ПИШЕ: Ранко Бабић
Кад ономад у Црну Гору
уђе ђаво,
постаде Монтенегро.
Истерати га може само Црква.
Она права и славна.
***
И ето, колико јуче,
наш Ђедо, препознаде
демона у Милу,
и савјетова га да се крсти,
не да спаси маст и власт,
но да прими људскост.
У Острогу, светоме,
ђе Блажо погибе 43-ће,
бранећи светињу,
од некрсти.
***
А ђаво је врашка ствар,
шири се жешће од короне,
Најлакше га ријеч преноси.
Сокоћала приде.
У ријечи зло и добро.
Лијечи и трује.
Кроз молитве и литије
враћају се залутали огњишту.
Зна ли Мило ђе је његово?
***
Наш Ђедо!
Нема љепшег и топлијег
имена за владику,
но кад народ крсти.
Ко Бог да крсти.
Свет си и без канона.
Глас народа је глас Бога!
Чак и преко мора се чује
Vox Populi, Vox Dei.