Из историје Бара (1): Град под Румијом највећи процват у култури и образовању постигао у немањићкој Србији

У књизи "Барска Гимназија - храм знања", аутора Миленка Ратковића, гдје се говори о школству и култури у прошлости, наводи се, поред осталог и следеће:

"За 180 година, колико је барски крај био у саставу немањичке Србије, није било много ратова, па је у то вријеме постигао највећи процват у култури и образовању."

Такође, у истом дијелу књиге, познати књижевник и дугогодишњи директор барске Гимназије, пише о легендарном Раду Неимару.

"У то вријеме живио је и градио легендарни Раде неимар. Народни пјесник у балади "Зидање Скадра" каже да Раде неимар руководи са три хиљаде градитеља Скадра. Што они дању граде, то вила ноћу разгради. Но, без обзира на неиисторијску основу ове пјесме, наимар Раде је стварна личност. Родом је из Бара, а зове се Раде Боровић или Боројевић (по оцу Бороју). Рођен је око 1335.године. Потиче из породице познатих  градитеља и клесара. Родоначелник те каменорезачке породице је Радоје Бјелмужевић. Он се 1335.године обавезао да ће изградити 40 конзола од корчуланског камена, а годину дана касније, са сином Боројем Радивојевићем и још двојицом Барана, обавезује се да изради 24 врата од корчуланског камена на општинским кућама у Дубровнику. У документима се јавља двојни облик имена Бороје и Бероје, као и краћи и дужи облик презимена његовог сина Боровић и Боројевић. Понегдје се Бороје помиње као Борко.

Раде Боројевић је стекао највећу славу од свих барских градитеља. Изградио је многе значајне и велељепне грађевине. За кнеза Лазара подигао је манастир Љубостињу 1387-88.године и као протомајстор уклесао своје име на прагу портала. Постоје основане индиције да је његово дјело и манастир свете Богородице на Новом Брду код Приштине. Име Рада неимара помиње се у српској народној пјесми "Опет зидање Раванице" и у муслиманским народним пјесамама "Како се оградила ћуприја на Вишеграду", "Тврђа Србина у вјери" и "Хасан - ага".

(Из књиге "Барска Гимназија храм знања", аутора Миленка Ратковића)