Ћирилица Latinica
29.08.2018.
Култура

Завршени "Дани Заграђа", Бранко Станковић и пјесници одушевили бројну публику

Аутор: Редакција 9 Оставите коментар

На препуном платоту „Виле Ћетковић“ у Сутомору синоћ је одржано филмско-поетско вече у чијем средишту је био документарни филм „Најмлађи каплар на свету Момчило Гаврић“, аутора Бранка Станковића, филмског ствараоца, аутора и уредника познате ТВ емисије „Квадратура круга“ (РТС), уједно најнаграђиванијег српског новинара. 

Својим стиховима родољубиве поезије наступили су потом пјесници Ранко Радовић, Невен Милаковић, Светозар Ђуришић и Бранко Зрнић, а бирану поезију уз гусле пјевао је Раjко Радовић из Друштва „Иван Црнојевић“ са Цетиња. Пјесму „Осветници“ Димитрија Јефтовића надахнуто је казивао глумац Драгиша Симовић. Своју тачку имао је и глумац которског Театра 303 Драган Буздован.

Програм завршне вечери 24. по реду „Дана Заграђа“ водила је новинарка и водитељка Соња Клисић.

Након што је емитован његов филм, Бранко Станковић је у обраћању публици казао да је почаствован што су га организатори тако посјећене манифестације као што су „Дани Заграђа“ позвали да заједно са признатим пјесницима „спусти завјесу“ на исту.

„Ево, видјели смо сви скупа каква је била судбина најмлађег подофицира свих времена на свијету – Момчича Гаврића. То је у суштини прича о нама, о народу са наших простора, односно о менталитету који често није за истицање“ – казао је прослављени ТВ стваралац.

Иначе, Момчило Гаврић (Трбушница, Лозница 1. мај 1906), из Станковићевог документарног остварења,  је био поднаредник Шестог артиљерског пука Дринске дивизије и најмлађи подофицир на свијету у току Првог свјетског рата. Био је учесник Солунског фронта гдје је и рањен. Послије Церске битке, 1914. године, са осам година је стекао чин каплара, а војвода Живојин Мишић га је на Кајмакчалану, 1916. године, у десетој години унаприједио у чин поднаредника.

Рођен је 1. маја 1906. године у Трбушници код Лознице као осмо дете Алимпија и Јелене Гаврић. У почетку Првог свjетског рата имао је непуних осам година.Почетком августа 1914. године аустроугарски војници из хрватске 42. домобранске пешачке дивизије (позната и као „Вражја дивизија“)  су му убили оца, мајку, три сестре, четири брата и бабу, а кућу запалили.

Он је преживио захваљујући оцу који га је послао код стрица да нађе запрегу. Оставши и без породице и без дома, пошао је на Гучево да тражи српску војску.Пронашао је Шести артиљеријски пук Дринске дивизије којим је командовао мајор Стеван Туцовић, брат Димитрија Туцовића. Када им је испричао шта се догодило војници су истог дана осветили Гаврићеву породицу, а он је постао војник у њиховим редовима.

Мајор Туцовић је наредио војницима да сваког дана дају Гаврићу да опали три пута из топа да би на тај начин осветио своју породицу.

Послије рата похађао је гимназију „Хенри Рајт“ у Фавершаму, а затим је завршио графичарски занат и обуку за возача у Београду. Оженио се Косаром са којом је радио у фабрици хартије „Вапа“ у Београду.

 

Занимљивости

Док је био на одслужењу војног рока у Славонској Пожеги, 1929. године, Момчило је доживио непријатности и хапшење од официра Југословенске краљевске војске, иначе бивших аустријских официра, јер му нису вјеровали да он има већ четири ратне године иза себе и да је носилац Албанске споменице.

За вријеме Другог свјетског рата њемачки окупатори су га два пута затварали у логор, а пред стрељачки строј изводили су га и партизани. Након рата, у вријеме политичког пријатељства југословенског предсједника Јосипа Броза са албанским предсједником Енвером Хоџом, Момчило је био хапшен и од ОЗНЕ,  због јавно изреченог става „да нам Албанци нису браћа“.

Велика добротворка Лејди Пеџет звала га је српски витез, а Грци су му поставили златну плочу на Крфу.

Француски предсједник Митеран му је 1985. године додијелио орден, а генерал Лепардије рекао: „Штета што нисте били француски војник, имали бисте споменик на Јелисејским пољима“.

По најмлађем савезничком војнику у Првом светском рату Момчилу Гаврићу добила је име улица у Београду, у насељу Степа Степановић.

Преминуо је у Београду, 28. априла 1993. године.

 

Коментари
Vale
Vale: Vise je publike bilo sinoc u Zagradje nego sve zajedno da se sabere na Barski ljetopis. A opstina Bar ni centa ne daje za najznacajniju manifestaciju kulture koju imamo, dok barskom ljetopisu samo trpaju, a to je sve samo nije barski ljetopis. Dodjite u Sutomore u Zagradje da ucite sta je kultura i da vidite koliko je naroda i sto narod voli !!!
29.08.2018 11:08
1918.
1918.: Дани Заграђа су одавно синоним за културу у Бару. Хвала Богу да постоје !
29.08.2018 11:09
St.Bar
St.Bar: Da nevidjeste kojeg rodjenog baranina ili nedaj boze 100%Crnogorca pokupe se ti vikendasi paradajz turisti jeli bog dao kad je nesto dzabe a CETKO je pravi domacin i on to vuce na svoja ledja nek on jednu godinu odustane i dani zagradja ce se ugasiti a sto bi barska opstina finansirala nesto sto nema veze sa barom a na vasu zalost barski letopis je nesto drugo to je vama tesko objasniti ali dobro je da postoji i jedno i drugo pa ko sto voli nek izvoli svaka ptica svome jatu leti E VIVA MONTENEGRO
29.08.2018 11:27
Drndoje
Drndoje: Ti St.Bar si bolesnik. Tezak. Nema ti spasa magare. Imas veze sa Barom kao moja Crmnica sa Indonezijom. Sveto Djurisic je blistao sinoc, legenda pjesnicka, od junacke kuce Crmnicke. Djurisicu mlad majore, komandante Crne Gore.
29.08.2018 12:17
St.Bar
St.Bar: Drndoje stara magarcino na cemu si ja nisam spomenuo Sveta Djurisica a za tvoju informaciju radili smo zajedno dok nije otisao u penziju i imam knjigu sa posvetom koju ti nemas a i sto ce ti kad je to za tebe tesko stivo nego jeli bilo sinoc kod mog prijatelja Cetka legende kakve brlje da se ucutucis i onda ti naum padose majori nema majora Krsto Popovic Zrno kakvi majori i bakraci pa u tu tvoju crmnicu je na tvoju zalost uvijek vise bilo partizana nego cetnika a i sad je tako ajd ugurala pa kad se otrijeznis pozdravi Sveta legendu e kolko smo mi brlje popili dati je znat bez obzira sto se politicki razilazimo ada nije nas sve jedna majka rodila E VIVA MONTENEGRO
29.08.2018 12:54
Za drndoja
Za drndoja: Ima vas dosta kojima je milija tudja kuca od svoje kupi kartu u jednom pravcu pa za srbiju jer ovde vise ti tvoji komandanti nece komandovati na tvoju zalost a i nadimak ti je dobar drndoje prdnoje prdnuli ste u cabar
29.08.2018 12:59
Принцип
Принцип: Чита ли ова смрда од Ст Бар пјесму "Пјесник и вила" и зна ли како је наш суверен вјенчао српско море са Слободом Црне Горе ? Дрндоје, добро дрндаш овог коња ... Класична нека будалетина необразована.
29.08.2018 13:15
Za ovog principa
Za ovog principa: Pa ovaj portal ne sluzi da jedni druge vrijedjamo a drugo kako te nije sramota da koristis taj nadimak znas li koje bi PRINCIPprocitaj hajvanu ovaj tvoj mali tekst kolko si tu upotrijebio uvredljivih rijeci ali sta ocekivati od nepismenog buzdovana a procitaj dobro i ti i ovaj drugi buzdovan prdnoje moj prvi tekst ja nisam spomenu ni sveta ni bilo koga nego je bilo rijeci o barskom letopisu i danima zagradja a sto ste vi nepismeni to je vas problem ako je neko budala nepravi mu se drug ili blago tome ko rano poludi bar mu zivot prodje u veselju i bez laprdanja vise dosta je bilo za danas i mijenjaj nadimak ne stoji ti
29.08.2018 14:35
Arci
Arci: Nekad bilo srpsko more nikad vise zaboravite i more i 1918 mozete samo da sanjate i vredjate ljude po portalu al to govori o vama ja se nemogu spustiti na vas nivo kao ovaj st.bar ali ga u svemu podrzavam i molim redakciju da ove prostakluke sankcionise jer taj ulicarski recnik samo moze da vam ugrozi vrlo pozitivan rejting pozdrav za sve ljude koji normalno razmisljaju i nikog ne vredjaju
29.08.2018 16:00
Оставите коментар
Име / надимак:
Коментар:
Издвајамо
Latinična verzija
Пишите нам
Редакција:
redakcija@barskiportal.com

Уредник:
urednik@barskiportal.com
Подијелите садржај на:
Издавач:
Српска народна читаоница - Бар