Ћирилица Latinica
05.09.2018.
Колумне

Богови у српском језику

Аутор: Редакција 6 Оставите коментар
Пише:
Хаџи Драгиша Шоћ

У српском језику и до данас су сачувана имена богова и њихове одлике.

Бог Сварог није толико моћан као Перун, Световид или Троглав, али их ипак надмашује божанским одликама.

Академик Слободан Јарчевић тврди да је Сварог сунчани бог који је створио небо и земљу!

У легенди се тврди да је створио човјека по сопственом обличју, а створио га је од једног храста и дао му име Дубравко. Његова супруга, богиња Вида је од другог храста створила жену и дала јој име Љубљеница.

У храмовима је био представљен као краљ на престолу, а испред њега су сједела његова дјеца - Сварожићи.

И тада, као и сада су Срби на огњиште стављали храстов бадњак, као симбол духа предака, а у његову част жене су правиле колаче. Машкаре и коледари су одржавани у његову част и то увијек између Бадње вечери и Поклада по садашњем календару.

Његове функције у хришћанству има сам Бог.

Мокош је богиња која је уклањала последице урокљивих очију. Важно је истаћи да је у храмовима увијек била у сједећем положају као и Сварог. Представљена је увјек са раскошном капом на глави, а на дно хаљине били су ликови жена. Прослављала се увијек у вријеме Благовјести, а у њену част су прани и чишћени кипови свих божанстава.

У хришћанству је то Богородица или Света Петка. Перун је најмоћнији Бог код древних Срба. Био је господар муње, грома и ватре, али и земље.

Међу животињама симболизовао га је дивојарац а међу биљкама храст. Под његовим кипом обављале су се литије и приношене жртве, али и полагане заклетве, даване ријечи које су морале бити испуњене.

У хришћанству га покрива Свети Илија и Огњена Марија. Световид је био Бог са четири главе ( симболи  за Перуна, Сварога, Ладу и Мокошу). Био је ратник, увијек приказиван на бијелом коњу са мачем и рогом, са заставама и гуслама као симболима побједе, а у његову славу русалке су прескакале ватру веселећи се прољећу, љети и јесени!

Његови дани падају од Видовдана до Ивањдана, а у хришћанству га покривају Свети Вид и Свети Лазар.

Дажбог је био један од Сварожића и био је бог кише, а и само име је добио по старом српском имену за кишу - дажд! Сам обред призивања кише, сачувао се много вјекова, када се уз пјесму и игру умиљавају њему и моле за кишу тзв . додоле.

Такође су га сматрали за заштитника рудара и представљали га са златном или сребреном брадом и био је најдражи међ свим боговима за Србе. Његова попрсја су увијек украшавали са крстом и четири оцила, а у рукама је држао штап у десној и хљеб и со у лијевој руци.

У хришћанству га представља Свети Сава, због доброте и предусретљивости.

Троглав је Бог са изразитим одликама ратника. Имао је три главе и заштитник је Неба Земље и подземног свијета. Његово вријеме је између зиме и прољећа.

Представљан је са мачем, сједлом, и рогом што је обавезно код сваког ратника.

Прескакање ватре уз игру цику и пјесму су обреди у његову част. Вађење врелог гвожђа из вреле воде су биле обавезе окривљеног и то се везује за Троглава. На свим киповима овог бога је био уклесан и велики мач, што симболизује његову снагу.

Неријетко су великим планинама давана његова имена. У Хришћанству њега покривају Свети Михаило и Гаврило. Воден је бог- заштитник воде, морнара и рибара.

Обичаји у славу овог бога сачувани су и до данашњих дана. Поред неке од текућих вода су се палиле ватре, прескакале и уз пјесму и игру се славило његово име. Жене су плеле вијенце од цвијећа, док су мушкарци прескакали ватру, а жене су вијенце пуштале низ воду исто као и дашчице са понудама у виду колача и друге хране у жељи да их пронађу они који немају ништа.

Момци су дјевојке бацали у воду, а затим и сами скакали на прво годишње купање у текућој води, што упућује на хришћанска крштења и пуштања крстова низ ријеку, као и на богојављенску водицу или свету водицу која се носи кући и користи као лијек.

Овог бога у Хришћанству покривају Свети Никола и Ђорђе. На постољу бога Водена је увијек изрезбарен брод, а по средини морска сирена, док у десној руци држи трозубац, а у лијевој удицу са упецаном рибом.

Код Германа га зову још и бог Один!

 

(Аутор је професор историје и директор Издавачке куће "Јерусалим" из Бара)

Коментари
Goran
Goran: Drasko, ja sve ovo sto pises podrzavam, ali ovo je care lokalni portal, pisi nesto o Baru, o njegovoj istoriji, skroz iskaces iz svega, daj brate Srbuj,imas toliko tema...
07.09.2018 09:58
Izvor
Izvor: Molim za izvor, naslov knjige, bilo šta?
07.09.2018 14:01
St.Bar
St.Bar : Molim redakciju da nam odgovori kakve veze tekstovi ovog,, Uvazenog" profesora koji pise o svemu samo ne o Baru baranima CG Crnogorcima a portal nosi naziv Barski Portal koga ovo uopste interesuje i dali ste vi iz redakcije procitali i jeda tekst do kraja prosto sumnjam
08.09.2018 14:34
Za Srpski portal
Za Srpski portal: Imam predlog za srpski portal .1.napisati spisak onih koji smiju komentarisati Draskovo srbovanje.2.objavljivati sve komentare nepraviti selekciju.3.poceti naplacivati komentare pa ko hoce da plati neka pise ostali neka citaju.4.komentar koji uporno nece nekome da objave da daju objasnjenje zbog cega to rade.5.ovo sto sam napisao srpski portal nisam jedini citam redovno vas portal i sve kolumne koje je napisao Gos..Soc ja mislim da mu ni u Nis Cacak Valjevo Kraljevo nebi objavili ovo sta mu vi objavljujete pa razmislite malo o ovim predlozima a ponavljam jos jednom da bi bili ravnopravni najbolje je uvesti placanje i vicete imati koristi a i neki basibuzukovici se vise nece javljati da iz dosade lapardaju .Pozdrav.
09.09.2018 09:38
Za portal
Za portal: Hvala sto objaviste ovaj komentar ali mogli ste napisati par rijeci sta mislite o tim predlozima kao i razlog zasto uporno odbijate da objavite dva komentara jedan za Draska nimalo uvredliv i drugi za Raicevica takodje nikog ne vredja samo gola istina e ako koga istina vredja to je njegov problem pozdrav za redakciju
09.09.2018 12:46
HAHAHA
HAHAHA: vi ste prekrizena nulaaaaaaaa
09.09.2018 23:31
Оставите коментар
Име / надимак:
Коментар:
Издвајамо
Latinična verzija
Пишите нам
Редакција:
redakcija@barskiportal.com

Уредник:
urednik@barskiportal.com
Подијелите садржај на:
Издавач:
Српска народна читаоница - Бар