Дуго се мислим и покушавам да схватим гдје све ове (немогуће, нелогичне и безумне) одлуке и чињења власти у Црној Гори воде и чему. Коме и зашто одговара упорно залуђивае народа са неким узбурканим и мизерним политикантским акцијама актера на нашој сцени у нашем "малом мисту" ?

Зашто нема прогреса, зашто се осим народних кухиња овде не отвара ништа? Зашто ни најстарије генерације "Црногорацах" не памте да су отворили неку фабрику?

Логично да нико и не добија посао у фабрикама, кад не постоје!

Зашто нема чак ни добро организованих пољопривредних газдинстава, или сточних фарми?  Баш ништа и ничега нема што би свједочило друштвени напредак!

Наравно да су први кривци властодршци, али лично не аболирам ни опозицију! Зар је могуће да за тридесет година не предложе нити један закон који би омогућио неки развој, или бар закон који би најенергичније санкционисао употребу и трговину наркотицима?

Било би веома занимљиво слушати дискусију у парламенту! Скупштински живот би био нормалнији и могло би се освему расправљати, а народ би имао прилику да види ко шта преферира од политичара у практичном животу, ко је за истински напредак друштва и народа, а ко против.

Једноставно не постоји амбијент за стварање таквог, вјерујем великој већини грађана прихватљивог оквира функционисања система.

Напросто, живимо у провизоријуму. Тако творевину насталу прекрајањем изборне воље грађана 2006.године зову чак и сви изворни либерали.

Свједоци смо безидејности и апсолутног слепила носилаца јавних функција и актера политичког живота када је у питању однос према будућности народа.

Шта је перспектива Црне Горе? Привреда не постоји, а све моралне, етичке и социјалне вриједносту су изокренуте! И шта нам онда остаје? 

Бар и Кумбор су на извјесно путу да постану НАТО базе које ће донијети са собом оно што су свуда донијеле, а ја те гадости нећу набрајати.

Јасно је да ћемо у "бираном" друштву са Албанијом, тзв. Косовом и Хрватском представљати неки балкански штит према Русији.

Реализација тога ће донијети огромно богатство "бираним" породицама у Црној Гори, а то је све!

Свима осталим донијеће само већ препознате болести медицинске и социјалне.

Али властелинску касту интересују само милионске добити и саморекламирање у адекватном белосвјетском друштву.

Да би се боље схватило, мини електране доносе милионе, и за тај циљ се све ради. Али за фарму крава или зечева, или производњу здраве хране зараде се мјере неким "тричавим" десетинама хиљада за које се нико не отима.

Дакле, шта ћемо имати у будућности? Претворићемо се у балкански штит, али и у мету, свкако.

Нажалост, све чему смо скупа свједоци указује на такав епилог.

(Аутор је учитељ историје у пензији и директор Издавачке куће "Јерусалим" из Бара)