Шоћ: Политичка периферија да повуче кандидатуре, да бисмо скинули јарам с врата

Иако, не волим политику, иако је сматрам прљавим послом (бар у Црној Гори), ова страшна атмосфера ме дотиче, веома!

Посјетило ме ових дана неколико другара, пријатеља чак, са некаквим листама за потписе подршке неким од кандидата за предсједника државе.

У принципу, наравно, да сматрам да свако под законом прописаним условима има право и може да се кандидује за предсједника. Ипак, за неколицину оних који су се већ кандидовали или су то најавили, никако не бих могао дати потпис.

Наравно, то не значи да су мање вриједни од ових који трају подуже. Једноставно, мој национални профил и идеологија којој истински припадам, тако налажу.

И, дешава се да када заиста лијепо и људски покушам да објасним том неком другару - активисти који је дошао за потпис свој однос према овој теми, он лично увријеђен и љут изјури из канцеларије.

Прво се нађем у чуду, јер ми није јасно зашто, а онда промислим : - па ја бих заправо, требао бити љут! Како је могао и помислити да бих ја подржао ту неку, политичку и националну опцију којој не припадам...

Годинама у неким кафанским и безвезним разговорима увијек потенцирам да је једина шанса ове државе заједништво опзиције. То мислим и сада.

Зар је тешко на основу јасних показатеља, (мислим на инфраструктуру, број посланика, чак и оних који су у међувремену промјенили дрес и слично) изабрати једну опцију за стожера и окупити се око ње? Па, ако се побиједи, тек онда договарати власт.

Да, да, окупити се сви, по сваку цијену. Једини критеријум мора бити  незадовољство са ненaрoдном влашћу. Чак и тада су мале шансе за побједу, али ипак највеће.

Сви, баш сви, и шути и рогати, па кад се, и ако се побједи, тек онда дијелити власт!

Најгоре је што су успаљени и понешени великим или малим национализмом многи заузели неки елитистички став, па су постали већи Срби од Светог Саве, католици од папе, или муслимани од сулатана Амида.

Људи окупите се и побједите, ако се може! Послије можемо испољавати своје национализме! Послије можемо сви у власт, не брините се. Има мјеста за свакога!

Има власти код нас колико год хоћете, чак мислим да има недовољно људи за оволико власти!

У складу са властитим начином размишљања  подржаћу оне за које мислим да су центрипетална сила опзиције, а сви нека раде како ко хоће?

Подржавајте и даље политичку периферију и ето нам за вратом ових још 30 година!

(аутор је професор историје и директор Издавачке куће "Јерусалим" из Бара)