Piše:
Обиљежавањем предмета, ствари, људи и животиња разним знацима у прадавним временима никако не значи појаву писма.
То цртање слика или ликова је уствари сликопис.
Писменост се јавила у три главна центра. Интересантно да се увијек радило о сливовима великих ријека - Тигар и Еуфрат, Нил и Дунав.
На обалама Тигра и Еуфрата су живјели Сумери и то је сумерска писменост , а на обалама Нила су Мисирци - Египћани и то јесте египатска писменост.
На обалама Дунава су Срби и то је српска писменост.
Даљим усавршавањем и развојем писмености дошло се до слоговног писма, што значи да је један слог означен са једним знаком. На крају се са слогописа стигло до словописа, гдје један знак обиљежава један глас.
Е сад, у Египту сликопис никада није превазиђен, осим што је стално усавршаван. Сумери су стигли до клинастог писма и ту су остали трајно, а једино су Срби стигли до азбуке, гдје један глас чини једно слово.
Колико је стара српска писменост најбоље свједочи то да када су Срби располагали са азбучним писмом Египћани и Сумери су тек почињали са сликописом.
Најстарији запис на српском језику, за који се зна до данас написан је на глиненој плочици из 5700. год. прије нове ере у Татарији, мада се са сигурношћу може рећи да је постојало и више миленијума прије, али нити је постојало адекватно мјесто за чување, нити су тадашњи Срби мислили да је то посебно важно.
Истина је да потпуно савршену писменост имамо из времена "винчанске културе" око 5 500 год. прије нове ере!
Ово писмо се зове древна Србица. Из ње су се развијала сва остала европска писма, али и нека од писама Азије и сјеверне Африке! Древна Србица је прво стигла у Асирију гдје је донио Нино Белов на свом походу на исток, али се она данас назива арамејском, а то име су наметнули западни историчари развијајући од сорабски, сарабски, сарабејски, арабејски, арамејски!
Из Асирије се Србица проширила на Феникију а одатле у данашњу Италију гдје је донесоше Рашани или Расени, данас препознати као Етрурци.
У првој половини првог миленијума из Србице је настало грчко писмо, а послије њих Србицу усвојише и Јевреји и Римљани, те уз њих и неки мањи народи.
Јеврејско писмо из 875 год. прије нове ере је уствари чиста Србица.
Они су наиме, као и грци узели наше бројчане скале.
Римска латиница се развила из Србице! Азбука Роданије, или даншње Француске је Србица. Чак и Копти, потомци старих Египћана су такође усвојили Србицу.
Готска азбука је уствари Србица, јер су Готи - Гети уствари српско античко племе. Ђурђијанска азбука је такође Србица уз незнатне разлике у закривљености слова.
Мало вас зна или није никад ни чуло за РУНЕ- тајно писмо, а има их и њемачких и енглеских, све изведено из Србице!
Србица је стигла и до Индије, гдје је од ње настала браманска писменост.
Србица је и у Асирско и Медијском царству била званично писмо.
Србин Лино Рашанин је прилагодио Србицу за Грке и створио им писмо. Напис на Енејевом гробу који је пронађен у Италији и који потиче из 1150.год. прије Христа написан је древном Србицом!
И само римско писмо је била готово копија Србице, али су касније нека слова мијењана, а то је рађено највише у доба Ханибала који је био Рашанин - Србин, па су Римљани у великом бијесу и страху од њега много тога мијењали и много српског протјеривали из Рима.
У раном Средњем вијеку су се по сјеверу Европе развила и нека писма из Руна, али су то све прилагођене варијанте Србице, међутим никако не, нека аутентична писма.
Кирило и Методије су креирали "кирилицу" све до 16. вијека када је замијјењена ћирилицом, јер је кирилица изазвала праву пометњу у комуникацији и трговини, како сам у једном од ранијих текстова објаснио.
Све до 19. вјека и увођења ћирилице, глагољица је била у употреби.
Ћирилица има 30 слова за 30 гласова и данас се каже да је она створила Европу и европску писменост.
(Аутор је професор историје и директор Издавачке куће "Јерусалим" из Бара)
