Ћирилица Latinica
04.10.2016.
Култура

Владо Лукшић: Цркве с два олтара наша највећа драгоцјеност

Аутор: Редакција 0 Оставите коментар

Ово је, заправо, прича о томе како Сутоморе није само мјесто уз пругу до којег се од Подгорице стиже возом за свега два еура. А и о томе како није ни само мјесто “мало прије Бара”. Ништа од тога. Али, како Сутоморе у животима многих у Црној Гори важи за “мјесто под сунцем свих наших љетовања”, па макар и оних на један дан, засигурно заслужује нешто више пажње. Нарочито када још завирите у странице његове историје. Зато... “Сутоморе је старо и лијепо мјесто. И о њему су почетком 20. вијека предивно писали Ћирил Ивековић и Вјекослав Новотни. О љепотама плажа, предјела и честитости овдашњих људи“, започиње причу за Портал Аналитику о Сутомору Владимир Владо Лукшић, данас пензионер, аутор неколико књига о спичанском крају. Самим тим, прецизности у причи не недостаје. “У географском смислу, простор Спича подразумјева територију од ријеке Жељезнице са источне до Куфина са западне стране, површине 38 километара квадратних. Највјероватније је име добио од латинске ријечи хоспитиум, свратиште, коначиште. Понајприје због услуга смјештаја које су путници намјерници и трговци који су ишли за Скадар, Цариград, али и за Дубровник и Задар овдје могли користити”. Област Спича, уз Сутоморе, чине Мишићи, Ђурмани, Папани, Заграђе, Ђенђиновићи, Миљевци, Брца, Царевићи, те Шушањ Горњи и Шушањ Доњи. У новембру 1880. године овај крај чинило је 531 домаћинство. Овдје се тешко живјело, а људи бавили сточарством, повртларством и маслинарством, као основним дјелатностима. Тек, за стоку и уље, продајом или размјеном, набављали су брашно, со, петролеј, платно за одјећу... Трговине су се најчешће обављале у Старом Бару, нешто касније на Пристану, дијелом у Скадру, затим у Петровцу и крајем 19. и почетком 20. вијека у Сутомору.

 

“Управо због сиромаштва, људи су одлазили у печалбу. Ишло се највише у Цариград и Атину. Послије и у Београд, Париз... Остало је да се прича како су људи до Цариграда одлазили у групама, по њих петнаестак, пјешке. Путовало се 27, 28 дана. Ставе у торбицу мало сира и сланине и... тако су путовали. У Цариграду или Атини углавном су радили као баштовани, послужитељи, пазикуће, зидари, кувари... И брзо су учили језике, па су многи од њих знали и по пет или више језика. Чак, то је било и карактеристично за овдашње људе. Митар Вуксановић је знао седам језика. Радио је као шеф рецепције у хотелу 'Аргентина' у Дубровнику. Па, Нико Лукшић, који је због знања језика и добио надимак Консула (конзул). Или Иван Маџар, чувени геометар који је са Њемцима трасирао пругу кроз Малу Азију”, каже Лукшић. 

Он прича како је прва кућа у Сутомору подигнута 8. јуна 1851. године. И да је припадала Петру Обрадовићу. Заправо, он је прво направио магацин у којем се чувала роба преузета са бродова. 

“Обрадовићи су имали брод који је пловио чак до Малте и Млетака. У Венецији су имали своју 'верицу' да привежу брод. Кућа Обрадовића је касније дограђена да би се обезбједиле просторије за породицу. Ипак, у земљотресу 1905. године је срушена. Петров син Филип је касније саградио нову, знатно већу кућу. Сутоморе се брзо развијало. Прво Обрадовићи, Занковићи, Ђенђиновићи, Лукшићи, па нешто касније Хрватини, Вассе, Мариновићи и други, подизали су куће. Биле то обично спратне куће. У приземљу би била догања (магацин), а на спрату стан. За релативно кратко вријеме подигнуто је првих 18 кућа. Уз прве куће, већ 1880. године, отворена је и прва шесторазредна основна школа. У ствари, прва школа је била смјештена у кући Франа Занковића, а нешто касније у кући Матије Бркана, па послије и у кући Илије Маџара. Чак је и Општина била у приватној кући, код Анта Шкуртића. Но, како би се обезбједили бољи услови, а и избјегло плаћање кирије, одбор Општине Спич, тада већ као дио аустроугарске монархије, одлучио је да узме зајам за изградњу школске и општинске зграде у Сутомору. Тако је и учињено. А зајам је подигут код Чешке банке у Прагу. Темељи су постављени 1908. а школа изграђена 1910. године. Иако се памти да је први дјецу подучавао Иван Живанов Зградић, који је у Цариграду завршио “основне француске школе”, како се то већ тада звало, за првог школованог учитеља важи да је била Антица Антонета Маџар, удата Дабиновић. Она је завршила Женску учитељску школу у Дубровнику. У Сутомору, остала је упамћена по дивној нарави и лијепој појави. И била, укратко, обожавана”, објашњава Лукшић. 

Кроз причу и уз осмјех, Владо Лукшић се присјећа и једне њене особине: “Није славила ниједан празник. Чак ни Нову годину. Али зато јесте 8. март. Послије ње, учитељи су били и Саво и Петар Поповић који су школе завршили у Задру, као и Франо Никић, из Шушања, којег су стипендирали мјештани. Касније, на мјесту прве сутоморске школе настао је хотел “Созина”. Једна од незаобилазних грађевина у Сутомору је и фонтана Веља вода. Датира из времена Аустро-Угарске и тада је направљена у склопу инвестиција монархије. Из ње је текла изворска вода. Плус функција - за потребе пића, прања веша и, наравно, расхлађивања. За Сутоморе, неизоставно је напоменути постојање тврђава Табија, коју је 1862. године саградио Мехмед паша и чија је обнова у припреми, као и тврђаве Нехај, гдје су се снаге Отоманске империје предале у вече 16. децембра 1877. године, ‘између 21 и 22 часа’”. 

За Сутоморе, као и за цијели спичански крај, посебно је важно истаћи постојање двоолтарских цркава. Једна од њих је црква Свете Текле, или по овдашњем говору Свете Ћекле. И вјероватно ће се многи сложити да представља симбол овог краја. Подигнута је на прелазу из 13. у 14. вијек, у славу ранохришћанске мисионарке и мученице. Ова црква је једнобродна грађевина, зидана од притесаног камена, а покривена двоводним кровом од камених плоча. Историјски је споменик и има статус гробљанске цркве. Двоолтарска црква је и Свете Петке у Спичанском пољу, а биле су и црква Светог Димитрија у Нехају и црква Свети Роко, на излазу из Сутомора. За најчувенији овдашњи манастир сматра се манастир Свете Марије Ратачке, или бенедиктинска опатија Свете Марије на Ратцу. Овај дио приче подразумјева и запостављеност, а њена заштита, обнова, конзервација и ревитализација ће, кад-тад, морати бити ријешавани. 

У прилог томе слиједи и закључак Влада Лукшића: “Сутоморе је до средине педесетих година прошлог вијека било изузетно лијепо приморско мјесто. Након тога је дошло до промјена које су одредиле његов садашњи изглед. Једноставно, Сутоморе се могло боље заштити. А управо његова културна баштина се није штитила. Није било чистог развоја. Ни са еколошког, ни са економског, а на крају крајева ни са моралног становништа. А засигурно, Сутоморе због своје историје заслужује много боље”. 

ИЗВОР: Портал Аналитика

Оставите коментар
Име / надимак:
Коментар:
Издвајамо
Latinična verzija
Пишите нам
Редакција:
redakcija@barskiportal.com

Уредник:
urednik@barskiportal.com
Подијелите садржај на:
Издавач:
Српска народна читаоница - Бар