"Заклетва" метохијског страдалника Пуца Драгићевића

Међународно удружење књижевних стваралаца и умјетника „Неказано“ из Бара објавило је девету књигу поезије метохијског страдалника и пјесника Радомира Пуца Драгићевића под називом "Заклетва". У осврту на најновије Драгићевићево остварење и његовој непресушној љубави и оданости према окупираној Метохији Лабуд Н. Лончар, у име издавача, написао је:

„Ове ноћи нек’звијезде клекну, на трагове крви и пепела“

Пјесмом о Светом писму Радомир Пуцо Драгићевић у својим пјесмама почиње причу о страдању народа на Метохији, не кријући преживљели бол за кућним прагом, својим најмилијима и њиховим изрованим гробовима. О болу који још увијек траје и трајаће. О безумљу свјетских силника у беспоштедном сатирању и сатанизацији једног читавог народа, о његовом протјеривању са вјековних огњишта, гдје исти моћници и њихове слуге фалсификују историју и кроје неку нову "истину".

Њихова лажна истина код слободољубивих људи  као што су Пуцо и његови пријатељи неће никада заживјети. Пуцо на њему само својствен начин у својим пјесмама не крије ни Бол, ни Љубав, ни Наду а све у маниру старих народних пјесника Косовског циклуса. Оних који су обиљежили наше дјетињство и одрастање. И који су обликовали нашу мисао. Поред својих сличних трагедија пјесник пјева о разореним манастирима и светињама које су препуштене, поред свјетских моћника, на милост и немилост онима који пале манастире, ископавају гробове, руше споменике. Поред свега тога пјесник вјерује чврсто у повратак на Метохију и у побједу истине.

У овој књизи Пуцо нам се открива као њежан отац и супруг, не стидећи се да опјева и љубав према Жени, а то је оно што одавно није примијећено на нашим просторима када је ријеч о оваквој врсти поезије. Пуцо крајње њежно дијели успомену на своје најближе, који су остали у Светој Метохијској земљи, који чекају на Васкрсење и повратак свом Дому.

Посебно задивљује чињеница да Пуцо у својој књизи не заборавља своје пријатеље који на сличан начин оплакују Свету земљу. Он по први пут у својој књизи уноси мишљење својих пријатеља и пјесника о његовој поезији и његовом лику, дајући им на значају и исказујући поштовање према њиховом мишљењу. Стога ми, као издавачи, нијесмо ни жељели вршити исправке тих коменатара а који су углавном коментари са друштвених мрежа. Оно што Пуца чини добрим и великим човјеком је баш то његово истицање мишљења пријатеља а не себе, што је данас ријеткост.

Радомир Пуцо Драгићевић је овом књигом додао још један бисер у Светом Косовско – Метохијском цилусу борбе за истину и правду. Надам се да ће неке нове тј. младе генерације моћи из Пуцовог казивања да себи створе исправан пут као што већ раде његови унуци.

А мој осврт на ову књигу и дирљиву поруку Метохијским страдалницима као увјеравање да нијесу залудно страдали завршавам пјесниковим ријечима:

„Срећна суза што вас ноћас жали,

Срећна рука, к'о птица на грани,

Јер од свега, остало је само,

Да вас мртве моје слово брани“

О АУТОРУ:

Радомир Пуцо Драгићевић, рођен 1947. год. У Бањици (Бања Илиџа) код Пећи, општина Исток у Метохији. Основну школу завршио на Бањи, гимназију у Истоку и Пећи. Радио у „Космет – превозу“ из Пећи а затим у Земљорадничкој задрузи у Добруши. Принудно изгнан из своје куће са осталим српским породицама из Метохије средином јуна 1999. године, након злочиначке НАТО агресије и окупације тог дијела Србије.

Живи и активно пише у Будви. Пуцо је почео да пише пјесме у раној младости. Објављивао је почетком седамдесетих година у локалном источком литерарном листу „Светлост“. Члан је међународног удружења књижевних стваралаца и умјетника „Неказано“ из Бара.

Објављене књиге: „Кости греје земља Метохије“, „Метохијски безгробници“, „Од пепела споменици“, „Крвави трагови“, „Убијени прагови“, „Метохијо сретни сина“, „Не прати ме са сузама“ и „Покријте ме са пепелом“