Ћирилица Latinica
30.07.2022.
Култура

Из историје Бара (1): Град под Румијом највећи процват у култури и образовању постигао у немањићкој Србији

Аутор: Редакција 7 Оставите коментар

У књизи "Барска Гимназија - храм знања", аутора Миленка Ратковића, гдје се говори о школству и култури у прошлости, наводи се, поред осталог и следеће:

"За 180 година, колико је барски крај био у саставу немањичке Србије, није било много ратова, па је у то вријеме постигао највећи процват у култури и образовању."

Такође, у истом дијелу књиге, познати књижевник и дугогодишњи директор барске Гимназије, пише о легендарном Раду Неимару.

"У то вријеме живио је и градио легендарни Раде неимар. Народни пјесник у балади "Зидање Скадра" каже да Раде неимар руководи са три хиљаде градитеља Скадра. Што они дању граде, то вила ноћу разгради. Но, без обзира на неиисторијску основу ове пјесме, наимар Раде је стварна личност. Родом је из Бара, а зове се Раде Боровић или Боројевић (по оцу Бороју). Рођен је око 1335.године. Потиче из породице познатих  градитеља и клесара. Родоначелник те каменорезачке породице је Радоје Бјелмужевић. Он се 1335.године обавезао да ће изградити 40 конзола од корчуланског камена, а годину дана касније, са сином Боројем Радивојевићем и још двојицом Барана, обавезује се да изради 24 врата од корчуланског камена на општинским кућама у Дубровнику. У документима се јавља двојни облик имена Бороје и Бероје, као и краћи и дужи облик презимена његовог сина Боровић и Боројевић. Понегдје се Бороје помиње као Борко.

Раде Боројевић је стекао највећу славу од свих барских градитеља. Изградио је многе значајне и велељепне грађевине. За кнеза Лазара подигао је манастир Љубостињу 1387-88.године и као протомајстор уклесао своје име на прагу портала. Постоје основане индиције да је његово дјело и манастир свете Богородице на Новом Брду код Приштине. Име Рада неимара помиње се у српској народној пјесми "Опет зидање Раванице" и у муслиманским народним пјесамама "Како се оградила ћуприја на Вишеграду", "Тврђа Србина у вјери" и "Хасан - ага".

(Из књиге "Барска Гимназија храм знања", аутора Миленка Ратковића)

Коментари
Гага
Гага: Реално, затуцанији је сад народ у Бару него у то доба. У смислу образовања и културе посебно. Период на који ћемо ми стварни Барани који слиједимо српску традицију свих својих предака заувијек бити поносни.
30.07.2022 09:51
Drndoje
Drndoje: Najljepše je kad si dio Srbije. Bićemo opet, ako nas Srbija bude primila, doduše.
30.07.2022 09:55
Arijan
Arijan: Nisam znao da je grad u kom sam rodjen 180 godina bio u sastavu Srbije. Ili ja nista ne znam ili ovde nešto ne štima
30.07.2022 10:03
Строги центар
Строги центар : Аријане сине, не лупај главу бадава, 100% је ово прво.
30.07.2022 18:50
гаврило за Аријана
гаврило за Аријана: Да, много ми не знамо, неки неће да уче други не дају да се учи. Часно је када неко призна да не зна али не часно је када ође “нешто не штима”, а не штима када дођу пљачкаши, мафија и најгори људски олош на власти! Џаба им дипломе најчешће купљене...зато Аријане, књигу у руке јер Знање је Богаство!
03.08.2022 07:36
LOLA CG
LOLA CG: Ocigledno da je poznati Baranin, knjzevnik Milenko Ratković pisao o vremenu za koje je koristio moćne istorijske podatke. Gospodin Ratković ne bi se upustio u falsifikovanje sebe samoga. Vi koji niste naučili i nisu vas učili oni koji znaju i koji su pretresli arhiva i arhiva, pročitajte, za početak, barem knjigu postovanog gospodina Ratkovića ( i to ne jednu!!!) Ili pratite ovaj feljton...ako ne zbog saznanja prave istine, a ono da protjerate frustracije ....
03.08.2022 13:24
Barski
Barski: Pa ovaj grad su gradili drevni Srbi Jovan Vladimir i Stefan Vojislav prije 1000 godina. Nemanjici su dosli na djedovinu.
05.08.2022 23:30
Оставите коментар
Име / надимак:
Коментар:
Издвајамо
Latinična verzija
Пишите нам
Редакција:
barskiportal@gmail.com

Подијелите садржај на:
Izdavač:
Srpska narodna čitaonica - Bar